Izbori u BiH, bitka za Predsedništvo: Probosanska ili srpsko-hrvatska većina?

Na izborima 2022. presudnu ulogu odigrao je odlazeći visoki predstavnik BiH Kristijan Šmit koji je u izbornoj noći suspendovao Ustav i nametnuo izmene izbornog zakona u korist HDZ čime je izmenjena volja biračkog tela.

Ako se izuzme mogućnost sličnih poteza OHR-a ove godine da li bi izbori na jesen mogli biti odraz istinske volje građana?

Imajući u vidu do sada ozvaničene kandidature za Predsedništvo BiH koje je ključno za formiranje vlade tj. Veća ministara BiH (imenuje se prostom većinom u Predsedništvu Bosne i Hercegovine a svako dalje imenovanje u državne institucije zavisi od tog izbora) od presudnog značaja biće da li će vlast u Bosni i Hercegovini formirati probosanska ili srpsko-hrvatska politička većina.

Denis Bećirović, aktuelni član Predsedništva iz reda Bošnjaka, je, podsetimo, 2022. zajedno sa Željkom Cvijanović, srpskom članicom Predsedništva preglasao Željka Komšića, člana Predsedništva iz redova hrvatskog naroda, čime je omogućio izbor Borjane Krišto (HDZ) za predsedavajuću Veća ministara BiH koja je prethodno u trci za Predsedništvo BiH iz redova hrvatskog naroda izgubila od Komšića.

Zahvaljujući, takođe, grupi stranaka okupljenih oko „Trojke“ (SDP, NiP, Naša stranka) koje stoje iza Bećirovića i HDZ BiH tada je kao „nezaobilazan faktor“ omogućen ulazak i Dodikovog SNSD-a u vlasti pod krinkom „Dodik se promenio“.

Trojka oličena u Bećiroviću u Predsedništvu i njihovi koalicioni partneri u Federaciji HDZ i SNSD su, podsetimo i to, dolaskom na vlast, hvaleći se da su „najbrže formirano Veće ministara ikada“ govorili da će ubrzati put ka EU, te integracije u NATO, ali od tih obećanja ostao je, kako je priznao i Luiđi Soreka, šef EU delegacije u BiH, rizik da država Bosna i Hercegovina propusti još jednu važnu priliku na evropskom putu.

Dve godine kasnije, piše Soreka u kolumni na sajtu Delegacije, „umesto novog početka, čini se da je na pomolu još jedna propuštena prilika“.

On je naglasio da vlasti moraju da pokažu veću posvećenost, jer nečinjenje vodi sporijim integracijama, propuštenim reformama i riziku gubitka do 976,6 miliona evra iz Plana rasta koji bi mogli da poboljšaju životni standard građana.

„Ne možemo da želimo članstvo ove zemlje više nego što to žele domaće vlasti“, poručio je Soreka.

Sve ono što su aktuelni nosioci vlasti spočitavali svojim prethodnicima a na čemu su ubirali političke poene nastavljeno je još jačim intezitetom.

Političke blokade HDZ i SNSD u radu Parlamenta, korupcija, nepotizam, kriminal… uz dalju razgradnju državnih institucija što se najbolje očitalo kada je država trebalo da reaguje nakon što je Sud BiH raspisao poternicu za Dodikom koji je neometano obilazio svetske destinacije – Izrael, Mađarska, Rusija…

U međuvremenu, Dodik je izlobirao i ukidanje sankcija SAD uvedenih zbog podrivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma a sankcije su ukinute i Željki Cvijanović, članici Predsedništva BiH.

„U bošnjačku kvotu ušli su manje zreli političari sa pojedinačno skromnim izbornim a samim tim i predstavničkim legitimitetom. Ubeđujući svoju publiku da će Dodik omekšati i svesno mu prepuštajući dodatne institucionalne poluge moći po dubini. Njegova radikalna retorika je ostala bez da za to plati ozbiljniju institucionalnu cenu. Ni kasnija presuda i pokušaj stranaka Trojke da se distanciraju od partnera nisu urodili plodom“, pisao je Stav.

Dragan Čović, lider HDZ BiH, braneći svog saborca iz RS aprila prošle godine govorio je da je Dodikovo ponašanje „refleks straha od onoga što se dešava Hrvatima u BiH“.

