Da li je kraj Dodikove ere?

Slučajnost ili politička tranzicija dogovorena između Milorada Dodika i međunarodnih aktera?

Ovo pitanje se nametnulo nakon što je Skupština Republike Srpske u subotu poništila antiustavne zakone, a dan ranije Vašington ublažio sankcije za neke bliske Dodikove suradnike.

Analitičari upozoravaju na mogućnost da Dodik „menja taktiku čekajući novi pogodan trenutak i manevarski prostor za povratak“.

„Dodikova strategija je samo jedan deo priče. Drugi važniji deo je ponašanje SAD, EU i drugih političkih stranaka u BiH. Ne želim predviđati, ali sve dok oni nastavljaju s pritiskom, mislim da bi ovo stvarno mogao biti politički kraj Dodika i sasvim je moguće da se to događa upravo sada“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) briselski analitičar Tobi Vogel iz Veća za demokratizaciju politike (DPC).

Ana Trišić‑Babić, dugogodišnja savetnica Milorada Dodika, imenovana je 18. oktobra za privremenu predsednicu Republike Srpske.

Narodna skupština RS je isti dan poništila zakone koje je proletos usvojila kako bi se sprečio rad državnih pravosudnih i policijskih organa na teritoriji tog entiteta, a nakon što je Dodik osuđen za nepoštivanje odluka međunarodnog visokog predstavnika.

Dodik, kojem je oduzet mandat predsednika RS-a, proteklih je dvadeset godina bio dominantna politička figura u BiH, a kroz svoj Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) diktirao je političke tokove u zemlji.

Njegova politika je u više navrata bila označena kao pretnja stabilnosti i miru u BiH, a američko Ministarstvo finansija uvelo je sankcije njemu, te najbližim suradnicima, uključujući Cvijanović, članovima porodice i firmama koje su, kako su ocenile SAD, „služile za njegovo lično bogaćenje“.

Pažljivo režirana tranzicija

Tobi Vogel, briselski analitičar iz Veća za demokratizaciju politike (DPC), kaže da aktuelna dešavanja u RS-u „najverojatnije nisu spontana, već rezultat dogovora iza zatvorenih vrata o ‘mekoj tranziciji vlasti'“, ali da nema dokaza za to.

Po njemu, Milorad Dodik je suočen s ozbiljnim i višeslojnim pritiscima iz međunarodne zajednice, ali i unutrašnjim pritiscima iz vlastitog političkog okruženja. Vogel kaže da Dodik „uvek pravi ustupke kada je pod velikim pritiskom, a radikalizuje situaciju kad oseti da ima prostor za takav manevar“.

„Mislim da će Amerikanci i Evropljani nastaviti pritiskati Republiku Srpsku, SNSD, onoga ko na kraju nasledi Dodika nakon prevremenih izbora za predsednika Republike Srpske, da ostane na tom kursu i da ne preokrene taj kurs“, kazao je Vogel za RSE.

Takav scenario bi za međunarodne aktere predstavljao prihvatljiv kompromis, s obzirom na to da, kaže Vogel, Dodik više strahuje od budućih krivičnih progona i eventualnog gubitka kontrole nad ličnim bogatstvom.

„Mislim da ga to puno više motiviše od visoke politike ili ko će biti privremeni predsednik RS-a“, ocenjuje Vogel.

Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam iz Novog Sada smatra da je Dodik bio primoran povući se pod snažnim međunarodnim pritiskom.

Za RSE kaže da se Dodikov korak unazad može tumačiti kao odgovor na „konkretne i ozbiljne pretnje iz Vašingtona“. Podseća na upozorenje američkog državnog sekretara Marka Rubija „partnerima u regionu da nam se pridruže u suprotstavljanju ovom opasnom i destabilišućem ponašanju“.

