Foto: EPA/ANGELO CARCONIJak toplotni talas zahvatio je južnu Evropu, sa temperaturama koje su dostigle maksimum od 46 stepeni Celzijusa u Španiji dok je gotovo cela kontinentalna Francuska u stanju pripravnosti.
Ekstremne vrućine, pojačane zagađenjem fosilnim gorivima, već nekoliko dana pogađaju Portugal, Španiju, Francusku, Italiju i Grčku, dok južna Evropa prolazi kroz svoj prvi veliki toplotni talas ovog leta, piše Gardijan.
Na udaru viskoih temperatura je i Zapadni Balkan.
Visoke temperature su navele vlasti u nekoliko zemalja da izdaju nova zdravstvena upozorenja i angažuju vatrogasce da spreče izbijanje šumskih požara.
Stručnjak Svetske zdravstvene organizacije (SZO) izdao je u ponedeljak oštro upozorenje, pozivajući na dodatne akcije kako bi se sprečilo na desetine hiljada „nepotrebnih i uglavnom sprečivih smrtnih slučajeva“, piše Politiko.
„Više nije pitanje da li ćemo imati toplotni talas, već koliko ćemo ih imati ove godine i koliko će trajati“, rekla je Marisol Iglesijas Gonzalez, tehnička službenica za klimatske promene i zdravlje u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji u Bonu.
Što se tiče toga koliko ljudi bi moglo biti u opasnosti, Pjer Maselot, statističar u Londonskoj školi za higijenu i tropsku medicinu, rekao je za Politiko da bi ovaj toplotni talas mogao da izazove više od 4.500 dodatnih smrtnih slučajeva između 30. juna i 3. jula.
Zemlje koje će verovatno doživeti najveće stope dodatnih smrtnih slučajeva su Italija, Hrvatska, Slovenija i Luksemburg, rekao je on.
„Najgori dani će verovatno biti utorak (danas) i sreda.“
Vrućina svake godine odnese više od 175.000 života širom evropskog regiona SZO – od Islanda do Rusije. Velika studija, čiji je koautor Maselot, a koja je objavljena u januaru i koja je obuhvatila 854 evropska grada, upozorila je da će smrtnost od vrućine naglo porasti ako značajno prilagođavanje klimatskim promenama ne bude prioritet.
SZO je u ponedeljak ponovila da klimatske promene, izazvane sagorevanjem fosilnih goriva, znače da će toplotni talasi postati češći, opasniji i intenzivniji, što će dovesti do ozbiljnijih bolesti i smrtnih ishoda.
Gotovo dve trećine španskih gradova dobilo je upozorenja o zdravstvenom riziku, uključujući 804 na najvišem nivou uzbune, prema podacima nacionalne meteorološke agencije Aemet. Portparol je izjavio da se intenzivne vrućine očekuju širom zemlje do 3. jula.
U španskom regionu Uelva je zabeležen novi nacionalni rekord za jun – 46 stepeni Celzijusa, piše Politiko.
U Španiji se prognozira, piše Gardijan, da će Sevilja biti pogođena temperaturama većim od 40 stepeni Celzijusa u naredna tri dana dok će temperature noću biti najmanje 25 stepeni Celzijusa do četvrtka ujutru.
Lekari su izrazili zabrinutost zbog kombinacije vrućih dana i neprijatno toplih noći, što može predstavljati smrtonosan stres za ljudski organizam.
U međuvremenu, upozorenja na vrućine su na snazi i u Francuskoj, Italiji, Portugalu i Grčkoj.
Grčka vlada je izdala upozorenja o zagađenju vazduha usled šumskih požara koji su zahvatili priobalne gradove u blizini Atine.
U Turskoj je evakuisano više od 50.000 ljudi iz svojih domova zbog šumskih požara, pokazuju podaci službe za upravljanje katastrofama i vanrednim situacijama Ministarstva unutrašnjih poslova, preneo je Gardijan.
