Reporterka Danasa na medijskom putovanju u Stokholmu: Kako Šveđani čuvaju životnu sredinu?

Naime, problema sa sinusima nisam imala, a u Srbiji se godinama mučim da prodišem.

Moji sinusi su bili presrećni i uopšte im se nije vraćalo za Srbiju, jer su se, nažalost, zapušili čim smo sleteli u Beograd.

A kako da ne dišem normalno u Stokholmmu kad zagađenja nema, jer je gradski prevoz “fosil free”, a čak polovina novih automobila je električna ili hibridna.

Medijsko putovanje u Kraljevnu Švedsku, u organizaciji Pulsa Evrope, pokazalo mi je šta znači kad se vlasti trude da štite životnu sredinu, koliko se, zajedno sa građanima/kama i zainteresovanim organizacijama i institucijama, bore za čist vazduh.

Prva poseta je bila Švedskoj agenciji za zaštitu životne sredine.

Ova Agencija, osnovana 1967. godine, radi na očuvanju biodiverziteta, smanjenje uticaj zagađenosti na klimu, doprinosi društvu tako što efikasno koristi resurse…

U okviru bilateralne i globalne saradnje u oblasti životne sredine, Agencija je aktivna u više od 25 zemalja širom sveta.

Ono što je zanimljivo je da podržava pregovore, uključujući pripremne pregovore sa EU, pa tako sarađuje i sa državom Srbijom.

Kako nam je rečeno, iako je dosta toga urađeno, još mnogo posla je pred Srbijom, a najveći problem, rekli su nam u Agenciji, predstavlja Kosovo.

Izgleda da taj politički problem uzrokuje da i druge oblasti u pregovorima da EU stagniraju.

Inače, jedan od nacionalnih ciljeva Švedske agencije za zaštitu životne sredine je da se ove godine 75 odsto od hrane iz domaćinstava, ugostiteljstva, prodavnica i restorana, razvrsta i tretira biološki tako da se iskoriste hranljive materije biljaka i biogas.

Takođe, plan je i da se 70 odsto od građevinskog otpada i otpada od rušenja reciklira i ponovo upotrebi.

Prioriteti u upravljanju otpadom ove Agencije su da se smanje količine otpada, da se minimiziraju negativni uticaji otpada na zdravlje i životnu sredinu…

Jedna od organizacija koju smo posetili bio je i Švedski institut za istraživanje životne sredine, u kojem radi 400 ljudi, a imaju kancelarije u Africi, Južnoj Americi i Južno istočnoj Aziji.

Ovaj institut uglavnom radi istraživanja – u stvari 50 odsto su istraživanja, a 50 odsto u zadaci.

Bave se vazduhom, biodiverzitetom, klimom, energijom, šumama, otpadom…

Nakon veoma zanimljivog dana, u povratku u hotel prošla sam pored protesta protiv ruskog predsednika Vlaidmira Putina i ruske invazije na Ukrajinu.

Jedan o demostranata, koji je nosio transparent “Put out Putin”, rekao mi je da se protesti održavaju svakog ponedeljka.

Bilo je oko 200 ljudi, uzvikivali su parole protiv Rusije.

Meni jedna od zanimljivijih poseta bila je urbanim baštama o kojima brine Udruženje za raspodelu zemljišta “Sedri Arstelunden” (Sodra Arstalunden – SAK) u Stokholmu.

Ove bašte, koje se nalaze maltene u centru grada, osmišljene su tako da građani/ke mogu da preko udruženja zakupe parcele na kojima će saditi šta požele od cveća pa do voća i povrća.

Neke od parcela imaju i pomoćne kućice.

Uglavnom su parcele prazne od novembra do marta.

Ali zato na proleće pa do kraja jeseni vrve od ljudi.

Čitave porodice se hrane organskim voćem i povrćem.

Članovi udruženja se brinu o delovima parcela koji su zajednička odgovornost, kao što su staze za šetnju, ograde i kuća udruženja u kojoj se održavaju sastanci.

