“Sve ostaje na propalim obećanjima i odugovlačenju“: Još jedna žena je ubijena u BiH, broj femicida raste

I dok žene ovog entiteta Bosne i Hercegovine i dalje čekaju da novousvojeni zakoni, među najnaprednijim u Evropi, konačno zažive i u praksi – tridesetdvogodišnju A. J. je u nedelju, 16. novembra hicem iz pištolja ubio bivši partner, u toaletu jednog ugostiteljskog objekta u Mostaru, u koji je ušla pokušavajući da mu pobegne. Osumnjičeni je početkom ove godine bio prijavljivan od strane druge ženske osobe, zbog pretnji, kako piše RSE.

Izmene Krivičnog zakona Federacije Bosne i Hercegovine, koje “teško ubistvo ženske osobe“ ili femicid, uvode kao posebnu pravnu kategoriju, stupile su na snagu 9. avgusta ove godine. Zakon o zaštiti od nasilja u porodici usvojen je nekoliko meseci ranije, u martu.

Ipak, podzakonski akti, koji bi jasno odredili načine sprovođenja zakona u praksi, i dalje nisu doneti. Kako ističe Alma Kratina, zastupnica u parlamentu FBiH, za Radio Slobodnu Evropu, radi se o 11 akata koje je trebalo doneti do kraja septembra, ali većina i dalje nije usvojena.

Uz to, kako dodaje Kratina, postoji i problem nedovoljne edukacije u pravosuđu, te se za slučajeve porodičnog nasilja, najčešće izriču samo uslovne kazne.

A. J. je ubijena na javnom mestu, a nažalost – nije ni prva žrtva partnerskog nasilja u BiH, koja je lišena života pred očima javnosti. Dve godine ranije, Nizamu H. je ubio bivši partner, a čitav zločin zabeležen je uživo, u prenosu na Instagramu. Nizama je u periodu koji je prethodio ubistvu, tražila zabranu prilaska i izricanje mera protiv nasilnika, a njen zahtev je odbijen zbog, kako joj je tada objašnjeno, manjka dokaza.

Burna reakcija javnosti na Nizamino ubistvo, te brojni protesti i inicijative, doveli su do pomenutih izmena zakona. Između ostalog, noviteti u zakonu obavezuju policiju da posle svake prijave nasilja, obavi procenu rizika od smrtnosti i od ponovljenog nasilja.

Ipak, dve godine kasnije, u praksi se nije mnogo promenilo.

“Sve ostaje na propalim obećanjima i odugovlačenju“

Kampanja “Nećemo umirati u tišini“, koju je predvodila organizacija “Glas žene“ iz Bihaća, u saradnji sa brojnim drugim ženskim i humanitarnim udruženjima u FBiH, postigla je izuzetnu mobilizaciju građana – brojne ulične akcije prikupile su preko 10.000 potpisa podrške građana. Rezultat je bio obećavajuć – usvojene su zakonske izmene bile su direktan odgovor nadležnih na kampanju.

Međutim, Selma Hadžihalilović iz Fondacije “CURE“, jedne od organizacija koje su značajno učestvovale u kampanji, za Danas komentariše da su zakoni ostali “mrtvo slovo na papiru“.

“Zakonodavstvo Federacije Bosne i Hercegovine je tek pre par meseci donelo izmene i dopune zakona kojima je femicid pravno definisan“, ističe Hadžihalilović.

Dodaje da je sam proces usvajanja ovih zakona bio „užasno dug“.

“Zastupnici su imali komentare na definisanje bračnih i vanbračnih zajednica i životnog partnerstva, te su iz potrebe da se dodvore konzervativnim političkim strujama odugovlačili sa usvajanjem zakona, koji bi, makar u teoriji trebao pružiti određenu zaštitu ženama koje trpe nasilje“, objašnjava Hadžihalilović.

