„Ako SNS ostane na vlasti, i dalje će destabilizovati okolne zemlje“: Sagovornici Danasa o regionalnoj politici

Šta je obeležilo 2025. godinu?

Po mišljenju Tanje Topić, političke analitičarke iz Banjaluke, ono što je najviše obeležilo godinu iza nas, su studentski protesti u Srbiji, posle kojih, kako kaže, više ništa neće biti isto.

„Rekla bih da su među građanima čitave regije donijeli neku novu energiju za koju smo mislili da je odavno izgubljena u političkim sistemima koji počivaju na političkoj korupciji, klijentelizmu i nepotizmu. Bila je to godina probuđenih nada i oslobođenja velikog broja građana. Oslobođeni su straha, ispravili su kičmu i stvari nazvali pravim imenom“, ističe naša sagovornica.

Novinar Nikola Krstić kao glavni utisak izdvaja „totalni raspad liberalno-demokratske bajke koja je prodata jugoslovenskom području kao najprogresivnija ideja“, a koja je, kako ukazuje, počela da „puca po svim svojim ledenim nogicama u ovim kriznim danima kada se sprovodi najveći genocid u 21. veku, nad palestinskim narodom“.

„U Srbiji se, najviše kroz ovu celogodišnju bunu ogleda čudovišnost kompradorskih elita, koja se najviše manifestuju kroz naprednjačku vlast. Sve ovo što se dešava u Srbiji, vrlo lako može da se dogodi i u Crnoj Gori, i u Hrvatskoj, i u Bosni i Hercegovini, i po svim drugim perifernim i poluperifernim kazamatima. Odjek ovoga što se zbiva u našoj zemlji, čuće se tek u budućnosti“, upozorava Krstić.

Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam iz Novog Sada, osvrće se na konferenciju posvećenu 30. godišnjici potpisivanja Dejtonskog sporazuma, koju je Igmanska inicijativa održala u Sarajevu 15. decembra.

„Iako je bila posvećena ovom jubileju, kao i jubileju Igmanske inicijative koja je obeležila 25 godina postojanja, mi smo joj dali provokativan naslov – „Nadiruća fašizacija i dva jubileja“.

Prvi deo naslova konferencije, objašnjava Popov, označava ono što je obeležilo prošlu godinu u regionu, a to je nadiruća fašizacija u državama regiona.

„Naime, ako krenemo od Hrvatske, tamo je prošle godine na Tompsonovim koncertima definitivno legalizovan ustaški pozdrav „Za dom spremni“, koji se na koncertu na hipodromu u Zagrebu i drugim kocertima orio iz hiljada grla“, podseća naš sagovornik.

On dodaje da je uz to i pogoršan odnos prema Srbima u Hrvatskoj, koji su u novembru pokušali da obeleže Dane srpske kulture, ali su u tome onemogućeni jer su u nekoliko mesta bili izloženi napadima njihovih kapuljaša.

„Vlast umesto da to osudi, osudila je antifašiste koji su se okupili da se suprotstave ovom trendu, optužujuči ih da hoće da obnove Jugoslaviju jer se pojavilo nekoliko zastava sa petokrakom iz vremena socijalizma“, ukazuje Popov.

Osvrće se zatim i na Crnu Goru, gde je, kako ističe, Srpska pravoslavna crkva, uz podršku prosrpskih struktura, kod Berana otkrila spomenik Pavlu Đurišiću, četničkom komandantu kojeg je Hitler odlikovao gvozdenim krstom.

„A u Srbiji smo imali fašizaciju na delu. Naime, kako drugačije nazvati pojavu kada se u vidu batinaša sa kapuljačama pojavljuju SNS-ove parpolicijske snage koje se zajedno sa policijom surovo obračunavaju sa ljudima koji protestuju, odnosno sa protivnicima aktuelnog režima?“, pita se, povlačeći paralelu sa SA odredima u Nemačkoj tridesetih godina prošlog veka.

Uz to, dodaje Danasov sagovornik, predsednik Vučić je u praksi suspendovao Ustav i mnoge zakone, preuzimajući nadležnosti koje mu ne pripadaju i razarajući pre svega pravosudne, ali i druge institucije, ukidajući vladavinu prava i gušeći medijske slobode.

„Sve ovo što se dešavalo u susednim državama odrazilo se i na stanje u Bosni i Hercogovini, gde trideset godina posle Dejtona imamo krajnje nestabilnu situaciju kojoj doprinose, kako prepucavanja i destruktivni potezi predstavnika tri konstitutivna naroda, tako i destruktivan odnos prema njoj dve susedne zemlje – Srbije i Hrvatske“, ističe Popov.

Šta donosi 2026. godina po pitanju odnosa u regionu?

Prema Krstićevom mišljenju, od 2026. godine, po pitanju odnosa u regionu, ne možemo očekivati „ništa lepo“ budući da je, kako ocenjuje, getoizacija naših država u završnom procesu.

„Sve je veći jaz između ultrabogataške klase i siromašnih delova društva. Takođe, očekuju se sve veće fašizacije i klerikalizacije, budući da kapitalistički sistem neće moći da odgovori na to zašto mali procenat ljudi ima sve više kapitala, dok onaj najveći nema ni za osnovno. Stoga će elite početi da nas navode u mistiku i ezoteriju, budući da je tako lakše upravljati gomilom, samo da ne pogleda prema vrhu piramide, pošto se ne može ni videti od otetog zlata koje šljašti“, ukazuje Krstić.

