Govor mržnje u predizbornoj kampanji: Dodikovo vređanje Bošnjaka „pod istragom“

To je rezultat rada državnih institucija 48 sati nakon što je Milorad Dodik na predizbornom skupu u Istočnom Sarajevu 10. novembra izgovorio niz poruka koje su ocenjene kao govor mržnje.

Na predizbornom skupu Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), Dodik je kao predsednik te stranke poručio da Istočno Sarajevo „ne sme dozvoliti dodatnu islamizaciju“, da „nismo ista vera“ i da „niko ne laže gore i više od Turčina“.

Dodao je i da se „moramo suprotstaviti velikom muslimanskom nacionalizmu, koji predstavlja reinkarnaciju političkog islama“.

Zbog tih izjava, više prijava je upućeno Tužilaštvu Bosne i Hercegovine, koje je predmet prosledilo Okružnom tužilaštvu u Istočnom Sarajevu kao mesno nadležnom.

Iz te institucije su za Radio Slobodna Evropa (RSE) potvrdili da dopis još nisu zaprimili.

Iz Centralne izborne komisije (CIK) BiH za RSE su potvrdili da je 11. novembra pokrenut postupak zbog Dodikovog govora, dok odluka još nije donesena.

Nezvanično, sednica CIK-a BiH na kojoj bi se o tome moglo raspravljati očekuje se 13. novembra.

Dodik se nije izvinio zbog govora koji je izazvao brojne osude u BiH, a SNSD-u nisu želeli za RSE da komentarišu celu situaciju.

Dodikove reči izrečene su u jeku predizborne kampanje za prevremene izbore za predsednika Republike Srpske (RS), koji trebaju biti održani 23. novembra.

Ovi izbori u RS raspisani su nakon što je Dodiku polovinom avgusta oduzet mandat zbog presude kojom mu je zabranjeno obavljanje javnih funkcija u trajanju od šest godina.

Poslednji Dodikov govor je samo jedan u nizu kojima pokušava da omalovaži ili uvredi Bošnjake u BiH. Naziva ih muslimanima, govorio je o nemogućnosti suživota hrišćana i muslimana.

Protiv Dodika je u maju potpredsednik Federacije BiH Igor Stojanović podneo krivičnu prijavu zbog govora mržnje, nakon njegovih izjava novinarima krajem aprila.

Dodik je i tada, nakon sastanka vladajuće koalicije u RS, izneo tezu da je rešenje za BiH da se Bošnjaci „trebaju vratiti veri svojih predaka, pa će BiH biti većinski srpska“.

Iz Tužilaštva BiH nisu odgovorili na upit RSE koliko je do sada bilo prijava protiv Dodika, te šta je i sa prijavom iz maja ove godine.

‘Tužilaštvo moralo reagovati po službenoj dužnosti’

Pravni stručnjaci upozoravaju da govor Milorada Dodika, u kojem je praktično dehumanizovao Bošnjake, otvara pitanje granice između slobode izražavanja i krivične odgovornosti.

Sarajevski advokat Ifet Feraget ocenjuje za RSE da je u ovom slučaju Tužilaštvo BiH moralo reagovati po službenoj dužnosti.

„Sve je javno izrečeno i dokumentovano — ako tužilaštvo ne reaguje, onda imamo problem s tužilaštvom“, kaže Feraget, dodajući da neprocesuiranje takvih izjava otvara prostor za nova kršenja zakona i nasilje.

„Trideset godina hranimo birače mržnjom i podelama. Ako se ovakve pojave ne zaustave, sami sebi pišemo mračnu budućnost“, zaključuje Feraget.

Pravni ekspert Arben Murtezić za RSE nije želeo da komentariše Dodikov govor, ali podseća da govor mržnje nije posebno definisan kao krivično delo u BiH, već se procesuiranje vrši kroz delo raspirivanja nacionalne i verske mržnje.

„Lestvica je visoko postavljena da bi se izbeglo ograničavanje slobode govora, ali posledice su ogromne. Nije nužno da je mržnja stvarno izazvana, dovoljno je da je neko delovao u tom pravcu“, objašnjava Murtezić.

On naglašava da broj procesuiranih slučajeva ostaje zanemarljiv zbog složenosti dokazivanja i izostanka institucionalne volje.

„Problem nije samo u zakonima, već u njihovoj primeni. Ako nema sankcije, granica između slobode govora i poziva na nasilje postaje nevidljiva“, upozorava on.

„Govor mržnje je poziv na fizički obračun“

Komentarišući Dodikov govor, Branko Todorović, direktor Helsinškog odbora za ljudska prava Republike Srpske, ocenjuje da govor mržnje nije samo retorički problem, već „neposredan poziv onima koji su skloni nasilju“.