„Dodikove reakcije su posledica onoga što vidi u Federaciji BiH. Ako Bošnjaci mogu birati Hrvatima predstavnike, logično je da se Srbi pitaju kada će isto doživeti. Njegovo ponašanje je politički refleks, možda preteran, ali razumljiv“, rekao je Čović.

„Ako želimo funkcionalnu BiH, moramo uvažiti stvarnost. Tri federalne jedinice – bošnjačka, hrvatska i srpska – dale bi stabilnost, zaustavile bi preglasavanja i omogućile svima da se osećaju sigurnima u okviru zajedničke države“, rekao je Čović.

Dodao je da to „nije predlog za razgradnju BiH, već za njenu stabilizaciju“.

Ko se kandidovao iz redova Bošnjaka?

Denis Bećirović je predao kandidaturu za reizbor kao zajednički kandidat vladajuće „Trojke“ i nekoliko manjih stranaka od kojih neke poput Naše stranke zbog neplaćenih kazni, te Snage naroda federalnog ministra unutrašnjih poslova Rame Isaka, jer nisu dostavili minimalan broj validnih potpisa podrške, za sad nisu ispunile zakonske uslove za ušešće na izborima.

Pored Bećirovića kandidaturu za bošnjačkog člana Predsedništva predao je i Semir Efendić, načelnik sarajevske opštine Novi Grad, ispred Stranke za BiH (SBiH).

Efendić, inače nekadašnji kadar SDA, koji je na prošlim izborima podržao Željka Komšića, u obrazloženju svoje kandidature je naveo kako u SBiH smatraju da ukoliko na izborima za člana Predsedništva BiH pobedi Bećirović kao kandidat Trojke, čijim su radom, kaže, nezadovoljni, onda i Trojka ostaje na vlasti uz pomoć HDZ-a i SNSD-a, pisale su Vijesti.ba.

Poručio je da u trku ulazi s jasnim ciljem – pobedom – te kazao da neće praviti koalicije sa Trojkom.

Pitanje je, međutim, koliko Efendić kao lider jedne gradske stranke koja nema prepoznatljivu širu mrežu u Federaciji BiH, može da privuče podrške birača i da li je ovim potezom svesno ili nehotično pucao upravo u nacionalni korpus za čija se, kako tvrdi, prava bori.

Jer, kako je kazao, „slabljenje nacionalnog korpusa automatski slabi i državu, naročito ako u isto vreme jačaju oni koji se bore protiv nje“, preneo je N1.ba.

Preovlađujuće su ocene su da Efendić svojom kandidaturom dodatno usitnjava bošnjačko biračko telo, a prema oceni sarajevske agencije Patria, Efendić je zapravo „ujedinio vlast Trojke i razjedinio opoziciju“.

Stranke oko Trojke su jedinstveno stale uz Bećirovića dok, sa druge strane, opozicija ide u više kolona.

Bakir Izetbegović, predsednik najveće bošnjačke stranke SDA, najavljenom kandidaturom pokušava se vratiti na političku scenu.

Izetbegović je kazao da je uveren da će pobediti na predstojećim izborima izrazivši očekivanje da će birači poverenje ukazati njemu, a ne Efendiću i Bećiroviću.

Izetbegović je prošle godine kazao da nikoga ne odbacuje od stranaka osim onih koje udaraju na BiH.

„Ne odbacujemo čak ni SNSD kao stranku, već odbacujemo Dodika. SNSD bez Dodika će biti drugačija stranka, ličiće više na onaj SNSD od pre 20 godina.

Izetbegovićeva SDA jedna je od pet političkih stranaka iz BiH (HDZ BiH, HDZ 1990, Partija demokratskog progresa (PDP) i Srpska demokratska stranka) koje su u ponedeljak, četiri meseca uoči izbora, potpisali izjavu kojom se obavezuju na saradnju kroz sprovođenje reformi što je podstaklo nagađanja o obrisima nove koalicije koja bi mogla formirati vlast.

Lider grupacije Evropska narodna partija u EP Manfred Veber, u čijem prisustvu je potpisan dokument, ovaj je čin ocenio „istorijskim iskorakom“ koji bi mogao doprineti ubrzanom sprovođenju reformi u BiH i njenom približavanju članstvu u EU, preneo je N1.ba.

