Tramp i Putin se opet slažu, evo šta se dogodilo

Predsednici SAD i Rusije sada obojica izdvajaju Evropu kao problematičnu dok napori da se okonča rat u Ukrajini zapadaju u zastoj, tri nedelje nakon njihovog zvučnog, ali slabo efikasnog samita na Aljasci, piše CNN.

Tramp je u četvrtak tokom razgovora sa evropskim liderima pozvao Evropu da učini više – iako su jedini konkretni diplomatski potezi vezani za rat upravo oni koji dolaze od američkih transatlantskih saveznika koji pokušavaju da dogovore bezbednosne garancije za zaštitu Ukrajine nakon eventualnog mirovnog sporazuma.

Najnoviji obrt u Trampovoj nepredvidivoj diplomatiji u vezi sa Ukrajinom desio se dan nakon što je novinarima rekao da planira uskoro ponovo da razgovara s Putinom kako bi razjasnili „šta ćemo dalje da radimo“.

Odbio je da kaže da li će podržati stroge direktne sankcije Rusiji ukoliko Putin nastavi da usporava mirovnu inicijativu nakon što je već nekoliko puta ignorisao dvonedeljne rokove – od kojih najnoviji ističe danas.

„Šta god da on odluči, ili ćemo biti zadovoljni, ili nećemo. A ako ne budemo zadovoljni, videćete šta će se desiti“, rekao je Tramp u Ovalnom kabinetu u sredu.

Tramp je u četvrtak razgovarao i sa Volodimirom Zelenskim, kao i sa ostalim evropskim liderima. Ukrajinski predsednik je nakon razgovora izjavio da su govorili o ekonomskom pritisku na Rusiju i „oduzimanju novca ruskoj ratnoj mašini“.

Ali poruka američke strane nakon razgovora više je krivila Evropu nego Rusiju.

„Tramp je naglasio da Evropa mora prestati da kupuje rusku naftu koja finansira rat – s obzirom na to da je Rusija od EU zaradila 1,1 milijardu evra od prodaje goriva u jednoj godini“, rekao je jedan zvaničnik Bele kuće nakon poziva.

„Predsednik je takođe naglasio da evropski lideri moraju izvršiti ekonomski pritisak na Kinu zbog njenog finansiranja ruskih ratnih napora“, dodao je zvaničnik.

S jedne strane, Tramp ima poentu. S obzirom na ozbiljnu bezbednosnu pretnju koju evropske zemlje vide u Rusiji, čudno je da i dalje postoje zemlje članice EU koje kupuju ruske energente u trenutku kada je Zapad uveo sankcije s ciljem da oslabi rusku ekonomiju zbog njene ilegalne invazije na Ukrajinu iz 2022. godine.

Ipak, kao i mnoge Trampove pozicije u vezi s ratom, njegov pritisak na Evropu sadrži nelogične, pa i licemerne elemente. Na kraju krajeva, on zahteva da Evropa izvrši pritisak na Kinu zbog kupovine ruske nafte, dok sam nije spreman da uvede sankcije Pekingu.

Sjedinjene Države su trenutno u trgovinskim pregovorima sa Kinom, nakon što je Tramp pokrenuo trgovinski rat visokim carinama, uprkos tome što SAD nemaju naročito jake karte u rukama.

Tramp očigledno ne želi da učini bilo šta što bi ugrozilo njegovu šansu za sklapanje dogovora.

Njegov stav prema Evropi odražava i njegov odnos prema još jednom nekadašnjem savezniku – Indiji, koja se suočava sa carinom od 50 odsto na izvoz u SAD, koju je Tramp opravdao time što Indija nastavlja da kupuje rusku naftu.

Ovaj potez je uništio tridesetogodišnje napore uzastopnih demokratskih i republikanskih predsednika da Indiju zadrže van uticaja druge rastuće azijske sile – Kine.

Cena Trampove strategije dodatno je osvetljena ove nedelje, kada je kineski predsednik Si Đinping srdačno dočekao indijskog premijera Narendru Modija na samitu autoritarnih lidera.

Modi je, u međuvremenu, proveo sat vremena u Putinovoj limuzini, što je podsetilo na vožnju ruskog predsednika u Trampovom blindiranom automobilu „Zver“ tokom njihovog samita na Aljasci pre tri nedelje.

U svakom slučaju, pojačavanje pritiska na Evropu da smanji kupovinu ruske nafte verovatno neće biti presudno.