On upozorava da takva retorika dehumanizuje druge, opravdava zločine i stvara političko okruženje u kojem pravosuđe, umesto da štiti žrtve, ostaje paralizovano ili pod političkom kontrolom.

„Govor mržnje je direktni poziv ekstremistima, šovinistima ili manje uračunljivim ljudima, poziv na fizički obračun, na napad, na ubijanje onih koji su označeni kao pretnja. To je poziv na uništavanje drugih, označavanje tih ljudi kao egzistencijalne pretnje i krivce za sve, političke, ekonomske i društvene probleme“, kaže Todorović.

Ističe kako je vidljivo da se govor mržnje koristi često kao „alat“ kojim se krivica za društvene probleme prebacuje na etničke ili verske grupe, čime se dodatno produbljuju podele i nesigurnost, u ovom slučaju za Bošnjake u Republici Srpskoj.

Šta zakon kaže?

Prema Izbornom zakonu BiH, govor mržnje tokom predizborne kampanje zabranjen je svim kandidatima, političkim strankama, koalicijama, nezavisnim listama i njihovim pristalicama, kao i osobama angažovanim u izbornoj administraciji.

„Nije dozvoljeno koristiti se govorom mržnje, i/ili objaviti ili upotrebiti slike, simbole, audio i video-zapise, SMS poruke, internet komunikacije, društvene mreže i mobilne aplikacije ili druge materijale koji mogu tako delovati“, navodi se u izmenama Izbornog zakona koje je u julu 2022. godine nametnuo visoki predstavnik Kristijan Šmit.

Izmenama se za korištenje govora mržnje predviđaju kazne do 30.000 maraka (15.000 evra).

Krivični zakoni BiH, te oba entiteta i Brčko distrikta propisuju zatvorske kazne od tri meseca do tri godine za javno izazivanje nacionalne, rasne ili mržnje.

CIK ima ovlašćenja i da ukloni kandidata s liste ili poništi overu političkog subjekta.

U skladu sa tim izmenama, tokom kampanje za lokalne izbore 2024. godine SNSD je kažnjen sa 5.000 maraka (oko 2.500 evra) zbog govora mržnje na predizbornoj tribini koji su koristili Milorad Dodik i funkcioner SNSD-a Ljubo Ninković.

Ombudsmen BiH bez reakcije na Dodikov govor

Iako je govor predsednika Republike Srpske Milorada Dodika u Istočnom Sarajevu, izazvao osude dela javnosti i medija, Institucija ombudsmena za ljudska prava Bosne i Hercegovine nije reagovala.

Iz te institucije nije odgovoreno na upit RSE o broju registrovanih slučajeva govora mržnje u proteklim godinama iako Ombudsmen ima mandat da deluje u slučajevima kršenja prava koja proizlaze iz diskriminacije i netolerancije.

Njihov poslednji izveštaj o govoru mržnje datira iz 2021. godine, a u njemu se navodi da je u Bosni i Hercegovini „registrovan izrazito mali broj predmeta koji se odnose na govor mržnje“, u proseku dva do tri godišnje, te da su gotovo svi otvoreni po službenoj dužnosti.

Institucija tada priznaje da je stvarni broj slučajeva znatno veći, ali da ne postoji sistemsko praćenje niti adekvatan odgovor državnih institucija.

Upozoreno je i da su mehanizmi za prevenciju i sankcionisanje govora mržnje slabo korišćeni, te da nedostaje saradnja između tužilaštava, regulatornih tela i civilnog sektora.

Tri godine kasnije, u Izveštaju Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije (ECRI) za 2024. godinu, potvrđuje se da je govor mržnje u BiH i dalje široko rasprostranjen, pre svega u političkom diskursu i na internetu, te da nema zvaničnih podataka ni tela nadležnog za njegovo stalno praćenje.

ECRI navodi da govor mržnje u zemlji, uglavnom, potiče od pripadnika tri konstitutivna naroda i da je usmeren protiv pripadnika drugih etničkih ili verskih grupa, ali i prema Romima, migrantima i LGBTI osobama.

U izveštaju se podseća na slučaj četničkog skupa u Višegradu 2019. godine, kada su trojica učesnika 2022. pravosnažno osuđena zbog izazivanja nacionalne i rasne mržnje, kao i na nastavak negiranja genocida i ratnih zločina uprkos izmenama Krivičnog zakona BiH koje to zabranjuju.

ECRI je stoga preporučio obnovu međuverskog dijaloga i jačanje institucionalnih mehanizama za sankcionisanje govora mržnje, posebno u političkim kampanjama, uz proširenje mandata Centralne izborne komisije da prati i reaguje na takve pojave tokom celog izbornog procesa.