Troje kandidata iz reda hrvatskog naroda

Unutar hrvatskog bloka prvi je kandidaturu objavio Slaven Kovačević ispred Demokratske fronte Željka Komšića.

Kovačević je više puta pokazao da se istinski zalaže za građansku BiH, a iz njegove biografije evidentno je i da je jedini je borac Armije BiH, koja se branila državu BiH od agresorskih snaga, među kandidatima.

Kovačević se pre neku godinu BiH žalio Evropskom sudu za ljudska prava u predmetu „Kovačević protiv BiH“ tražeći za Federaciju BiH ono što važi za manji entitet RS – gde važi izborni princip ‘jedan čovek jedan glas’.

Nakon što je država Bosna i Hercegovina uložila žalbu koju je Veliko veće ovog suda prihvatilo i celu kampanju se uključila Hrvatska i Kristijan Šmit prvobitna presuda koja je išla u korist Kovačevića je oborena.

Ranije je Evropski sud, u prvostepenoj presudi 2023. godine, ocenio da je Bosna i Hercegovina prekršila Evropsku konvenciju o ljudskim pravima u pogledu Kovačevićeve nezastupljenosti u Domu naroda Parlamentarne skupštine i Predsedništvu Bosne i Hercegovine, pisala je Radio Slobodna Evropa.

Kovačevićev protivkandidat je Zdenko Lučić, general, obaveštajac Hrvatske, bivši član HIP (desno orijentisane političke stranke u Hrvatskoj koju je osnovao Miroslav Tuđman sin Franje Tuđmana) i pravnik koga je kandidovala takozvana hrvatska Petorka.

„Da u BiH ima imalo pravne države ili barem želje za pravdom, kandidatura Kovačevića bi bila odbačena“, kazao je u intervjuu za Večernji list.

U odgovoru Kovačević mu je poručio da nikada nije krio svoju etničku pripadnost niti je menjao. „Bio sam više puta na izborima i uvek sam bio etnički Hrvat. Nikada to nisam promenio. Potpuna je laž da sam se izjašnjavao kao Ostali ili Srbin“.

Te ideje, naglasio je Kovačević u podkastu za Avaz.ba, koje njih vezuju su zajednička pripadnost nečemu – „to je fašizam, to je Musolini“. Temelji EU su zaštita individualnih građanskih prava, ako hoćemo onda moramo uraditi neophodne reforme.

„Kada Lučić kaže važno je da Hrvati biraju Hrvate, to nije evropski standard. A onda kaže da će učiniti sve da BiH svemirskom brzinom uđe u EU. Sa tim fašističkim standardom neće nikad. On govori nešto što nije evropski standard i sa tim hoće da nas učlani u EU. To je nemoguće“.

Slično, dodao je Kovačević radi i Dodik. „Kad je shvatio šta su evropski standardi, počeo je da se odmiče od EU“.

Iz redova hrvatskog naroda za članove Predsedništva kadidaturu je podnela i Darijana Filipović u ime HDZ-a BiH Dragana Čovića koju je javno podržao premijer susedne Hrvatske Andrej Plenković.

I Lučić, međutim, ima prećutnu podršku Zagreba a sam se pohvalio da ima bolje odnose sa Plenkovićem nego sa Čovićem.

I Filipović i Lučić su pobornici „prava konstitutivnih“ naroda te ideje o trećem entitetu u Federaciji BiH.

Za pretpostaviti je da će Darjana Filipović nastaviti političkim putem Čovića dok se o programskom smeru Lučića malo toga zna, što je priznao Martin Raguž, predsednik Programskog veća HDZ-a 1990, jedne od stranaka Petorke koji su podržali njegovu kandidaturu.

„Istina je da je Petorka krenula najavom zajedničkog nastupa na sledećim izborima. Činjenica je da je rađeno vrlo ozbiljno na programskim osnovama i da su one na neki način konsenzualno usvojene. Ja mislim da je to jedan izrazito kvalitetan programski osnov za ozbiljno delovanje.

Ne samo u korist hrvatskog naroda, nego u korist svih. E sada, ovaj kandidat se pojavio. Dosta žestoko sa energijom, i prilično hrabro otvorio neka pitanja. Ima neke elemente koji ukazuju da može prodrmati višegodišnju političku scenu kod Hrvata, ali tek trebamo sad videti kakav je njegov programski smer. Nije dovoljno samo vraćati se, moramo se kretati ka budućnosti“, kazao je Raguž za N1.ba.

