Izvori iz Rusije: Putin ima pet uslova za mir u Ukrajini

Američki predsednik Donald Tramp je više puta rekao da želi da okonča najsmrtonosniji sukob u Evropi od Drugog svetskog rata, a poslednjih dana je pokazao sve veće razočaranje Putinom, upozorivši juče da se ruski lider „igra vatrom“ odbijajući da učestvuje u pregovorima o prekidu vatre sa Kijevom dok njegove snage ostvaruju napredak na bojnom polju, podseća Index.hr.

„Spreman je na mir, ali ne po svaku cenu“

Nakon što je prošle nedelje razgovarao sa Trampom više od dva sata, Putin je rekao da je pristao da sarađuje sa Ukrajinom na memorandumu kojim bi se utvrdili principi mirovnog sporazuma, uključujući i vremenski okvir za prekid vatre.

Rusija tvrdi da trenutno izrađuje sopstvenu verziju memoranduma i da ne može da proceni koliko će to trajati.

Kijev i evropske vlade optužuju Moskvu da odugovlači dok njene trupe napreduju na istoku Ukrajine.

„Putin je spreman da sklopi mir, ali ne po svaku cenu“, rekao je ruski izvor upoznat sa razmišljanjem visokih zvaničnika Kremlja, koji je pristao da govori pod uslovom anonimnosti.

Pet uslova prema izvorima

Tri ruska izvora su rekla da Putin želi pisano obećanje velikih zapadnih sila da se NATO savez, predvođen SAD, neće širiti na istok, što bi značilo isključivanje Ukrajine, Gruzije, Moldavije i drugih bivših sovjetskih republika iz članstva.

Rusija želi neutralnost Ukrajine, ukidanje nekih zapadnih sankcija, rešavanje problema zamrznute ruske imovine na Zapadu i zaštitu ruskog govornog tela u Ukrajini, rekla su tri izvora.

Pisano obećanje da se NATO neće širiti na istok; Ukrajina kao neutralna država;  ukidanje nekih zapadnih sankcija; rešavanje problema zamrznute ruske imovine; zaštita ruskog govornog tela u Ukrajini.

Prvi je rekao da će, ako Putin shvati da ne može da postigne mirovni sporazum pod svojim uslovima, nastojati da vojnim pobedama pokaže Ukrajincima i Evropljanima da će „sutrašnji mir biti još bolniji“.

Kremlj nije odgovorio na zahtev za komentar.

NATO je ranije odbacio ruske zahteve

Putin i ruski dužnosnici rekli su u više navrata da se bilo kakav mirovni sporazum mora baviti „temeljnim uzrocima“ sukoba, što za Rusiju prije svega znači pitanje proširenja NATO-a.

Kijev govori da Rusija ne bi smjela dobiti pravo veta što se tiče ukrajinskih težnji za članstvom u NATO-u i tvrdi da treba snažna sigurnosna jamstva Zapada kako bi odvratila bilo kakav ruski napad u budućnosti.

Administracija ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog nije odgovorila na zahtjev za komentarom.

NATO je u prošlosti također rekao da neće mijenjati svoju politiku „otvorenih vrata“ samo zato što Moskva to zahtijeva. Glasnogovornik 32-članog saveza nije odgovorio na pitanja Reutersa.

Rusija trenutačno kontrolira nešto manje od petine ukrajinskog teritorija. Iako su se ruska napredovanja ubrzala tijekom prošle godine, rat se pokazuje vrlo skupim i za Rusiju i za Ukrajinu u pogledu žrtava i izdvajanja za obranu.