Putin je uveren da Rusija dobija rat u Ukrajini. Slika sa ratišta prikazuje drugačije

Umesto toga, Kremlj zahteva široke teritorijalne, vojne i geopolitičke ustupke od Ukrajine i Zapada, dok istovremeno nastavlja da pojačava ofanzivu duž linije fronta. Izveštaji ukazuju na to da predsednik Vladimir Putin veruje da pobeđuje.

Nastavljajući diplomatske kontakte bez prekida vojnih operacija, Moskva može da tvrdi da je spremna za mir, dok koristi ratište kao sredstvo pritiska.

Ali, više od tri godine nakon invazije na Ukrajinu, da li Rusija zaista ima resurse da vodi rat onoliko dugo koliko bude potrebno?

The Moscow Times je analizirao trenutnu situaciju na terenu.

Ukrajinski vojni analitičar Ivan Stupak smatra da ruski zvaničnici blefiraju kada kažu da zemlja može da vodi rat godinama.

„Niko ne može da ratuje godinama. Rusija ima mnogo resursa i mnogo ljudi, ali ima i svoje granice“, rekao je Stupak, savetnik ukrajinskog nacionalnog bezbednosnog komiteta, za Moscow Times.

Ruske snage pojačale su ofanzivu na severoistoku i istoku Ukrajine poslednjih nedelja, nakon što je Putin pozvao na stvaranje „tampon zone“ duž rusko-ukrajinske granice, zauzimajući sela u oblasti Sumi, napredujući ka Harkovu i pokušavajući da opkole strateški grad Pokrovsk u Donjeckoj oblasti.

Ruska vojska je u maju u proseku izvodila gotovo 184 napada dnevno, što je povećanje od 19 odsto u odnosu na april, saopštila je ukrajinska obaveštajna grupa otvorenih izvora Deep State.

Prema rečima vojnog analitičara ruske redakcije BBC Pavela Aksjonova, Rusija koncentrše snage kako bi zadala udarce na slabim tačkama ukrajinske odbrane i probila linije fronta.

„Cilj ruske vojske je da iscrpi ukrajinske snage i onemogući im da pošalju pojačanja na ključna mesta. Međutim, osvajanje grada Sumija je malo verovatno. Nemaju dovoljno snage za to“, rekao je Aksjonov za The Moscow Times.

Stupak je napomenuo da je ukrajinska vojska sada ranjivija nakon iscrpljujućih borbi u ruskoj Kurskoj oblasti, iz koje se povukla ranije ove godine nakon smelog upada preko granice prošlog leta.

„Tokom operacije u Kursku pretrpeli smo velike gubitke i u ljudstvu i u opremi. Prebacili smo mnogo jedinica tamo, uključujući i iz Donjecka. Sada front u Donjecku popušta, a Rusija to koristi. Trenutno pokušavaju da opkole Pokrovsk i Kostjantinivku i šalju dodatne snage tamo“, rekao je Stupak, napominjući da front za sada još uvek drži.

Uprkos ovim napredovanjima, zapadni i ukrajinski analitičari upozoravaju da ruski dobitci možda nisu održivi. Prema izveštajima, Kremlj se suočava sa značajnim gubicima u opremi i sve većim logističkim pritiscima.

Izveštaj Pentagona, na koji se poziva The Washington Post, procenjuje da je Rusija od početka rata izgubila preko 10.000 vojnih vozila, 3.000 tenkova i oko 250 aviona.

Zalihe oklopnih vozila iz sovjetske ere gotovo su iscrpljene, a trenutna proizvodnja tenkova – oko 200 godišnje – verovatno neće moći da nadoknadi te gubitke u skorije vreme.

Takođe postoje znaci opterećenja i iscrpljenosti na ratištu.

Ruski vojnici sve češće napadaju koristeći civilna vozila, uključujući – kako pokazuje jedan video koji kruži ruskim Telegram kanalima – čak i luksuzni SUV Porsche Cayenne. Ova vozila često bivaju uništena od strane ukrajinskih dronova.

Uprkos velikim gubicima u ljudstvu, Rusija uspeva da održi brojnost svojih trupa zahvaljujući agresivnim kampanjama regrutacije i promeni taktike.

Prema rečima vojnih analitičara, Moskva je značajno povećala proizvodnju dronova i u velikoj meri se oslanja na jeftine, masovne napade kako bi ispitala slabe tačke u ukrajinskoj odbrani.

„Koncentrišu snage, masovno koriste dronove i ciljaju ukrajinsku logistiku pre nego što krenu u napredovanje“, rekao je Aksjonov.

Ipak, rekao je, malo je verovatno da će Rusija uspeti da postigne proboj koji bi odlučujuće preokrenuo tok rata sa trenutnim resursima.

Prema trenutnim procenama, Rusiji bi, ovim tempom, bilo potrebno do tri godine da zauzme samo Donjeck. Zauzimanje preostalih oblasti, kažu analitičari, zahtevalo bi znatno više vremena, resursa i ljudskih žrtava.

Za Kremlj, međutim, ideološki i politički faktori nadmašuju vojnu logiku.

„Možda Rusiji nedostaju resursi, ali to ne menja njihovu volju da vode rat,“ rekao je Pavel Luzin, ruski vojni stručnjak. „Za rusku vlast, to je pitanje opstanka i legitimiteta. Rusiji očajnički treba pauza u borbama, ali politički ne može priuštiti tu pauzu. Ukrajina, s druge strane, ne traži mir po svaku cenu.“

Luzin je rekao da se Rusija nada da će vreme i iscrpljenost raditi u njenu korist. Ako bi došlo do kolapsa zapadne vojne i finansijske podrške Ukrajini, ili ako bi porastao unutrašnji pritisak na ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da potraži mir, Rusija bi mogla da stekne prednost za pregovaračkim stolom.

Iako je američka vojna pomoć zaista usporila, evropske zemlje nastavljaju da podržavaju Kijev. Ukrajina takođe ubrzano razvija sopstvenu odbrambenu industriju i sve više proizvodi oružje u zemlji, rekao je Aksjonov.

„Svi ovi masovni napadi na civile se i dalje dešavaju jer Kremlj verovatno čeka da se Ukrajinci umore od rata i da počnu da pritiskaju Zelenskog da pristane na mir po svaku cenu. Ali to se još nije desilo,“ rekao je Stupak.