„Znači da se nešto izdešavalo, da je neka oštra pretnja stigla iz Vašingtona i da je to sada konačno ozbiljno shvaćeno u Banjaluci, prvenstveno od strane Dodika i njegovih saradnika i da je postignut dogovor – ako vi uradite to što mi od vas tražimo, a to je ovo što je urađeno, u tom slučaju mi ćemo biti blaži u odnosu na vas“, kazao je Popov za RSE.

Prema Davoru Đeneru, političkom analitičaru iz Zagreba, upravo je poseta Dodikove najbliže saradnice Željke Cvijanović u pratnji Dodikove savetnice Trišić-Babić Vašingtonu bio „ključni događaj“ i da je kroz susrete sa američkim zvaničnicima „pažljivo režiran model mirne post‑dodikovske tranzicije“.

Cvijanović je nakon povlačenja zakona poručila na engleskom na X-u da je RS pokazala da su „kredibilan partner“.

Đenero povlači paralelu između Cvijanović i Biljane Plavšić, koja je, kaže Đenero, krajem 1990-ih „odigrala sličnu ulogu u post-karadžićevskom periodu“.

Iako je Plavšić kasnije osuđena za ratne zločine pred Haškim tribunalom, njena privremena uloga kao mosta ka Zapadu bila je, smatra Đenero, neophodna za stabilizaciju situacije i taj scenario se ponavlja.

Đenero to naziva pragmatičnom američkom taktikom koja omogućava međunarodnim akterima da komuniciraju s lokalnim akterima i provode tranziciju vlasti bez otvorene intervencije.

„To ne znači da je došlo do bilo kakve promene u odnosu na poziciju Milorada Dodika i na odluku da on, a dugoročno i njegov bliži krug, moraju otići iz politike. Videćemo na izborima za entitetskog predsednika hoće li se taj prostor iskoristiti, ili će uskočiti neko ko je i više Vučićev igrač nego što je to bio Dodik“, kazao je Đenero za RSE.

Prema Đeneru, Dodik se suočava samo sa opcijom „tihog povlačenja iz javnog života uz zaštitu stečenog bogatstva“, ili „sukobom koji bi ga mogao dovesti u poziciju sličnu onoj u kojoj je bio Karadžić“.

„Nema treće opcije. On ne spada u onu tradiciju ratnih zločinaca u politici u entitetu. Ratni profiteri su racionalniji od ratnih zločinaca i pre svega koncentrirani na očuvanje svoje ekonomske snage“, kazao je Đenero za RSE.

Je li moguć Dodikov povratak?

Profesor Šaćir Filandra s Fakulteta političkih nauka u Sarajevu kaže za RSE da su priče o povlačenju Milorada Dodika zasad samo spekulacije i da Dodik i dalje ima ključni uticaj na političke procese i kadrovska rešenja u RS-u.

Filandra smatra da je „verovatno došlo do određene koordinacije s međunarodnim akterima“ kako bi se „sprečilo otvaranje novog pravno-političkog ili bezbednosnog žarišta u BiH i regionu“.

„Ne mislim da će doći do nekog velikog političkog puča. Mislim da je Dodik dokazao do sada da ima političke veštine da očuva svoju poziciju, od materijalne do svake druge, i nije očekivati tu neke velike potrese u ovom trenutku“, kazao je Filandra za RSE.

Inače, Tužiteljstvo Bosne i Hercegovine sprovodi istragu protiv Dodika, bivšeg premijera RS Radovana Viškovića i predsednika Narodne skupštine RS Nenada Stevandića osumnjičenih za „napad na ustavni poredak“.

U Tužiteljstvu je i predmet vezan za Dodikovu kupovinu vile u elitnom beogradskom naselju Dedinje. Pravosnažno je osuđen za nepoštovanje odluka visokog predstavnika Kristijana Šmita i zabranjeno mu je obavljanje izabrane ili imenovane funkcije na šest godina.

Centralna izborna komisija BiH mu je potom oduzela mandat predsednika RS i raspisala prevremene izbore. Trenutno obavlja samo funkciju predsednika Saveza nezavisnih socijaldemokrata, vladajuće stranke u RS-u i na nivou BiH.