Dumi predat nacrt zakona: Rusi uvode bonove za hranu?

Odgovarajući predlog zakona podnela je Državnoj dumi grupa poslanika na čelu sa predsednikom Odbora za rad, socijalnu politiku i pitanja veterana, Jaroslavom Nilovim, prenosi Moskovski tajms (The Moscow Times).

Prema dokumentu, pravo na ovu pomoć imali bi građani čiji je prosečni prihod po članu domaćinstva manji od iznosa minimalne potrošačke korpe utvrđene u njihovom regionu.

Predviđa se da nominalna vrednost prehrambenog bona iznosi 30 odsto od vrednosti minimalne potrošačke korpe.

U obrazloženju zakonskog predloga navodi se da će sredstva za sprovođenje ove inicijative biti obezbeđena iz saveznog budžeta u vidu subvencija. Ako zakon bude usvojen, stupiće na snagu 180 dana nakon zvaničnog objavljivanja.

„Ovaj zakon će obezbediti socijalnu pravdu: niko ne bi trebalo da ostane bez osnovnih prehrambenih proizvoda. Predlažemo mehanizam koji već funkcioniše u pojedinim regionima, a sada će biti dostupan svima kojima je pomoć potrebna u Rusiji“, izjavio je jedan od autora zakona, Dmitrij Gusev, prvi zamenik šefa poslaničke grupe „Pravedna Rusija – Za istinu“.

S druge strane, Nilov je istakao da će sredstva dodeljena građanima sa niskim prihodima biti strogo namenski kontrolisana.

„Alkohol, duvan i druge luksuzne robe neće moći da se kupe na bonove“, naglasio je poslanik.

U decembru 2024. u Dumi je već bio predložen sličan sistem prehrambenih bonova za siromašne širom Rusije. Tu inicijativu tada je podržao predsednik Odbora za finansijsko tržište Anatolij Aksakov.

Pre toga su vlasti u više ruskih regiona već uvodile prehrambene talone. Na primer, u gradovima Amurske oblasti 2023. su se delile kartice sa limitom od 2000 rubalja po osobi, pod uslovom da je njihov prihod bio manji od minimalne potrošačke korpe.

U Jamalo-Neneckom autonomnom okrugu je 2023. godine pokrenut eksperiment sa elektronskim prehrambenim sertifikatima, a na Kamčatki su uvedene kartice za kupovinu ribe.

Prema podacima Rosstata, u prvom kvartalu 2025. godine čak 11,9 miliona Rusa imalo je prihod ispod minimalne potrošačke korpe, koja je tada iznosila 16.621 rubalja mesečno. Ipak, stvarni broj siromašnih može dostići i 18 miliona, prema rečima predsednika Međunarodne konfederacije potrošačkih društava (KonfOP), Dmitrija Janina.

Prema rečima Nikite Sennikova, osnivača kompanije „OFFЛАЙН“, osnovna prehrambena korpa treba da sadrži:
hleb, mleko, žitarice, meso, ribu, ulje, povrće, voće, dečiju hranu (za porodice sa decom).

On procenjuje da trošak po osobi iznosi 5000–6000 rubalja mesečno. Dakle, da bi se obezbedila pomoć za 15–20 miliona ljudi, država bi morala da izdvaja od 900 milijardi do 1,2 triliona rubalja godišnje — što predstavlja veoma veliki iznos, zaključuje ekspert.