Počeli regionalni izbori, 55 miliona Rusa ima priliku da glasa: Glasanje koje Kremlj ne može u potpunosti režirati, evo i zbog čega

U anektiranom Krimu, ruska vlast postavljena u tom regionu organizovaće izbore za šefa velikog lučkog grada Sevastopolja, prenosi The Moscow Times.

Većina birača u Rusiji glasaće u nedelju. Neki regioni su se odlučili za produženo glasanje koje traje dva ili tri dana, uživo ili putem interneta – mehanizme koje su posmatrači izbora više puta kritikovali jer omogućavaju široko rasprostranjenu izbornu prevaru.

Iako je Kremlj u velikoj meri suzbio preostalu političku opoziciju od početka invazije na Ukrajinu, određeni nivo konkurencije i političke dinamike i dalje postoji na regionalnom nivou političke scene u Rusiji.

To znači da bi neki izbori ove nedelje mogli uključivati i stvarno političko nadmetanje, za razliku od uobičajenih režiranih prikaza lojalnosti vladajućoj stranci Jedinstvena Rusija koje često karakterišu ruske izbore.

„Uprkos opštim trendovima u unutrašnjoj politici, Rusija ostaje velika i raznolika zemlja u kojoj izbori mogu poprimiti veoma različite oblike“, naveli su izborni eksperti Ksenija Smoljakova i Vadim Ternovoj u analizi objavljenoj u ponedeljak u okviru projekta „Izborni atlas“.

„U nekim delovima zemlje političke konkurencije nije bilo decenijama, dok se u drugima i dalje vodi skrivena ili čak otvorena borba među elitama, pri čemu nezavisni kandidati izlaze na crtu aktuelnim regionalnim liderima“, dodali su.

„Najkonkurentniji u Rusiji“

Guvernerske trke u severozapadnoj oblasti Arhangelska i sibirskoj oblasti Irkutska odvijaće se bez predvidivog ishoda – što je prava retkost u današnjoj Rusiji.

U Irkutskoj oblasti, industrijskom centru jugoistočnog Sibira, aktuelni kandidat Jedinstvene Rusije Igor Kobzev priprema se za obračun sa svojim prethodnikom iz Komunističke partije, Sergejem Levčenkom.

Levčenko je neočekivano pobedio na izborima za guvernera u drugom krugu 2015. godine, poremetivši planove saveznih vlasti i izazvavši dugotrajan sukob sa Moskvom.

Bio je primoran da podnese ostavku 2019. godine nakon što je njegov sin uhapšen pod optužbama za mito – što je u široj javnosti shvaćeno kao politički motivisan pokušaj da se Levčenko ukloni s funkcije.

Ostavka komunističkog guvernera izazvala je veliki protest podrške u glavnom gradu regiona, Irkutsku.

Mandat njegovog naslednika, Igora Kobzeva, bio je obeležen brojnim sukobima s lokalnim elitama, uključujući i članove njegove sopstvene partije, Jedinstvene Rusije.

„Igor Kobzev ide ka rekordu u Irkutskoj oblasti, jedino je guverner Boris Govorin ranije uspeo da se kandiduje za drugi mandat i pobedi. Svi ostali guverneri nisu uspeli da završe ni jedan pun mandat, što takođe mnogo govori o političkom pejzažu tog regiona“, naveli su analitičari Izbornog atlasa, nazvavši trku za guvernera u ovom regionu „najkonkurentnijom u Rusiji“.

Arktički okršaj

U Arhangelskoj oblasti, aktuelni kandidat Jedinstvene Rusije Aleksandar Cibulski boriće se za reizbor protiv kandidata kojeg podržava Komunistička partija – tajkuna iz sektora nekretnina, Romana Ljabihova.

Arhangelska oblast je najseverniji region Rusije, sa populacijom manjom od milion ljudi raspoređenom na ogromnoj teritoriji od preko 413.000 kvadratnih kilometara — što je nešto manje od površine Švedske.

Kao kapija ka Severnom ledenom okeanu, Arhangelsk ima ključnu ulogu u geopolitičkim ambicijama Kremlja u Arktiku, a ujedno je i jedan od politički najnestabilnijih regiona u zemlji.

U aprilu 2020. godine, guverner Arhangelske oblasti Igor Orlov bio je primoran da podnese ostavku pod pritiskom masovnih protesta protiv planiranog deponovanja otpada na železničkoj stanici Šijes — jednog od retkih uspešnih antivladinih protesta u poslednjim godinama.

Aleksandar Cibulski, koji je prethodno bio na čelu susednog Neneckog autonomnog okruga — posebnog regiona koji funkcioniše pod administrativnom jurisdikcijom Arhangelske oblasti — imenovan je od strane Vladimira Putina kao Orlovljev naslednik.

