Rusija „kuva evropsku žabu“: Koji je vojni cilj Moskve?

Upozorenje nemačkog kancelara Fridriha Merca prošlog meseca možda nema onaj sudbonosni ton kao čuvena rečenica britanskog ministra spoljnih poslova Sir Edvarda Greja uoči Prvog svetskog rata – „Svetla se gase širom Evrope“ – ali svakako označava prekretnicu u istoriji, u trenutku kada se beleže brojna narušavanja vazdušnog prostora NATO zemalja od strane ruskih dronova i ratnih aviona, kao i pripremljene pretnje s mora i u sajber prostoru.

Evropa je 80 godina smatrala svoj mir zagarantovanim, piše CNN u analizi. Danas više ne može biti sigurna u to.

Nova fraza koja najbolje opisuje ovu epohu neizvesnosti je „siva zona“ – stanje u kojem ništa nije crno ni belo, ni potpuni rat ni potpuni mir.

Merc nije jedini koji izražava zabrinutost. Bivši generalni sekretar NATO-a, Džordž Robertson, koji je koautor britanskog odbrambenog pregleda, osudio je sajber napade i upozorio da civilna infrastruktura nije spremna.

„Možemo li da zamislimo da je sve ovo slučajnost? Da se sabotaže dešavaju širom Evrope a da to nije organizovano?“, rekao je Robertson na govoru prošle sedmice.

„Moramo da brinemo o napadima iz sive zone. Biće prekasno ako se svetla ugase“, nastavio je on.
Obratio se svojoj publici u idiličnom Vigtaunu u jugozapadnoj Škotskoj, daleko od rata u Ukrajini: „Imate li lampe sa ispravnim baterijama u svakoj sobi u kući? Imate li sveće?“

Uočavanje dronova, što je dovelo do zatvaranja aerodroma širom kontinentalne Evrope i aktiviranja NATO lovaca, razotkrilo je nepripremljenost Evrope nakon decenija strateškog dremeža i postavilo pitanje da li vlade, oslabljene porastom populizma, uopšte mogu da okupe političku volju za ponovno naoružavanje.

Pored toga, nikada nije bilo više neizvesnosti oko snage američkih bezbednosnih garancija za NATO saveznike.

Predsednik Donald Tramp neprestano ponavlja da rat u Ukrajini nikada ne bi ni počeo da je on bio predsednik. Ali novi talas uzbune dešava se upravo tokom njegovog mandata.

Da li je njegova dvosmislenost prema Zapadnom savezu, zbunjujuće granice delovanja i odnos pun oscilacija prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu otvorio prostor za opasni ruski avanturizam?

Rastuće tenzije s druge strane Atlantika jedva da su doprinele prodoru u toksičnu političku atmosferu u SAD-u.

One su u velikoj meri zasenjene događajima kao što su atentat na Čarlija Kirka, Trampovo raspoređivanje Nacionalne garde po američkim gradovima, i zatvaranje vlade.

Rusija za sada mudro izbegava da testira američku bezbednost.

Ali, poljski ministar spoljnih poslova Radek Šikorski ponudio je analogiju za američke gledaoce: „Svaka suverena zemlja ima pravo da se obračuna s uljezima“, rekao je u intervjuu za CNN.

„Vi ne biste tolerisali kubanske MIG-ove iznad Floride“.

Poljska je bila šokirana kada je nekoliko ruskih dronova prošlog meseca ušlo u njen vazdušni prostor. Američki odbrambeni zvaničnici nisu bili sigurni da li je to bilo namerno, ali to je bilo gotovo nevažno, s obzirom da se radilo o jednom od najtežih upada u NATO teritoriju ikada.

Tezu da se radilo o grešci dodatno su oslabili događaji koji su usledili: Aerodrom u Kopenhagenu je dva puta bio zatvoren u toku jedne sedmice zbog neidentifikovanih dronova, za koje se sumnja da su ruski.
Danska je jedan od glavnih saveznika Ukrajine.

Letovi na aerodromu u Oslu  u Norveškoj obustavljeni su nakratko prošlog meseca, a zatim ponovo ove sedmice zbog dronova.

Aerodrom u Minhenu zatvoren je dva puta prošle sedmice iz istog razloga.

Dana 19. septembra, NATO avioni presreli su tri ruska lovca koji su narušili vazdušni prostor Estonije, članice Alijanse.

Raste zabrinutost zbog ruske „flote u senci“ – starih tankera i drugih brodova koji se koriste za zaobilaženje sankcija uvedenih zbog rata u Ukrajini.

Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS) u Vašingtonu izvestio je ove godine da je ta flota korišćena i za podvodne napade na kablovsku infrastrukturu, kao i za sabotaže i subverzije.

Rusija je ismejala zabrinutost evropskih članica NATO-a, nazivajući je paranojom i izgovorom za vojno jačanje koje, kako tvrdi, ugrožava Moskvu.

„Neću to više raditi“, rekao je Putin prošle sedmice sa poluosmehom, negirajući da poseduje dronove koji mogu da dosegnu Nemačku, Francusku ili Portugal.

Bivši predsednik Rusije Dmitrij Medvedev izjavio je u ponedeljak da poreklo dronova nije poznato, ali je dodao da se nada da će ti incidenti naterati birače u Francuskoj i Nemačkoj da se okrenu protiv svojih lidera.

„Najvažnije je da kratkovidi Evropljani osete opasnost rata na svojoj koži. Da se boje i drhte poput glupih životinja u stadu koje se vodi na klanje“, rekao je Medvedev.

Iako je danas više internet trol nego stvarni igrač u Kremlju, Medvedev je gotovo neprepoznatljiv u odnosu na predsednika koji je nekada ručao s Barakom Obamom u Ray’s Hell Burger restoranu u Arlingtonu, u vreme neslavnog pokušaja “resetovanja“ odnosa između SAD i Rusije.

Rusija „kuva evropsku žabu“

Ako se pretpostavi da su svi ovi incidenti deo ruske „sive zone“ ratovanja, koji je vojni cilj Moskve?

„Vrlo verovatno se radi o Rusiji. I imaju mnogo razloga da to rade“, kaže Kirsten Fontenrose, predsednica Red Six Solutions, firme koja pruža tehničku ekspertizu američkoj vladi za borbu protiv dronova.

U razgovoru za CNN Fontenrose je rekla: „Ovo je kao analogija s kuvanjem žabe – žaba ne iskoči iz lonca jer se temperatura podiže tako sporo da ne primeti da je voda proključala. Ovo je kao da Rusija polako povećava temperaturu za NATO zemlje. Pitanje je: dokle može da ide?“

Rusija takođe igra geopolitičku igru.

„Trenutno Rusija testira koliko je Evropa zapravo zaštićena“, rekla je Kristine Berzina, viša saradnica u Nemačkom Maršalovom fondu Sjedinjenih Država.

„Da li je evropski zaokret ka jačoj moći i odbrani stvaran? Da li Evropljani zaista razvijaju sposobnosti da zaustave Rusiju? I koliko su SAD spremne da stanu iza Evrope?“

Putin već dugo pokušava da stvori podele među članicama NATO-a u Evropi, kao i između SAD i ostatka alijanse.

To je naročito izraženo tokom rata u Ukrajini, kada se članice NATO-a koje su geografski udaljenije od ratišta osećaju manje ugroženima u poređenju sa onima koje se nalaze na nekadašnjoj liniji Hladnog rata u Istočnoj Evropi.

Još jedan mogući cilj ruske „sive zone“ ratovanja, na koji je Medvedev nagovestio, jeste da se uplaše zapadni birači, što bi moglo da oslabi političku volju njihovih vlada da nastave sa naoružavanjem Ukrajine.

Zapad je odgovorio na ruski „alarm“ jačanjem protivvazdušne odbrane duž svoje istočne granice: Britanija i Francuska su poslale svoje borbene avione, Poljska je aktivirala Član 4 NATO-a, evropski lideri govore o potrebi stvaranja „dron-zida“ koji bi štitio od ruskih bespilotnih letelica.

U zanimljivom preokretu uloga, Ukrajina – čija vojska je trenutno najiskusnija u celoj Evropi – šalje svoje vojne instruktore da obučavaju neke članice NATO-a u vezi sa ruskom taktikom i kapacitetima.

Na širem planu, članice NATO-a su ove godine na samitu dale pobedu Donaldu Trampu obećanjem da će povećati odbrambenu potrošnju na 3,5 odsto BDP-a.

Genijalnost navodnog ruskog pristupa leži u tome što je uspeo da stavi evropske protivnike u stanje pripravnosti – uz relativno malo truda i troškova.

Majda Ruge, viša istraživačica u Evropskom savetu za spoljne poslove u Berlinu, istakla je da Evropi nedostaje ekonomičan način za odgovor.

„Poljska koja koristi F-35 avione da obara veoma jeftine ruske dronove stavila je na radar većine evropskih lidera potrebu da brzo razviju efikasniju i jeftiniju tehnologiju“.

