Foto: EPA-EFE/YURI KOCHETKOVOd trovanja nervnim agensom novičok i čaja sa polonijumom do jednostavnijih atentata vatrenog oružja – različiti su oblici napada koje su tokom 23-godišnje vladavine Vladimira Putina, kritičari Kremlja, novinari i prebegli špijuni uklanjani kada bi se suprotstavili njegovoj vladavini, piše Gardijan u analizi.
Fatalna nesreća privatnog aviona koji je prevozio šefa Vagnera Jevgenija Prigožina, dva meseca nakon što je on predvodio pobunu protiv ruskog vojnog vrha pre dva meseca, čini se da je dodala novu metodu opsežnom meniju ubistava iniciranih iz Kremlja.
Iako je Kremlj u petak insistirao da je „potpuna laž“ da ima bilo kakve veze sa padom aviona, Prigožinova dugogodišnja svađa sa vojskom i oružana pobuna koju je vodio u junu dali bi ruskoj državi dovoljno motiva za osvetu, piše britanhski list.
Njegova smrt zajedno sa smrću drugih članova plaćeničke grupe koji su bili na brodu, uključujući Dmitrija Utkina, opisanog kao njenog osnivača ili suosnivača, takođe prati obrazac delovanja ruske države protiv svojih kritičara, uključujući novinare, aktiviste za zaštitu ljudskih prava, bivše saveznike koji su ispali iz reda.
Trovanje
Ruski obaveštajni zvaničnici pretvorili su politička trovanja u neku vrstu umetnosti.
Veruje se da su sovjetski naučnici decenijama radili na razvoju otrova bez boje i mirisa. Iz intervjua iz 1954. sa jednim operativcem KGB-a može se saznati da je testiranje otrova vršeno na živim zatvorenicima.
Dok trovanje može izgledati kao arhaičan način ubijanja, posmatrači tvrde da ono nudi prednost u tome što je diskretna metoda atentata. Može se sprovesti dozvoljavajući počiniocu da pobegne sa mesta zločina dok Kremlju nudi uverljivo poricanje.
Dva trovanja za koja se u vezi dovodi Putin dogodila su se u Velikoj Britaniji.
Ruske mračne metode prvi put su privukle pažnju međunarodne javnosti tokom slučaja Aleksandra Litvinjenka, Putinovog protivnika koji je umro od trovanja polonijumom-210 u Londonu 2006.
Neposredno pre smrti, Litvinjenko je rekao novinarima da služba bezbednosti FSB još uvek radi sa laboratorijama za otrove iz sovjetsko doba. Britanska istraga je kasnije zaključila da su ruski agenti ubili Litvinjenka, verovatno uz Putinovo odobrenje.
Više od decenije kasnije, Sergej Skripal, bivši ruski vojni obaveštajac koji je postao dvostruki agent za Veliku Britaniju, preživeo je trovanje nervnim agensom zvanim novičok u Solsberiju.
Novičok znači „pridošlica“ i odnosi se na grupu nervnih agenasa koje je Sovjetski Savez razvio 1970-ih i 80-ih da bi izbegao međunarodna ograničenja na hemijsko oružje.
Ubrzo nakon pokušaja atentata na Skripalja, koji je kasnije doveo do smrti još jedne lokalne stanovnice, Daun Stardžes, Putin je dvostrukog agenta označio kao „izdajnika“ i „ološa“. U odvojenom intervjuu ne mnogo kasnije, Putin je rekao da može da oprosti sve osim „izdaje“.
Moskva takođe ima dugu istoriju napada na pripadnike političke opozicije.
U avgustu 2020, opozicionom lideru Alekseju Navalnom – koji je sada u zatvoru – pozlilo je na letu iz Sibira za Moskvu. Navaljni je kasnije prebačen u Nemačku na lečenje, gde su lekari ustanovili da je otrovan novičokom.
Istraga Bellingcat, internetska istražna organizacija iz Velike Britanije, identifikovala je najmanje osam operativaca FSB-a koji su navodno stajali iza trovanja Navaljnog. Jedan od operativaca koji su navodno umešani kasnije je priznao svoju ulogu u zaveri u telefonskom razgovoru sa opozicionim liderom.
Ruske službe bezbednosti su takođe naizgled otrovale manje istaknute Ruse, uključujući pisca Dmitrija Bikova i Petra Verzilova, nezvaničnog portparola pank umetničkog kolektiva Pussy Riot, koji je evakuisan u Nemačku na lečenje ubrzo nakon što se razboleo.
Postoje indicije da je Rusija nastavila sa praksom otkako su Putinove trupe napale Ukrajinu.
Nedavno je u istraživačkom izveštaju nezavisne novinske kuće Insajder navedeno da su tri ruska novinara poznata po svojim antikremljanskim stavovima možda bila otrovana u stranim zemljama, uključujući Nemačku i Gruziju.