Putinov kandidat je ubrzo učvrstio svoju poziciju pobedivši na izborima, iako je glavni favorit trke, aktivista iz Šijesa Oleg Mandrikin, bio sprečen da se kandiduje odlukom regionalne izborne komisije.

Sa vezama u saveznoj vlasti i značajnim finansijskim resursima, Roman Ljabihov bi mogao da se pokaže kao znatno ozbiljniji protivnik Cibulskom.

Zamenik predsednika Odbora za izgradnju i stambena pitanja Državne dume, Ljabihov ima jednu ključnu manu — i dalje ga, uprkos tome što je rođen u regionu, „lokalno stanovništvo i elite doživljavaju kao autsajdera“, naveli su analitičari Izbornog atlasa.

„Takođe, još uvek nije jasno koliko ozbiljno namerava da se bori na ovim izborima — vrlo je moguće da je ovo samo priprema za izbore za Državnu dumu 2026. godine“, piše u analizi.

Ljabihov je trenutno pod istragom u Nemačkoj zbog kršenja evropskih sankcija.

Veterani i kriminalci

Centralna izborna komisija Rusije (CIK) saopštila je da je oko 1.400 ruskih vojnika koji su učestvovali u ratu u Ukrajini registrovani kao kandidati na ovogodišnjim regionalnim i lokalnim izborima – deo kampanje Kremlja da od veterana rata napravi novu „nacionalnu elitu“.

„Učesnici rata nesumnjivo postaju sve vidljiviji kao politički brend“, napisao je politički analitičar Andraš Tot-Čifra.

„To, međutim, ne znači da ih ima naročito mnogo niti da će biti izabrani na pozicije stvarne moći. Velika većina (1.052) od ukupno 1.397 kandidata iz različitih partija koji nose oznaku ‘veteran specijalne vojne operacije’ kandiduju se za suštinski beznačajne opštinske funkcije“, objasnio je Tot-Čifra.

Javne informacije o kandidatima, koje je analizirala Novaja Gazeta Evropa, ukazuju na to da bi desetine veterana koji učestvuju na ovogodišnjim izborima mogli biti povezani sa ratnim zločinima koje je Rusija počinila u Ukrajini.

U međuvremenu, podaci koje je objavio nezavisni izborni nadzorni organ Elections in Detail pokazuju da najmanje 2.531 kandidat na ovogodišnjim izborima ima krivični dosije u Rusiji – što je dvostruko više od broja registrovanih ratnih veterana.

Većina tih kandidata osuđivana je za krađu, prevaru, huliganizam, vožnju u pijanom stanju i dela koja uključuju nanošenje telesnih povreda.

Među bivšim osuđenicima koji teže javnoj funkciji nalazi se i tatarski političar Ruslan Jusupov, član nacionalističke Liberalno-demokratske partije Rusije (LDPR).

Jusupov je ranije tri puta osuđivan za krađu, samovolju i razbojništvo, a sada se kandiduje za funkciju raisa (šefa) Republike Tatarstan.

Njegova kandidatura, međutim, gotovo je sigurno osuđena na neuspeh, jer se očekuje da aktuelni lider Rustam Minihanov ubedljivo pobedi u regionu koji je poznat po sistematskim izbornim nepravilnostima.

Senka protesta

Ovo su prvi lokalni izbori nakon usvajanja kontroverznog zakona Kremlja koji ubrzava ukidanje dvostepenog sistema lokalne samouprave, što je prošle godine izazvalo retke antivladine proteste u Republici Altaj i opozicionu kampanju u Krasnojarskom regionu.

Među regionima u kojima će se birati zvaničnici najnižeg nivoa vlasti nalazi se i Republika Saha (Jakutija) – oblast gotovo veličine Indije, ali sa manje od milion stanovnika.

Saha je jedan od retkih ruskih regiona koji je odlučio da zadrži dvostepeni sistem lokalne samouprave, uprkos direktivama Kremlja, pozivajući se na ključnu ulogu lokalnih odbornika u slabo naseljenom području sa većinski ruralnim stanovništvom.

Politički živahna scena u republici i veze solidarnosti sa Altajcima mogle bi da podstaknu novo interesovanje za ovogodišnje lokalne izbore.

„Tokom predstojećih izbora, nemojte slušati svoje šefove ni zvaničnike slušajte svoje srce“, rekao je popularni jakutski glumac i filmski producent Aleksej Mihajlov u viralnom videu objavljenom na društvenim mrežama pred izbore.

„Svi moramo da naučimo da budemo slobodni ljudi tek tada će svet saznati za nas, i naš život će postati bolji“, dodao je Mihajlov.