Tramp možda pogoršava situaciju

Ali da li je sve ovo zaista neophodno? Nekoliko dronova koji su uleteli u vazdušni prostor NATO-a nije nikoga ubilo. Možda je bolje okrenuti drugi obraz, jer preterani odgovor NATO-a – na primer, ako bi neka članica oborila ruski avion – mogao bi dovesti do eskalacije koje je NATO tokom celog rata u Ukrajini pokušavao da izbegne.

Međutim, takav pogled potcenjuje činjenicu da najveću pretnju ne predstavljaju flote dronova, već hibridni, sajber i prikriveni ratovi koji su takođe uključivali intenzivne ruske sabotaže širom Evrope.

Još jedno pitanje je američki odgovor, koji bi sigurno bio mnogo čvršći pod bilo kojim modernim predsednikom osim Trampa.

„Evo nas opet!“ napisao je Tramp na društvenim mrežama nakon što su ruski dronovi preleteli iznad Poljske, ponašajući se više kao začuđeni komentator nego kao lider slobodnog sveta.

Kasnije je nagađao da je incursion možda bila greška. Ali prošlog meseca u Ujedinjenim nacijama, predložio je da države NATO-a treba da obaraju ruske avione, u zavisnosti od okolnosti.

Vođe NATO-a u Evropi sada pokušavaju da razumeju kako tačno predsednik očekuje da odgovore i koliko će im Amerika pomoći.

Tramp voli da neizvesnost koristi kao alat državne politike, ali u ovom kontekstu dvosmislenost može biti opasna, naročito ako to podstakne Rusiju na povećane provokacije zbog pogrešnog tumačenja američke ambivalentnosti prema saveznicima.

Takođe je teško razdvojiti Trampove strateške namere od njegovih emocionalnih vrtloga u odnosu sa Putinom.

Trenutno je razočaran što ga je njegov prijatelj odbacio u pokušaju da posreduje u mirovnom planu za Ukrajinu, kao deo njegovog nastojanja da osvoji Nobelovu nagradu. Ali ranije je pokazao da je podložan manipulaciji moćnika Kremlja.

Očvršćenost Evrope je takođe pitanje. Uplašeni ruskim ekspanzionizmom i Trampovim stavom „Amerika na prvom mestu“, centristički evropski lideri su obećali da će ubrzati naoružavanje i učiniti više za odbranu svog regiona.

Ali politička kriza u Francuskoj, politički pritisak na laburističku vladu u Britaniji i izazovi koji čekaju Merca otežavaju prikupljanje novca iz zemalja preopterećenih dugovima i traženje nepopularnih žrtvi od birača koji su uzimali američki bezbednosni kišobran zdravo za gotovo.

„Kinetički incident“ ili nagla eskalacija koja uključuje Rusiju mogao bi biti jedina stvar koja će uzdrmati komplacenciju, rekla je Berzina.

„To je veoma zastrašujuće, jer već dugo postoje znaci, a ovaj rat u Ukrajini se vuče dovoljno dugo, i Rusija je naučila previše u poslednje tri i po godine, da bi Evropa bila ovako nespremna“.

„Svi moraju znati šta da rade“

Kratkoročna pripravnost je jedno. Prava bezbednost doći će tek kada zapadne društva budu ojačana protiv sivozone ratovanja, sajber-napada i hibridnih taktika koje koriste Rusija i drugi protivnici.

Kako je rekao Robertson: „Odbrana nije samo stvar oružanih snaga zemlje. Naš izveštaj kaže da to mora biti angažman cele države. Svi moraju biti uključeni. Svi moraju znati šta da rade u vanrednim situacijama“.

Nikolas Dungan, izvršni direktor strateške konsultantske firme CogitoPraxis iz Holandije i član Evropske mreže lidera, slaže se sa Robertsonom.

„Problem nije isključivo vojni i odgovor nije samo vojni,“ rekao je. „Taj odgovor zavisi od otpornosti celokupnog društva, uključujući i velike kompanije koje kontrolišu većinu kritičnih sistema koji omogućavaju funkcionisanje naših društava.“

Dungan primećuje sve veću saradnju između vojnih stratega, koji su vrlo svesni rizika, i privatnog sektora, što potvrđuje nedavna NATO konferencija u Hagu fokusirana na civilno-vojnu saradnju, ili CIMIC.

Pretnja iz Rusije pokazuje da je vreme kratko. Ali možda je to i učinilo uslugu NATO-u.