Šmit u izveštaju Savetu bezbednosti: Dodik ugrožava mir i stabilnost u zemlji i regionu

„Bosna i Hercegovina se suočava s najvećom egzistencijalnom pretnjom posleratnog perioda“, naveo je Šmit u svom izveštaju Savetu bezbednosti UN o stanju u BiH.

On je upozorio da to može voditi ka poništenju Dejtonskog mirovnog sporazuma, ako međunarodna zajednica ne bude reagovala na poteze Dodika i SNSD koji ga ugrožavaju.

Sarajevski portal Klix, koji je preneo delove izveštaja Visokog predstavnika, navodi da je Dodik u izveštaju spomenut čak 61 put i da je okarakterisan kao glavna pretnja po stabilnost Bosne i Hercegovine.

Šmit je dalje ocenio da vrhunac krize predstavlja Dodikov poziv da se Republika Srpska jednostrano povuče iz ranije postignutih sporazuma o prenosu entitetskih nadležnosti na državu u oblastima odbrane, indirektnih poreza i Visokog sudskog i tužilačkog saveta (VSTS), i da se entitetu vrate ono za šta Dodik tvrdi da su uzurpirane ustavne nadležnosti u oblasti državnog pravosudja, provodjenja zakona i obaveštajnih službi.

„On (Dodik) je najavio izradu nacrta novog Ustava RS i odbacivanje svih ‘nezakonito nametnutih odluka i zakona od visokih predstavnika'“, navodi se u izveštaju.

Šmit je upozorio da bi Dodikovi najavljeni planovi značili povlačenje pripadnika Oružanih snaga BiH koje borave u RS, preuzimanje objekata OS BiH na teritoriji RS-a i uspostavljanje Vojske RS, koju bi navodno činili pripadnici vojske koji su povuku iz OS BiH.

„Potez bi vratio sat unazad 15 godina samo u oblasti reforme odbrane, pa čak i dalje u uslovima izgradnje poverenja i bezbednosti. To bi takođe značilo i povlačenje entiteta iz Uprave za indirektno oporezivanje, VSTS, Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA), Obaveštajno bezbednosne agencije (OSA), uz mere sprečavanja tih institucija da deluju na teritoriji RS“, navedeno je u izveštaju.

Šmit je naveo da ovaj poteze Dodik naziva povratkom na „izvorni Dejton“, naglašavajući da je to politički pogrešan naziv zasnovan na pogrešnim tumačenjima Ustava BiH.

Prema njegovim rečima, u praksi to znači da Dodikova politika ima za cilj da poništi mnoge teško stečene reforme u posljednjih 26 godina, a ne striktno pridržavanje Dejtonskog sporazuma.

„Ukratko, Dodik želi da povuče RS iz ustavnog poretka koji je uspostavljen prema Aneksu 4 Opšteg okvirnog sporazuma za mir i da se odustane od civilne implementacije Sporazuma navedenom u Aneksu 10“, dodao je Visoki predstavnik u BiH.

On je istakao da je sve to jednako otcepljenju bez proglašavanja.

„Jednostrano povlačenje bilo kog entiteta iz uspostavljenih državnih institucija, što prema sadašnjim zakonima nije moguće, prema ustavnom okviru bi dovelo do kolapsa tih institucija, a na kraju potkopavaju sposobnost države da funkcionirše i izvršava svoje ustavne odgovornosti“, naveo je Šmit.

On u izveštaju navodi da je nedavno Dodik otkrio svoj cilj – „nezavisna RS unutar dejtonske BiH“, dok su opozicione stranke u RS ocenile da je ovo opasan put, ne samo za BiH, već i za RS, s ozbirom na to da entiteti pravno postoje samo na osnovu Ustava BiH i nemaju pravo da se odvoje od BiH.

Šmit je konstatovao da su državne institucije u BiH paralizovane još od juna, kada su sve stranke u RS, odlučile da se povuku iz državnih institucija, što je bio odgovor na odluku bivšeg Visokog predstavnika Valentina Incka da nametne zakon o zabrani negiranja genocida.

On je dalje obavestio Savet bezbednosti UN da je Dodik, mada je nedavno izjavio da njegove akcije nisu usmerene na izazivanje sukoba, istovremeno upozorio da svaki pokušaj rušenja pravosudnih institucija na državnom nivou ili agencija za provodjenje zakona bio dočekan silom.

„Rekao je da ako NATO interveniše, RS će tražiti pomoć neimenovanih ‘prijatelja’ za koje tvrdi da su ga uverili na njihovu spremnost u tom pogledu“, naveo je Šmit u izveštaju.

On je istakao da, kao visoki predstavnik i konačni tumač Dejtonskog sporazuma, smatra da vlasti RS već ozbiljno krše mirovni sporazum i da su ga spremne dalje kršiti, „potencijalno uzrokujući nepopravljivu štetu“.

„Ako neosporno uspiju u ovom poduhvatu, vlasti RS bi uspostavile novi ustavni i pravni okvir kojim se RS uklanja iz dejtonske arhitekture, posebno iz ustavnog poretka BiH, koji je sinonim za secesiju. Ignorisanje ili umanjivanje važnosti ovakvog stanja stvari – moglo bi imati opasne implikacije za region i šire“, upozorio je Šmit.

On je ukazao da u BiH nije „problematična“ RS, već da problemi postoje i u Federaciji BiH.

Naveo je da ni tri pune godine od opštih izbora 2018. goidne nije formirana Vlada Federacije BiH, kao i da se teško postiže dogovor u vezi sa izmenama Izbornog zakona.

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik juče je izjavio da u Savetu bezbednosti UN neće biti usvojen izveštaj Visokog predstavnika Kristijana Šmita o situaciji u BiH, ocenivši da se radi o „propagandnom pamfletu“.

Dodik je naveo da je Šmitov izveštaj „napisan u korist muslimana, da vrvi od izmišljotina, podmetanja krivice i nedorečenosti“.

„Šmit je postao sluga bošnjačkog nacionalizma koji vri od mrženje prema drugima. BiH nema visokog predstavnika i on više nije ni u pokušaju. Ono što je napisao u izvještaju ga apsolutno diskvalifikuje u bilo kakvom razgovoru, pa taman ga sutra u Savetu bezbjednosti UN i imenovali za Visokog predstavnika“, rekao je on.