Pucnjave
Iako se otrov pojavio kao oružje izbora u Putinovoj Rusiji, nekoliko kritičara Kremlja je takođe ubijeno tokom godina.
Godine 2006. Ana Politkovskaja, novinarka Nove gazete koja je izveštavala o kršenju ljudskih prava, ubijena je ispred svog stana u Moskvi nakon što se vraćala kući iz supermarketa. Bilo je to na Putinov 54. rođendan, a Politkovskaja je tada imala 48.
Petorica muškaraca i jedan bivši policajac kasnije su osuđeni za ubistvo, ali su ih oni bliski Politkovskoj opisali kao puko iznajmljeno oružje, koji su izvršavali tuđa naređenja.
Verovatno najdrskije bilo je ubistvo Borisa Njemcova, istaknutog opozicionog lidera, u centru Moskve 2015. U Njemcova je četiri puta pucao u leđa od strane nepoznatog napadača koji se nalazio na nekoliko metara od zidina Kremlja.
Zajednička istraga novinara Insajdera, Bi-Bi-Sija i Belingketa otkrila je da su Njemcova pratili agenti FSB skoro godinu dana pre nego što je ubijen na mostu.
Dok se većina političkih ubistava dogodila na ruskom tlu, Moskva je takođe optužena da je pucala na svoje protivnike u inostranstvu.
Najvažnije je da je u leto 2019. Zelimkhan Kangošvili, gruzijski državljanin koji se borio protiv Rusije tokom drugog čečenskog rata početkom 2000-ih, upucan dva puta u glavu iz neposredne blizine u Klajner Tirgartenu, parka u centru Berlina.
Nemački sudija je doživotno zatvorio Vadima Krasikova, navodnog agenta FSB-a, zbog, kako je nazvao, „mukotrpno planiranog“ hitnog posla, rekavši da su ruske bezbednosne službe Krasikovu dale lažni identitet, lažni pasoš i sredstva za izvršenje atentata.
Krasikov je i dalje jedini osumnjičeni agent FSB koji je uhvaćen i osuđen u inostranstvu za ubistvo. Moskva je navodno pokušavala da ga uvuče u razmenu zatvorenika sa Zapadom.
Neobjašnjive smrti
Takođe je bilo izveštaja o umiranju istaknutih ruskih rukovodilaca pod misterioznim okolnostima, uključujući očigledna samoubistva ili padove sa velike visine. Boris Berezovski je 2013. pronađen obešen u kupatilu svog doma u Askotu.
Berezovski je bio bivši insajder Kremlja koji je postao glasni kritičar Putinove vlade koja je otišla u samonametnuto izgnanstvo u Velikoj Britaniji početkom 2000-ih.
Istrage i javne istrage o smrti nisu konačno utvrdile ništa osim zvanično utvrđenog uzroka samoubistva, ali nemački forenzičar koga su zadržali članovi porodice biznismena rekao je da ga je ispitivanje obdukcijskih fotografija dovelo do zaključka da se Berezovski nije ubio.
Mnogi saradnici Berezovskog takođe su umrli u misterioznim okolnostima, uključujući Badrija Patarkacišvilija, gruzijskog oligarha i poslovnog partnera, i Nikolaja Gluškova i osnivača nafte Jukosa Jurija Golubeva, dvojicu saradnika koji su pronađeni mrtvi u Londonu.
Još jedan bivši insajder Kremlja, Mihail Lesin, koji je osnovao televizijsku mrežu na engleskom jeziku RT, nekadašnju Russia Today, otkriven je mrtav u hotelskoj sobi u Vašingtonu 2015. gde je bio pozvan da prisustvuje dobrotvornoj večeri.
Nekada moćni igrač u Putinovom usponu na vlast, Lesin je iznenađujuće otpušten sa svoje pozicije u uticajnom medijskom aparatu Kremlja. Nakon duge istrage, američka obdukcija je zaključila da je preminuo od posledica „povreda tupim predmetom“, a ne od srčanog udara, kako su preneli ruski državni mediji.
Jedna misterija koja će verovatno ostati nerešena zauvek je smrt Kirila Stremousova, zamenika guvernera Hersonske pokrajine u Ukrajini koju je postavila Rusija, a koji je prema ruskim zvaničnicima poginuo u saobraćajnoj nesreći na dan kada su ukrajinske snage oslobodile grad Herson u jesen 2022.
Stremousov, jedan od najistaknutijih zagovornika ruske okupacije koji je bio poznat po svojim agresivnim izjavama na društvenim mrežama, javno je sugerisao u jednom od svojih dnevnih videa da bi ruski ministar odbrane Sergej Šojgu, blizak Putinov prijatelj, trebalo da se ubije.
Njegovu mutnu smrt neki su brzo pripisali ruskim bezbednosnim službama, koje su morale da se otarase nezgodnog glasnogovornika koji više nije koristan vlastima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
