Srbija i region pred novim uslovima EU

Poseta predsednice Evropske komisije (EK) Ursule fon der Lajen Bosni i Hercegovini (BiH) u utorak, 14. oktobra, deo je njene regionalne turneje po zemljama zapadnog Balkana. Fon der Lajen je u ponedeljak, 13. oktobra, boravila u Tirani, a zatim otputovala u Crnu Goru. Odande nastavlja ka Bosni i Hercegovini. Nakon razgovora sa zvaničnicima BiH, u sredu, 15. oktobra, posetiće Srbiju, a turneju završava posetama Kosovu i Severnoj Makedoniji.

Poseta BiH dolazi nakon što je Savet ministara BiH usvojio Reformsku agendu – ključni dokument koji proizilazi iz Plana rasta za zapadni Balkan. Najavljeno je da će EK proceniti dostavljenu Agendu, a nakon njenog usaglašavanja sa vlastima BiH, biće predstavljena Savetu Evropske unije i Evropskom parlamentu.

Kako do sredstava EU?

BiH je Evropskoj komisiji dostavila konačnu verziju Reformske agende 30. septembra ove godine. Taj strateški dokument predstavlja osnovni preduslov za pristup sredstvima iz Plana rasta za zapadni Balkan – programa EU procenjenog na šest milijardi evra. Ova finansijska pomoć, koja se obezbeđuje kroz bespovratne grantove i povoljne kredite, namenjena je isključivo zemljama koje pokažu spremnost za sprovođenje suštinskih reformi u skladu sa evropskim standardima.

Reformska agenda precizno definiše mere koje BiH treba da sprovede, uključujući nadležnosti institucija, rokove, indikatore napretka i očekivane rezultate. Struktura Agende, usklađena sa regulativom EU, podeljena je u četiri tematske oblasti: zelena i digitalna tranzicija, poslovno okruženje, ljudski kapital i vladavina prava.
Stav analitičara

Adnan Ćerimagić, viši analitičar Evropske inicijative za stabilnost (ESI) za zapadni Balkan, za DW ističe da predsednica EK dolazi u region uoči objavljivanja godišnjih izveštaja o nivou pripremljenosti za članstvo u EU. „Otkako EK objavljuje izveštaje za BiH, od 2019. godine BiH je pokazala minimalan napredak. Imajući u vidu aktuelnu političku krizu, nisam optimista u pogledu ovogodišnjeg izveštaja“, kaže Ćerimagić.

Transparentnost i sadržaj Agende

Kada je reč o Reformskoj agendi, EK trenutno analizira njen sadržaj, nakon čega će odlučiti da li će je prihvatiti ili su potrebne izmene. „U ovom trenutku je teško reći kakav će biti odgovor, jer detalji Reformske agende, kao i komentari EK, do sada nisu bili naročito transparentni. To se posebno odnosi na reformu Ustavnog suda“, ističe sagovornik DW-a.

Ćerimagić ipak naglašava da EK razmatra ceo dokument, u kojem ima i pozitivnih rešenja. Veruje da će, „ako to na kraju rezultira odobravanjem sredstava iz fondova EU za BiH, svi građani BiH imati velike koristi – od proširenja kapaciteta predškolskog obrazovanja, preko kvalitetnije internet i mobilne mreže, do funkcionalnijeg pravosuđa“.

Političke poruke i dalji uslovi

„Kakav će biti odgovor EK na bh. Reformsku agendu teško je predvideti, ali je izvesno da će koalicija na državnom nivou biti pozvana da se vrati radu u punom kapacitetu, kako bi se ubrzalo ispunjavanje potrebnih uslova, među kojima je imenovanje glavnog pregovarača BiH sa EU, kao i koordinatora za pretpristupne fondove“, kaže analitičar ESI-ja.

Takođe, smatra da će, nakon što je ispoštovana presuda Suda BiH Miloradu Dodiku, predsednica EK uputiti političku poruku BiH uoči vanrednih izbora za predsednika entiteta Republika Srpska.

U fokusu posete predsednice EK regionu, tvrdi sagovornik DW-a, nalaze se Albanija i Crna Gora, koje su ostvarile „značajan napredak, kako u pregovorima o članstvu, tako i po pitanju implementacije Reformske agende“.

Pored BiH, Ćerimagić smatra da su „problematični i Kosovo, koje još nema vladu, kao i Srbija, koja obećava reforme, ali ih ne sprovodi“.

Pitanje medija

Međunarodni institut za štampu saopštio je da su Koalicija za slobodu medija i novinarske organizacije uputile poziv predsednici EK da tokom posete zapadnom Balkanu posebnu pažnju posveti krizi slobode medija.

Kako prenosi Slobodna Evropa, Institut navodi da su partnerske organizacije od oktobra prošle godine zabeležile „izuzetne pritiske“ u regionu. Kao primere navode „naglo gašenje Al Jazeere Balkans, intenziviranje političkog pritiska na kanale N1 i Nova TV, kao i pokretanje televizijskog kanala od strane kremljovskog propagandnog medija RT Balkan“, ocenjujući da to predstavlja „egzistencijalne pretnje nezavisnom novinarstvu“.

Borka Rudić, generalna sekretarka Udruženja BH novinari, očekuje da će predsednica EK Ursula fon der Lajen jasno poručiti zvaničnicima u BiH, kao i u drugim državama regiona, da „bez napretka u zaštiti medijskih sloboda i bezbednosti novinara neće biti napretka ni u EU integracijama“.

Ona naglašava da je „neprihvatljivo da su medijske slobode drastično opale nakon što je BiH dobila kandidatski status“. Taj pad je, prema indeksu Reportera bez granica (RSF), iznosio 23 mesta u poslednje dve godine.

Rudić ističe i nedopustiv nivo nekažnjivosti nasilja: „Nedopustivo je da se tek 25,4 odsto slučajeva napada i pretnji novinarima i medijskim radnicima u BiH reši u korist novinara i uz kažnjavanje napadača. Takav stepen nekažnjivosti nasilja prema novinarima sigurno nije moguć ni u jednoj državi EU!“
Poseban problem – kriminalizacija klevete

Prema njenom mišljenju, značajnom padu medijskih sloboda doprinela je kriminalizacija optužbi za navodnu klevetu i usvajanje drugih zakonskih rešenja koja ne prate EU standarde. Smatra da su to pitanja o kojima fon der Lajen mora razgovarati sa lokalnim liderima: „Ne sme se dogoditi da se medijske slobode i bezbednost novinara tokom ove posete nađu u senci nekih drugih ‘važnijih’ političkih ili ekonomskih tema.“

Udruženje BH novinari očekuje jasnu poruku predsednice EK da će evropske institucije „učiniti mnogo više i energičnije zahtevati“ od bh. lidera primenu evropskih standarda, medijskih sloboda i bezbednosti novinara u lokalni pravni i institucionalni sistem.

Na kraju, Rudić zaključuje da je „krajnje vreme da imamo jasnu, poštenu, sveobuhvatnu i transparentnu politiku i mere EK i delegacija EU u regionu koje nameravaju da preduzmu u ovoj i narednoj godini.“