“BiH bi bila pokojna”: Sagovornici Danasa o izjavi Dodika da bi i Hrvati trebalo da dobiju entitet podelom Federacije Bosne i Hercegovine

„To bi bilo najbolje rešenje. Dobra saradnja će ostati. Ustavna kriza je ukupna kriza sistema u BiH zbog (visoki predstavnik u BiH Kristijan) Šmitovih odluka i odgovornost snose bošnjački predstavnici koji poštuju odluke jednog neovlaštenog stranog predstavnika“, rekao je Dodik nedavno novinarima u Banjaluci posle sastanka sa liderom Hrvatske demokratske zajednice BiH (HDZ BiH) Draganom Čovićem.

On je ocenio, prenela je agencija Beta, da „to znači da se Bošnjaci žele svetiti hriščanima – Srbima i Hrvatima“, dodavši da „kada bi se Bošnjaci organizovali na 24 odsto muslimanske države, ne bi uspeli u tome, jer su trajno nesposobni za to“.

Tanja Topić, politička analitičarka iz Banjaluke, smatra da su ovakve zapaljive, opasne i nadasve neostvarive izjave postale sastavni deo političkog vokabulara i folklora, pri čemu su fascinantne kontroverze koje ih prate.

„Dok se danonoćno zaklinjete u izvorni Dejton, tobože jedini ste koji poštujete Dejtonski ustav, istovremeno ovakvim suludim izjavama rušite temelje na kojima počiva ono u šta se zaklinjete – Republika Srpska. Navikli smo na ovakvo zamućivanje političkih voda, pa je ovo samo još jedan doprinos mrcvarenju građana ove zemlje“, ističe Topić za Danas.

Naša sagovornica navodi da su ovakvi poduhvati više kontraproduktivni među Srbima, “jer im nadvija zebnju da entitet u kojem su većina ne bi prošao neokrnjen u Dodikovoj novoj idejnoj diobi”.

Davor Đenero, politički analitičar iz Hrvatske, ističe za Danas da Dodik, “koji je privatna osoba isključena iz javnog života, čovjek koji zbog sudskih razloga ne može obavljati niti jednu dužnost u BiH, a u inozemstvu je izoliran sankcijama, ne samo američke administracije”, nastavlja obrazac ponašanja kojim se koristi već neko vreme.

„Jasno je da je sastanak s predstavnicima HDZ BiH, Draganom Čovićem i Borjanom Krišto održan u intermecu, kad se činilo da ga Sud BiH amnestira od zabrane stranačkog djelovanja, velika taktička greška vodstva HDZ BiH, jer je ponovno ostavljen prostor da se u Sarajevu, unutar bošnjačkih političkih elita, stvori utisak kao da Dodik govori ono što Čović ne smije“, ukazuje Đenero.

Međutim, dodaje naš sagovornik, koncept „trećeg entiteta“, ili vulgarno rečeno obnove „Herceg-Bosne“ nije na dnevnom redu od aprila 1994, kad je sklopljen Vašingtonski sporazum i kad je stvorena Federacija BiH, za koju se tada pretpostavljalo da će se Bošnjacima i Hrvatima u njoj pridružiti i bosansko-hercegovački Srbi.

„Preživio koncept Dejtonskog sporazuma ili ne, ono što je dogovoreno Vašingtonskim sporazumom ostaje na snazi. Nema govora o podjeli Federacije na dva entiteta, kao što nema govora niti o dovođenju u pitanje jedinstva i suvereniteta BiH“, naglašava Đenero.

Prema njegovim rečima, verovatnija je opcija da bi BiH funkcionirala kao Federacija, nego da se Federacija podeli na dva entiteta.

„Svima u Hrvatskoj je to jasno, a to je jasno i Čoviću. Njegov interes, uostalom, nije podjela federacije, nego promjena izbornog sustava koja bi maksimalizirala dobiti za njegovu stranku i hrvatski politički korpus u BiH“, zaključuje Đenero.

Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, ukazuje da je Dodik u Draganu Čoviću pronašao saveznika i da pokušava da razbije BiH, “koja bi bila pokojna ako bi se stvorio i treći entitet”.

„Mislim da je to prazna priča. Dodik pokušava da pridobije javno mnjenje, ali od stvaranja trećeg entiteta neće biti ništa, jer to sigurno ne bi dozvolila međunarodna zajednica“, smatra Popov.