Raspršena iluzija da su zaštićeni od rata: Stanovnici poljskog sela Pševodov se bore sa traumom posle pada rakete iz Ukrajine

Samo nekoliko sati ranije, raketa je doletela sa ukrajinske teritorije i usmrtila dva člana njegove parohije, raspršivši iluzije da će geografski položaj i međunarodni zakon zaštititi stanovnike ovog sela.

„Fizička granica je doprinosila da se na neki način osećamo udaljeno od rata u Ukrajini. Nikada do sada se nismo osetili ugroženi i nismo mislili da smo u opasnosti“, rekao je Vazni za Gardijan.

Međutim, posle pada rakete su strah, užas i iznenadno prisustvo brojnih pripadnika policije na ulicama naterali su stanovnike da ostanu u svojim domovima dok su se vesti o tragediji u njihovom selu odjeknule celim svetom i pretvorile se u geopolitičku krizu.

Košmar na koji su Kijev i njegovi saveznici mesecima upozoravali sada je postao stvarnost: rat u Ukrajini se prelio preko granica zemlje i gurnuo ovo uspavano seoce, koje se nalazi na samo nekoliko kilometara od granice, u žižu međunarodne pažnje.

„Ponekad smo razgovarali o tome, ali nikada nismo zapravo osećali opasnost. Naravno, znam da rat traje, ali nikada nisam čula eksplozije“, priča Justine Mazurek, koja je rođena u ovom selu pre 71 godinu.

Ona kaže da i dalje ne može da poveruje da je dvoje ljudi koje je dobro poznavala poginulo od udara projektila.

„Ljudi se plaše ali još uvek nisu imali dovoljno vremena da razgovaraju jedni sa drugima, da to zaista shvate“, dodaje ona.

Kada su američki predsednik Džozef Bajden i poljska vlada saopštili da je projektil, iako je ruske proizvodnje, ispalila Ukrajina u samoodbrani, to je umanjilo strah od eskalacije, ali nije pomoglo da se ublaži bol stanovnika Pševodova.

Ovo selo je dovoljno malo da su svi poznavali stradale.

Zvanično ima 900 stanovnika, ali svega 600 ljudi zapravo živi tamo – kao i u mnogim delovima istočne Poljske, mnogi mladi su migrirali.

„Stalno smo sretali jedni druge, a sada njih više nema ovde“, rekla je Mazurek.

Direktorka škole u Pševodovu Eva Bira preko noći je morala da se prebaci sa posla nadgledanja obrazovanja za 71 učenika na organizovanje psihološke podrške za traumatizovanu zajednicu.

„Mi koji živimo u Pševodovu smo uspeli da se smirimo nakon 24. februara, kada je Rusija počela invaziju na Ukrajinu, uprkos činjenici da živimo u neposrednoj blizini rata. Prevladali smo te emocije i uspeli da se izborimo sa tim. Ali ovaj događaj je ponovo pokrenuo te emocije“, kaže Bira.

Škola, u kojoj poster sa natpisom „bezbednost iznad svega“ stoji u glavnom holu, je zvanično bila zatvorena samo onog dana kada je projektil pao, ali narednog dana je ponovo bila prazna pošto su roditelji bili previše uplašeni da bi poslali svoju decu u učionice na samo nekoliko stotina metara od mesta eksplozije.

„Sve je još previše sveže. Ovo je veoma teško iskustvo za njih“, kaže Bira.

Ona je već počela da povezuje decu i njihove roditelje sa psiholozima i stručnjacima za traume, koji su došli iz većih gradova u blizini.

Bira očekuje da će oporavak biti težak za zajednicu koja sada živi sa saznanjem da je rat jednom već prešao granicu, a možda će se to dogoditi i ponovo.

„Trudimo se koliko god možemo da nastavimo sa normalnim životom, što je najvažnije zbog dece koja su najranjivija“, kaže ona.

Projektil je pao malo pre četiri sata popodne u utorak, a do srede ujutro ovo udaljeno selo je postalo poznato u celom svetu i preplavljeno novinarima, policijom i vojskom.

„Nažalost, zbog ove tragedije će svi zapamtiti Pševodov. Više bismo voleli da je naše selo ostalo nepoznato i da su dvojica naših komšija i dalje živi“, zaključuje Bira.