Topić ističe da će najgore biti ako u regionu ostanemo ’taoci’ destruktivnih politika, koje nas vraćaju ne samo u mračne devedesete, već i u Prvi i Drugi svetski rat.

„Odnosi u regiji, posebno u trouglu Bosna i Hercegovina – Hrvatska – Srbija, su ozbiljno narušeni, tako da bih lično bila zadovoljna ako se u 2026. godini promeni agresivna retorika. To bi bio mali, ali značajan pomak“, kaže Topić, upozoravajući da je trenutni narativ koji dominira politikom i medijima pun nasilja i mržnje, što ostavlja ozbiljne posledice po mentalno zdravlje građana bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost.

Ističe i da značajan uticaj na stanje u regionu ima dolazak Donalda Trampa na mesto predsednika SAD.

„To da li će Evropska unija uspijeti da se konsoliduje i odupre Trampovim prijetnjama da treba da nestane, bitno će odrediti i odnose u regiji“, ukazuje ona.

Sličnog je mišljenja i Popov.

„Na žalost, zahvaljujući desnim trendovima u Evropi, pa i u SAD, kao i globalnoj nestabilnosti, bojim se da će se ovakva situacija u regionu nastaviti i u 2026. godini“, ističe on.

Kako navodi, trenutno je u toku veliko prekomponovanje na globalnoj političkoj sceni i teško je pretpostaviti šta će proizaći iz ovog globalnog previranja.

„Sve to će se uz, već postojeće regkionalne trendove, hteli – ne hteli prelomiti i na situaciju u regionu. S jedne strane imamo Rusiju čiji je interes da destabilizujući stanje u regionu oslabi poziciju Evrope i skrene pažnju sa agresije na Ukrajinu, a s druge strane EU koja okupirana unutrašnjim problemima ne može dovoljno da se posveti rešavanju regionalnih problema“, ukazuje Popov.

Položaj Srbije u regionalnoj politici naredne godine

Po mišljenju Popova, položaj Srbije u regionalnim odnosima zavisiće od raspleta sadašnje unutrašnje krize izazvane masovnim protestima nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

„U svakom slučaju ukoliko sadašnja SNS garnitura ostane na vlasti ona će i dalje destabilizirajući delovati na okolne zemlje promovišući i pokušavajući u praksi da sprovedu koncept Srpskog sveta. To će se negativno odraziti na stanje u Bosni i Hercegovini, jer će se iz Beograda i dalje podržavati separatistički potezi dosadašnje, a mozda i buduće vladajuće garniture u Republici Srpskoj“, smatra Popov.

Kako dodaje, takva vlast bi u Beogradu istovremeno nastojala da saplete i Crnu Goru koja je najdalje otišla na putu ka EU, jer bi ulaskom smanjila mogućnost Beograda da je tretira kao mlađeg brata kog bi mogla vratiti u prijateljski zagrljaj Srbije.

„Vučićeva ideja o zajedničkom ulasku svih zemalja Zapadnog Balkana u EU, koju je nedavno izneo u Briselu, nije bila usmerena na to da ubrza put svih ovih zemalja nego da uspori ulazak Crne Gore i Albanije, jer Srbija ovakva kakva je, zahvaljujući baš ovom režimu, svakako nije kompatibilna sa vrenostima Evropske unije. Ali, nadajmo se da će u 2026. godini ovaj režim definitivno otići u istoriju, što će doneti jedan sasvim drugačiji odnos Srbije prema regionu u celini i njenim susedima pojedinačno“, zaključuje Popov.

„Ako Srbija nastavi verbalno ’prijetiti’ Hrvatskoj nužnošću da grijehove iz prošlosti plati teritorijom, te ako nastavi da Republiku Srpsku smatra svojim čedom i paternalistički se ophodi prema ovom dijelu BiH, onda je regija u ozbiljnom problemu“, upozorava Topić, uz reči da neke pretenzije, iako nerealne, unose ozbiljan nemir i nestabilnost u region, u ovoj, u širem kontekstu, uzavreloj situaciji.

S druge strane, Krstić Srbiju u 2026. godini vidi u, kako kaže, „totalnom vakuumu, rascepu i zagrljaju neoradikalskih karakondžula“.

„Oni neće abdicirati sa gvozdenog prestola, već će svoje nakupljeno blago braniti do poslednje kapi tuđe krvi“, naglašava Danasov sagovornik.

Reč je, kako kaže, o režimu koji jeste trenutno u strahu, ali ima iskustva od Vukovara, preko Srebrenice, pa sve do Batajnice.

„A potom se demokratizovao kroz privatizacijske pljačke, klijentelizam, uvođenje stranog kapitala i pravljenje od ove zemlje ’kolonijalne prčije“, smatra Krstić.

Istorija nas, ukazuje on, stalno uči da takvi režimi ne odlaze kroz nekakve izbore, već kroz sve žešću proizvodnju kriza.

„Srbija će postati paradigmičan primer kao upozorenje drugima kako izgleda država kada se u njoj spoje autoritarna vlast, neoliberalna ekonomija i ratnozločinačka prošlost“, zaključuje Krstić.