Ko se kandidovao iz entiteta Rs?

Kada je reč o članu Predsedništva iz reda srpskog naroda, izvesna je kandidatura opozicionog kandidata Nebojše Vukanovića, lidera Liste za pravdu i red.

Željka Cvijanović, aktuelna članica Predsedništva BiH gotovo je sigurni kandidat SNSD za još jedan mandat na poziciji srpskog člana Predsedništva BiH, piše srpska.info. U igri za kandidata za entitetskog predsednika iz redova vladajućeg SNSD spominje se ime Save Minića.

Dodik je, nakon sastanka lidera vladajuće koalicije u Republici Srpskoj, nedavno poručio: Naš najlošiji kandidat bolji je od njihovog (opozicionog) najboljeg“.

U trci za predsednika RS-a ispred redova opozicije kandidovao se Branko Blanuša, kandidat SDS-a, te Ćamil Duraković kao nezavisni kandidat.

Na Glavnom odboru SDS pre tri dana usvojeno je da SDS ide sa samostalnom listom i da se uputi poziv Drašku Stanivukoviću, predsedniku Pokreta sigurna Srpska (PSS) da on bude kandidat za srpskog člana u Predsedništvu BiH.

Ovo je predlog Blanuše, koji je ignorisao, pisao je RtvBN, zaključak Predsedništva te stranke da SDS u svoje redove prihvati PSS i da kandidat SDS za predsednika bude Draško Stanivuković, a on za člana Predsedništva BiH.

„Pravo na postojanje države“

Osim što je ovaj izborni ciklus u BiH specifičan po najavljenom uvođenju moderne tehnologije u proces glasanja isto tako je jasno određen po izbornim opcijama – moderna, evropska građanska država ili država kojom će i dalje da rukovode centri iz susednih država – Srbije čiji režim, ogrezao u kriminalu, ne krije da bi voleli „sve Srbe u jednoj državi“ ideja od koje ne beže ni njihovi puleni u entitetu Rs, i druga Hrvatska, članica EU koja bi trebalo da promoviše evropske vrednosti umesto što otvoreno zagovara prekrajanje granica i stvaranje trećeg entiteta u BiH.

Podsetimo, manje od dva meseca otkako je kontroverzna mapa podele Bosne i Hercegovine predstavljena na zagrebačkoj konferenciji, koja je okupila konzervativne teoretičare i aktiviste, u Hrvatskoj se ponovo javila slična inicijativa.

Domovinski pokret, koalicioni partner HDZ u Vladi Hrvatske, očekuje od Sabora Hrvatske da pokrene inicijativu za uspostavljanje hrvatske izborne jedinice u Federaciji BiH.

U toj stranci radikalne desnice tvrde da je cilj osigurati „legitimno političko predstavljanje Hrvata“ u BiH i sprečiti, kako navode, da drugi narodi odlučuju o članu Predsedništva BiH iz reda hrvatskog naroda, piše Radio Slobodna Evropa.

Ova stranka zagovara uspostavljanje posebne hrvatske izborne jedinice, a ukoliko izostane dogovor o tome trebalo bi razmotriti obnavljanje Herceg-Bosne, političkog projekta ugašenog Vašingtonskim sporazumom iz 1994. godine. Predsednik Vlade Hrvatske Andrej Plenković se tokom posete Sarajevu 8.juna nije izričito ogradio od inicijative svojih koalicionih partnera.

Ukoliko srpsko-hrvatski blok u novom sazivu Predsedništva BiH bude imao većinu, ocenjuje Stav.ba, moći će da bira između dva po njih odlična scenarija.

Prvi scenario po kojem u tehničkom mandatu ostaje aktuelno Veće ministara gde HDZ i SNSD potpuno dominiraju dok Trojka statira i drugi scenario po kojem hrvatsko-srpski blok, budući da ima većinu u Predsedništvu BiH, diktira uslove pod kojima se formira novo Veće ministara BiH.

Zato je pitanje izbora Slavena Kovačevića izbor između dve krajne desne i usaglašene politike koje su već dugo uigran tandem uperen na razbijanju BiH, i minimum, kako je ocenila sarajevska agencija Patria, onoga što je potrebno kako bi se u ovoj istorijskoj epohi sačuvalo pravo na postojanje države.