Trideset godina kasnije: Šta je sada Dejtonski mirovni sporazum za Bošnjake, Hrvate i Srbe, a šta za Amerikance?

U to ime u američkom Dejtonu zaseda Parlamentarna skupština NATO-a, a plenarna sesija se održava danas.

Vojnu bazu Vrajt-Peterson (Wright-Patterson) posetile su delegacije iz BiH, Hrvatske i Srbije, zajedno s ostalim učesnicima NATO-ove Parlamentarne skupštine. To je mesto gde je pre 30 godina sklopljen Dejtonski mirovni sporazum.

Prilikom obilaska, delegacije su se zadržale u hotelu i konferencijskom centru Ričard Holbruk Houp (Richard Holbrooke Hope), koji se nalazi unutar baze, u istoj prostoriji u kojoj je 1995. godine, nakon tromesečnih pregovora, postignut dogovor o okončanju rata u Bosni i Hercegovini.

General-potpukovnica Linda Hari, zamenica komandanta Materijalne komande Američkog ratno-vazduhoplovnog vazduhoplovstva, istakla je da su pregovori u Dejtonu bili odlučujući trenutak u modernoj istoriji, prenosi Dnevni avaz.

Pohvalila je kako su baza i lokalna zajednica obezbedile prostor za dijalog i postizanje mira, ostvarujući viziju tadašnjeg predsednika Bila Klintona.

Inače, predstavnici balkanskih država koje su imale koristi od tog sporazuma, podržali su na forumu održanom na Univerizetu u Dejtonu američke političare iz Demokratske i Republikanske stranke u oceni značaja NATO-a za održavanje mira širom sveta.

Na tom skupu, održanom u petak, 23. maja, bilo je oko 300 parlamentaraca i drugih gostiju koje je pozdravio republikanski predstavnik Majk Turner, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE). On je bio gradonačelnik Dejtona kada su sporazumi potpisani, a sada vodi američku NATO-ovu parlamentarnu delegaciju.

Američki ambasador pri NATO-u Metju Vitaker je rekao da nema sumnje da će SAD kao vodeća super sila, imati izazove u budućnosti i da će im biti „potrebni prijatelji“.

Republikanski poslanik Nil Dan smatra da je NATO “blagoslov i najbolje osiguranje mir”.

Predstavnici BiH i Hrvatske razgovarali su o trajnom uticaju Dejtonskih mirovnih sporazuma iz 1995. dogovorenih u bazi Vrajt-Peterson nedaleko od mesta gde se održavaju sastanci Parlamentarne skupštine NATO-a ove godine.

Nekoliko govornika na panelu „Dejton 30 godina kasnije i ciljevi za sutra“ govorili su u prilog članstvu BiH u NATO-u, dok ta zemlja pokušava da reši pitanja koja su ostala nerešena Dejtonskim sporazumom, koji je, prenela je agencija AP, bio privremeno rešenje, a čiji okvir ostaje uglavnom i danas.

Panelu se obratio i ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković, koji je bio 17-godišnji vojnik u vreme rata u BiH.

On je rekao da je značaj sporazuma sklopljenog u Dejtonu uz pomoć vojne i diplomatske intervencije SAD-a i NATO-a ogroman.

„Važno je, posebno danas, zato što možemo da vidimo slike iz Ukrajine, Gaze, Sudana, sa drugih mjesta, i mir je moguć. Danas sjedim i pregovaram o budućnosti moje zemlje, sa ljudima protiv kojih sam se bukvalno borio prije 30 godina. I to je mnogo bolje od rata, vjerujte mi. Kompleksno je, komplikovano je, nije lako. Imamo mnogo političkih problema, ali je mnogo bolje od rata“, rekao je Konaković.

Član Predsedništva BiH Željko Komšić obratio se na svečanoj večeri Parlamentarne skupštine NATO-a povodom obeležavanja 30. godišnjice od otpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Na početku obraćanja je istaknuo da, u odnosu na njegovu poziciju člana Predsedništva BiH, može govoriti samo o stanju u svojoj zemlji, a isto je zamolio i druge govornike iz zemalja regiona.

