„Okončao rat, ali zarobio BiH“: Od Dejtonskog sporazuma, koji su potpisali Izetbegović, Tuđman i Milošević, prošlo je tačno 30 godina

Dejtonski sporazum su 21. novembra 1995. u Vojnoj bazi Rajt-Peterson kod američkog gradića Dejtona, u Ohaju, posle tronedeljnih pregovora parafirali tadašnji predsednici BiH Alija Izetbegović, Hrvatske Franjo Tuđman i Srbije Slobodan Milošević.

Sva trojica potpisnika sporazuma, kao i bivši međunarodni izaslanik za Balkan i tvorac Dejtonskog sporazuma, američki diplomata Ričard Holbruk su preminuli. Zanimljivo je da je original dokumenta izgubljen.

Sporazumom, koji je postignut uz posredovanje SAD, BiH je podeljena na dva entiteta – Federaciju BiH i Republiku Srpsku. Parafiran u Dejtonu, ovaj sporazum, u prisustvu tadašnjeg državnog sekretara SAD Vorena Kristofera, Milošević, Tuđman i Izetbegović zvanično su potpisali tri sedmice kasnije, 14. decembra 1995. u Jelisejskoj palati u Parizu.

Potpisnici su se obavezali da međusobne odnose regulišu prema Povelji UN, Završnom aktu iz Helsinkija i drugim dokumentima OEBS-a, uz međusobno poštovanje suvereniteta i rešavanje sporova isključivo na miroljubiv način.

„Koliko god da društvo u Bosni i Hercegovini gaji različito mišljenje o Dejtonskom mirovnom sporazumu, ne treba zaboraviti da je taj sporazum okončao rat i do danas više-manje bio poštovan“, ističe za Danas Edvin Kanka Ćudić, koordinator sarajevskog Udruženja za društvena istraživanja i komunikaciju.

Samim tim, dodaje naš sagovornik, što nije došlo do obnavljanja nasilja, misija sporazuma je uspešna.

„Sačuvao je granice Bosne i Hercegovine, ali ne treba zaboraviti da je legalizovao etničko čišćenje“, naglašava Ćudić.

Kako dodaje, zahvaljujući tom aktu Bosna i Hercegovina je zarobljena u mnogim administrativno-političkim preprekama koje joj usporavaju ekonomski napredak i ne dozvoljavaju delovanje u segmentima koji se smatraju modernom državom.

„Time smo postali društvo zarobljeno u prošlosti bez perspektivne budućnosti. Drugim riječima, stvorena je država u državi, pri čemu se ono što se nije uspjelo sprovesti u ratu sada nastoji postići u miru“, ukazuje Ćudić za Danas.

Bivši predsednik RS i lider SNSD-a, vladajuće partije u RS, Milorad Dodik smatra da Dejtonski sporazum nije samo dokument koji je zaustavio rat, „već međunarodni ugovor koji je jasno i nedvosmisleno utvrdio ustavnu poziciju Republike Srpske, garantovao njene nadležnosti i postavio ravnotežu bez koje BiH, sastavljena od dva entiteta i tri konstitutivna naroda“.

Dodik je ukazao da je ta ravnoteža danas više nego ikada ugrožena i to zahvaljujući delu međunarodne zajednice i bošnjačkom političkom Sarajevu i njihovim stalnim pokušajima centralizacije, unitarizacije, pritiscima, prijetnjama, sankcijama i političkim avanturama onih koji misle da prava Srpske mogu biti umanjena, preglasana i, na kraju, jednostrano ukinuta.

„Čuvanje izvornog Dejtona, čuvanje slova a ne duha Dejtona jeste čuvanje mira, stabilnosti i dostojanstva srpskog naroda, ali i dostojanstva i stabilnosti Hrvata i Bošnjaka, kao i dva ravnopravna entiteta Srpske i FBiH“, naglasio je Dodik, prenosi RTRS.

S druge strane, lider HDZ-a Dragan Čović navodi kako se već intenzivno razgovara o novom političkom angažmanu u BiH.

„Hoće li se nazvati Dejton 2 ili nekim drugim – manje je važno. Dayton je donio mir. Sada treba novi zajednički sadržaj s prijateljima koji imaju snage da nametnu takav pristup ubrzanog dogovora“, ističe Čović.

Podsetimo, Skupština SR Jugoslavije je 13. novembra 2002. ratifikovala Dejtonski sporazum, čime je SRJ jasno poručila susedima da nema teritorijalnih pretenzija prema BIH i da se u potpunosti pridržava odredbi iz Dejtona.

Svojevremeno su predstavnici RS predlagali da se 21. novembar, dan kada je potpisan Dejtonski mirovni sporazum, proslavlja kao Dan državnosti BiH, ali su to odbili hrvatski i bošnjački politički predstavnici.