Ali nije sve posao, članovi organizuju ručkove, žurke, pa i malu žetvu.

Većina članova SAK-a brine ne samo o baštovanstvu, već i o tome kako parcele mogu doprineti biodiverzitetu.

SAK takođe podstiče članove da razmotre svoju potrošnju vode.

Ovo udruženje organizuje i radionice na različite teme, na primer, o prikupljanju i uštedi kišnice i kako da se voda ekonomično koristi.

Pored brojnih ptica i insekata, postoje i druge divlje životinje koje ne očekujete da vidite u centru grada, poput lisica, zečeva i jelena.

Inače, SAK je osnovan 1917. godine.

Prvobitno su zakupi bili na godinu dana, ali od šezdesetih godina, ugovori o lizingu pokrivaju nekoliko godina.

Trenutni zakup je na 25 godina .

U SAK-u sada postoji 47 parcela sa vikendicama i 28 parcela za uzgoj.

Od parcela za uzgoj, jedna je prilagođena osobama sa invaliditetom, a jedna je zajednička za tri dnevna centra.

Postoji veliko interesovanje za baštovanstvo, koje je poraslo tokom kovid pandemije.

Dakle, postoji duga lista čekanja za dodelu parcela.

Kada nosilac parcele napusti svoju parcelu, ona se vraća udruženju i nudi nekome ko čeka u redu za dodelu.

Novi nosilac parcele plaća parcelu (cenu određuje udruženje nakon procene vrednosti zgrade, drveća, žbunja…), a zatim udruženju plaća zakupninu na godišnjem nivou.

Kirija pokriva i vodu, ali ne i struju.

Vrlo interesantan koncept, koji nudi zdrav način života i čuva životnu sredinu.

A šta sve Švedska čini za Srbiju?

Švedska već dugi niz godina podržava Ministarstvo zaštite životne sredine u pripremi cevovoda kako bi se prečistile otpadne vode.

Švedska je takođe podržala Srbiju u izradi dokumentacije za dva postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, koja ispunjavaju standarde EU.

U pitanju su postrojenja u Nišu i Čačku.

Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Nišu biće najveći izgrađeni prečistač otpadnih voda u Srbiji.

Potrebno je naglasiti da Švedska već dugo, zajedno sa EU, podržava Ministarstvo zaštite životne sredine i opštine širom Srbije da se počne sa reciklažom.

Jednostavno, Švedska mnogo pomaže Srbiji u sprovođenju zelenih inovacija.

Meni je facinantno koliko Šveđani i Šveđanke vode računa o životnoj sredini.

Iako je recikliranje zakonom uređeno, kažnjavanja nema, jer ljudi prosto recikliraju jer veruju u to, a ne zato što moraju i što im vlast nalaže.

Srbija je, nažalost, daleko od toga.

Sigurno nas decenije dele od čistog vazduha koji bi prijao osobama koje imaju disajnih problema, poput osoba poput mene.

Naravno, Švedska nije dobra za život samo zbog čistog vazduha i recikliranja.

Standard je nešto što mi obični smrtnici u Srbiji ne možemo ni da zamislimo.

Ali za ovako kratka putovanja i restorani brze hrane i prodavnice u kojima mogu da se kupe sendvič, pivo i grickalice, dobro posluže.

Tu bezbrižnost na licima Šveđana i Šveđanki viđam samo kada otputujem u uređene zemlje, a svi znamo da se Skandinavija po svemu izdvaja.

Naravno, kapitalizam je i u Švedskoj prisutan – u hotelima, prodavnicama i fabrikama uglavnom rade stranci/kinje.

Nije ni važno što nemaju lepo vreme, imaju lagodne živote, ili bolje reći, dosta lagodnije nego mi na Balkanu.

Puls Evrope je projekat koji organizue medijska putovanja po državama članicama Evropske Unije.

Projekat finansira EU u Srbiji.