Foto: EPA/SERGEY BOBYLEVU diplomatiji tajming je sve a čini se da je Kremlj savršeno tempirao svoj najnoviji, dug telefonski razgovor sa Belom kućom – osmi u poslednjih osam meseci, piše CNN.
Dok se predsednik SAD Donald Tramp sprema za sastanak s ukrajinskim liderom Volodimirom Zelenskim danas u Vašingtonu i javno razmatra rizike isporuke dalekometnih krstarećih raketa Tomahavk Kijevu, ruski zvaničnici opisali su poziv koji su oni inicirali kao „pozitivan i produktivan“ i „održan u atmosferi poverenja“.
Zapravo, radilo se o gotovo dvoipočasovnoj intervenciji predsednika Vladimira Putina – pokušaju u poslednjem trenutku da spreči da Amerika pošalje Tomahavke Ukrajini koje bi mogle da promene stanej stvari na ratištu.
Putin je, kako se navodi, tokom razgovora s Trampom naglasio da Tomahavk rakete, koje imaju domet da pogode velike ruske gradove poput Moskve i Sankt Peterburga, ne bi imale značajan uticaj na bojnom polju. Dodao je da bi one samo narušile odnose SAD i Rusije, koje, kako zna, Tramp veoma ceni.
Prema rečima jednog Putinovog savetnika, ruski predsednik je takođe pohvalio Trampa kao mirotvorca na Bliskom istoku i šire.
Ponovo su u igri bili i ekonomski sporazumi, a što je ključno postignut je dogovor o novom direktnom susretu dvojice predsednika, ovoga puta u Budimpešti, Mađarskoj, gde bi se rat u Ukrajini ponovo mogao naći na stolu ako već ne i biti rešen.
To će neizbežno izazvati poređenja sa neuspešnim samitom na Aljasci pre samo nekoliko meseci, kada je Tramp Putinu priredio crveni tepih, ali nije postigao nikakve opipljive rezultate u svojoj inicijativi za mir u Ukrajini.
Sada, ohrabren svojim uspehom u posredovanju primirja u Gazi i oslobađanju izraelskih talaca, Tramp sugeriše da bi njegovi rezultati na Bliskom istoku, postignuti uprkos svim izgledima, mogli pomoći u okončanju rata između Rusije i Ukrajine.
Kako – ostaje nejasno. Kremlj nije pokazao nikakvu spremnost na ustupke. Uprkos sve većim gubicima na frontu i rastućim ukrajinskim napadima dronovima na rusku energetsku infrastrukturu, što izaziva nestašice goriva širom zemlje, Rusija i dalje odlučno odbacuje mogućnost okončanja rata dok ne ostvari svoje maksimalističke ciljeve.
Ti ciljevi uključuju preuzimanje kontrole nad velikim delovima anektiranih ukrajinskih teritorija koje još nisu osvojene, kao i nametanje strogih vojnih i spoljnopolitičkih ograničenja posleratnoj Ukrajini – što bi u suštini značilo njenu potčinjenost volji Moskve.
Ništa u poslednjem telefonskom razgovoru između Trampa i Putina ne ukazuje da se to promenilo.
Ali, tokom proteklih devet meseci ovog drugog Trampovog mandata, Kremlj je takođe naučio da lični angažman i obećanje kratkoročnih pobeda mogu biti jednako efikasni kao i bolni kompromisi.
Ukrajinski zvaničnici, okupljeni u Vašingtonu, tvrde da je upravo razgovor o Tomahavcima naterao Putina da se vrati dijalogu.
To možda i jeste tačno.
Ali procena ovde u Moskvi je da bi i sama mogućnost napretka u mirovnim pregovorima mogla biti dovoljna da privuče Trampa, željnog dogovora, da odustane od svojih vojnih pretnji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