Antonio Gutereš, generalni sekretar UN, rekao je na konferenciji o razvoju u Sevilji u ponedeljak: „Ekstremne vrućine više nisu retka pojava – postale su nova norma.“
U njegovom rodnom Portugalu u Mori na oko sto kilometara istočno od Lisabona je u nedelju zabeležena rekordna junska temperatura od 46,6 stepeni Celzijusa, saopštila je nacionalna meteorološka služba, a preneo AFP.
Prethodni junski maksimum od 44,9 stepeni Celzijusa zabeležen je 2017. godine u jugozapadnom gradu Alkaser do Sal.
Meteorološka služba je dodala da je 37 odsto njenih stanica za merenje u nedelju zabeležilo temperature veće od 40 stepeni Celzijusa.
U Francuskoj je upozorenjima na visoke temperature prvi put u istoriji pokriven gotovo ceo kontinentalni deo. Meteo-Franse je stavio 88 odsto administrativnih područja pod drugi najviši narandžasti stepen upozorenja na visoke temperature.
„Ovo je bez presedana“, rekla je ministarka ekologije Anjes Panije-Runaše.
Francuska nacionalna meteorološka agencija stavila je danas Pariz i 15 drugih departmana na najviši nivo upozorenja za vremenske uslove, pošto su prognozirane temperature do 41 stepena Celzijusa.
Pariz i 15 ostalih departmana podignuti su na crveni nivo uzbune, piše Le Mond, upozorenje koje je poslednji put izdato u avgustu 2023. godine, zbog visokih temperatura, saopštila je Meteo Frans.
Navedeno je da će 68 ostalih departmana ostati na narandžastom, drugom najvišem nivou uzbune.
Francuski premijer Fransoa Bajru, koji je prisustvovao kriznom sastanku vlade zbog toplotnog talasa, upitan je o velikim teškoćama francuskih škola da se nose sa toplotnim talasom.
Više od 1.350 škola širom Francuske danas je potpuno ili delimično zatvoreno jer su u učionicama, kako se navodi, bile opasno visoke temperature za decu i nastavnike, usred besa sindikata prosvetnih radnika, piše Gardijan.
U Parizu je savetovano roditeljima da danas i sutra ostave decu kod kuće. Neki drugi gradovi, poput Troa i Melena, zatvorili su sve svoje škole.
Bajru je rekao da će Ministarstvo prosvete započeti razgovore sa gradonačelnicima o tome kako prilagoditi školske zgrade, od kojih je većina izuzetno loše izolovana.
Francuska vlada je zatražila od kompanija da prilagode radno vreme kako bi zaštitila radnike od vrućine.
U Italiji, gde je 21 od 27 najvećih gradova u zemlji u nedelju stavljeno na najviši nivo uzbune zbog vrućine, broj prijema u bolnice u nekim od najtoplijih regiona – poput Toskane – porastao je za dvadeset odsto. Ljudima je savetovano da ne izlaze napolje između 11 i 18 časova.
Saveti SZO
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je savetovala da se ostane hidriran, izbegava podnevna vrućina i da se domovi održavaju hladnim, posebno za ranjive grupe, uključujući starije osobe, decu, radnike na otvorenom, trudnice i osobe sa hroničnim zdravstvenim problemima. Marisol Iglesijas Gonzalez, tehnička službenica za klimatske promene i zdravlje u SZO u Bonu, rekla je da bi i oni koji uzimaju lekove poput antidepresiva ili lekova za krvni pritisak trebalo da vode računa jer oni mogu uticati na sposobnost regulisanja telesne temperature.
Međutim, nije bitno samo upravljti toplotnim talasima kada nastupe, već je potrebna i bolja pripremljenosti, saopštila je SZO. U istraživanju iz 2022. godine, samo 21 od 57 zemalja u evropskom regionu SZO je prijavilo da ima nacionalni akcioni plan za zdravlje usled vrućine. Od njih, 14 je bilo u EU. Od osnovnih preporuka SZO, najčešće se primenjuju sistemi blagovremenog upozoravanja i komunikacione kampanje. Ali zemlje zaostaju u pripremanju svojih zdravstvenih sistema i sprečavanju izlaganja toploti kroz bolje urbano planiranje, rekla je Iglesijas Gonzalez.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