Kao što smo čuli od predsednice Komisije za jednakopravnost spolova Predstavničkog doma Parlamenta FBiH, ukazuje naša sagovonica, u povodu tematske sednice o nasilju u porodici – nedostaje čitav niz podzakonskih akata koji bi omogućili sprovođenje zakona’.

O tome kako to sve u praksi izgleda, Hadžihalilović objašnjava da od brutalnog ubistva Nizame H. i obećanja vlasti da će po hitnom postupku unaprediti pravni okvir u BiH, i u Federaciji i u Republici Srpskoj „sve ostaje na propalim obećanjima, odugovlačenju, zaštiti tzv. tradicionalnih vrednosti i slično“.

“Izgubili smo poverenje u institucije“

Kako ocenjuje Danasova sagovornica, vlasti Federacije BiH i Republike Srpske barem se u jednom slažu – ‘da žene u bosanskohercegovačkom društvu nisu jednakopravne i nije potrebno usvajati zakone koji bi nas štitili i koji bi stvorili okvir za život bez nasilja za sve“.

Ovakvi stavovi vladajuće elite prelivaju se i na druge sfere društva, po mišljenju naše sagovornice.

“Kakve promene možemo očekivati u društvu? Nikakve!'“, naglašava ona.

Kako dodaje, u BiH potresaju informacije o poslednjem femicidu koji se dogodio u Mostaru, o pucnjavi i pljački u Kalesiji, strašnom požaru u Tuzli u kom je poginulo 17 osoba treće životne dobi.

„Sedam dana pre toga ostali smo u šoku od informacija o zloupotrebi i nasilju nad devojčicama. Jesam li spomenula i pokušaj ubistva majke i ćerke u Zvorniku?“, pita Hadžihalilović.

Po njenim rečima, za nas obične građanke i građane, strah od oružja, ubistva na najokrutniji način, postali su svakodnevica.

„Građani Bosne i Hercegovine izgubili poverenje u institucije sistema, dok političari i ovako nestabilno društvo dodatno potpiruju svojim nakaradnim mizoginim narativima i politikama izazivanja straha. ‘Takvim delovanjem odvlače pažnju od naših zajedničkih životnih problema – cene namirnica divljaju, naša prirodna bogatstva se rasprodaju bez ikakve zaštite, reke su nam uništene, saobraćajnice očajne“, naglašava Hadžihalilović.

Kako dalje upozorava, mladi odlaze iz BiH u potrazi za boljim sutra, a oni koji ostaju susreću se sa “borbom za goli život“.

“Zakona da nas štiti nema, sistem ne funkcioniše, oružje je dostupno svima. Dok se građanke i građani ne probude i ne preuzmu odgovornost i izvrše pritisak na nosioce i nositeljice vlasti – ovde nema napretka“, zaključuje za Danas, predstavnica Fondacije “CURE“.

Šta je femicid?

Kako Evropski institut za rodnu ravnopravnost definiše, femicid je najizraženiji oblik rodno zasnovanog nasilja, a može imati više oblika. Pored ubijanja žena od strane intimnih partnera, u femicid spadaju, između ostalog, i prakse ubistava žena i devojčica u ime “časti“.

Latinska Amerika za sada ima najrazvijeniji pravni okvir u pogledu definisanja femicida. Femicid je uveden u krivični zakonik 14 zemalja, bilo kao izdvojeno krivično delo, ili kao otežavajuća okolnost.

Evropa značajno zaostaje – dok Italija, Francuska, Španija i Ujedinjeno Kraljevstvo priznaju rodno zasnovano nasilje kao otežavajuću okolnost, jedna od retkih država koja ga izdvaja kao zasebno krivnično delo, ostaje Bosna i Hercegovina, zahvaljujući novim zakonima usvojenim u Federaciji.

Srbija ne priznaje femicid kao posebno krivično delo, ali se ubistva počinjena u kontekstu porodičnog i partnerskog nasilja, barem na papiru – strožije kažnjavaju.