Kontinent je već preduzeo korake da smanji svoju zavisnost od ruske energije otkako je počeo rat u Ukrajini. Rusija je nekada bila najveći snabdevač naftom za EU, ali su članice u međuvremenu uvele zabranu na pomorski uvoz sirove i rafinisane nafte.

Kako je izvestio CNN prošlog meseca, uvoz ruske nafte u Evropu pao je na 1,72 milijarde dolara u prvom kvartalu 2025. godine, što je znatno manje u odnosu na 16,4 milijarde u istom periodu 2021. godine.

Rusija pokušava da podeli SAD i Evropu

U međuvremenu, Rusija pojačava svoju klasičnu strategiju pokušaja da unese razdor među saveznike u NATO-u, kako bi stvorila prostor za ofanzivu svojih snaga na frontu u istočnoj Ukrajini.

Tokom svoje posete Kini, Putin se sastao sa slovačkim premijerom Robertom Ficom i optužio Evropljane da šire „histeriju“ povodom navodnih planova Moskve da napadne Evropu.

„Svaka razumna osoba savršeno je svesna da Rusija nikada nije imala, nema, niti će ikada imati želju da napadne bilo koga“, izjavio je ruski predsednik, čije su snage ušle u Ukrajinu 2014. i 2022. godine.

Na Aljasci je Putin upozorio – dok je stajao rame uz rame sa predsednikom SAD koji često kritikuje američke saveznike – da Evropa ne bi trebalo da „stavlja klipove u točkove“ njegove diplomatije sa Trampom.

Ranije ove nedelje, Evropska komisija saopštila je da je avion u kojem se nalazila predsednica Evropske Komisije Ursula fon der Lajen bio meta ometanja GPS signala prilikom sletanja u Bugarsku u nedelju, a da se sumnja na Rusiju.

Moskva je tu tvrdnju oštro demantovala, nazvavši je „lažnom“ i simptomom evropske „paranoje“.

U još jednom napadu na Evropu ove nedelje, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je novinarima da Rusija smatra neprihvatljivim bilo kakvo raspoređivanje stranih trupa u Ukrajinu u slučaju postizanja mirovnog sporazuma.

To je bio najnoviji pokušaj Moskve da osujeti evropsku inicijativu za formiranje snaga koje bi garantovale bezbednost Ukrajine nakon rata.

Takođe, nema nikakvih naznaka da će doći do sastanka između Putina i Zelenskog, iako su zvaničnici Bele kuće pre samo dve nedelje samouvereno najavljivali da bi se takav susret mogao uskoro dogoditi.

Putin je ponudio da se razgovori održe u Moskvi, ali pošto bi za Zelenskog bilo nemoguće da se oseća bezbedno u takvom okruženju, ta ponuda je shvaćena kao još jedan primer opstrukcije.

Tramp je ranije sugerisao da bi mogao da učestvuje kao treća strana u takvim razgovorima, ali se sada vratio na rusku poziciju da bi najpre trebalo da dođe do sastanka „jedan na jedan“.

Saveznici Ukrajine strahuju da bi Putin mogao da iskoristi takav bilateralni sastanak kako bi izazvao sukob koji bi potom iskoristio da Trampu predstavi situaciju kao da je Zelenski sabotirao proces.

Rusija bi mogla biti prepreka

Jedina naznaka napretka u četvrtak pojavila se u vezi sa bezbednosnim garancijama i to čak i ako je uslovljena uspehom Trampove mirovne inicijative, koja je zastala pre nego što je ozbiljno i započela.

Nakon razgovora između Trampa, Zelenskog i članova tzv. „Koalicije voljnih“ saveznika Ukrajine, francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da je 26 zemalja dalo obećanje da će doprineti potencijalnim mirovnim snagama, ukoliko dođe do postizanja sporazuma o prekidu vatre.

Makron je rekao da, pored jačanja ukrajinske vojske i raspoređivanja evropskih trupa u Ukrajini, treći stub bezbednosnih garancija za Ukrajinu treba da bude „američka zaštitna mreža.“ Sjedinjene Države su, prema navodima saveznika, otvorene za ograničenu ulogu u obezbeđivanju bezbednosnih garancija Ukrajini u slučaju postizanja mirovnog sporazuma s Rusijom.

Na kraju još jedne sedmice bez značajnijeg napretka ka miru u Ukrajini, nije iznenađujuće što Tramp pokazuje znake frustracije.

Ali malo toga ukazuje na to da ima neku veliku ideju kojom bi mogao da razbije trenutni zastoj.