„Vodeći računa o svojoj poziciji i utvrđenim ciljevima vanjske politike moje zemlje, ja mogu govoriti samo o BiH i onome što su ustavne i zakonske obaveze mene kao člana Predsjedništva BiH bez komentarisanja stanja i ciljeva u drugim zemljama regije. Ako dozvolite, isti takav odnos očekujem i od drugih učesnika ovog skupa prema BiH“, rekao je Komšić, prenosi Klix.

On je na večeri postavio pitanje – Da li je ustavni okvir dat u Dejtonu dovoljan da zemlja ide naprijed?

„Da ne bi bilo sumnje, ja pod ovim ne mislim na otvaranje pitanja oko administrativnog uređenja zemlje, jer znam da ni sada niti u budućnosti oko toga ne možemo postići dogovor. Mislim prije svega na pitanje ljudskih prava, a s njim usko povezano je i pitanje vladavine prava. Činjenica je, višestruko utvrđena na Sudu za ljudska prava u Strazburu, da Bosna i Hercegovina diskriminiše svoje građane na identitetskim pitanjima i krši ljudska prava svojih ljudi“, rekao je Komšić.

Istakao je da prihvatljiv odgovor na pitanje zašto je to tako, ne postoji.

U Dejtonu je i presedavajuća Predsedništva BiH Željka Cvijanović. Ona se obratila na konferenciji koja je održana u Nacionalnom muzeju vazduhoplovstva SAD-a u Dejtonu.

„Opravdano je i primjereno da upravo u samom Dejtonu, ponovimo da Dejtonski sporazum nikada nije dao pravo nijednom neizabranom stranom birokrati sa titulom visokog predstavnika da nameće ili mijenja naše zakone, da suspenduje ustave entiteta, da instrumentalizuje pravni sistem radi ućutkivanja i uklanjanja naših demokratski izabranih lidera ili da kažnjava naše političke stranke“, istakla je Cvijanović na konferenciji „Obnovljeni fokus na mir i prosperitet na Balkanu“ koju je organizovao američki kongresmen Majkl Tarner.

Ona je kritikovala visokog predstavnika Kristijana Šmita, te navela kako najviše zabrinjava posezanje za zloupotrebom pravosuđa, gde se na legitimno političko neslaganje odgovara krivičnim prijavama, optužnicama i prijetnjama hapšenjem.

„Pažljivo sam saslušala šta su o tome govorili predsjednik Tramp, potpredsjednik Vens, sekretar Rubio, i prije samo dva dana zamjenik državnog sekretara Landau. Sasvim je jasno da je model izgradnje države, koji se promoviše u BiH već tri decenije, u suprotnosti sa politikom nove administracije predsjednika Trampa“, rekla je Cvijanović, prenosi RTRS.

Šef srpske diplomatije Marko Đurić izjavio u Dejtonu da će Srbija nastaviti da podržava teritorijalni integritet BiH.

„Srbija će nastaviti da podržava teritorijalni integritet BiH, kao i da se snažno zalaže za očuvanje ustavnih nadležnosti Republike Srpske na način garantovan Dejtonskim sporazumom“, napisao je Đurić na Instagramu posle sastanka sa Cvijanović.

Hrvatski ministar spoljnih i evropskih poslova Gordan Grlić Radman izjavio je u Dejtonu da su prava Hrvata u BiH ugrožena zbog njihove diskriminacije u izbornom procesu pozvavši na otklanjanje te anomalije kako bi se odnosi u BiH stabilizovali, prenosi Hrvatska radio televizja (HRT).

Radman je odvojeno posle sastanka sa zamenikom američkog državnog sekretara u Dejtnou Kristoferom Landauom saopštio da su SAD i Hrvatska saglasne da je potrebno očuvati ustavnu ravnotežu u BiH i da se bez pune i jednake zastuljenosti svih triju konstitutivnih naroda tamo ne može postiči trajni mir i stabilnost.

Hrvatska je, kazao je Grlić Radman, svojim angažovanjem pomogla preokrenuti tok rata u BiH što je na kraju i dovelo do mirovnih pregovora i potpisivanja Dejtonskog sporazuma, ukazujući da Dejtonski sporazum nikad ne bi dogodio bez Hrvatske.

Model federalizma označio je pravim odgovorom na izazove separatizma i unitarizma ali je poručio i da „intervencionistički eksperimenti“ neće doneti dobro BiH jer ta zemlja i njeni lideri moraju sami postići dogovor i naći način kako održati osetljivu ravnotežu između tri etničke zajednice.