„Rusija izgubila 1,2 miliona vojnika u Ukrajini, a nije više ni ekonomska sila“: Šta sve pokazuje izveštaj Centra za strateške i međunarodne studije?

Reč je o stopi gubitaka za jednu veliku vojnu silu kakva nije viđena još od Drugog svetskog rata, prenosi CNN.

Uprkos ogromnom ljudskom gubitku, teritorijalni dobici na bojnom polju bili su relativno skromni – Rusija je od 2022. godine pod svojom kontrolom za svega 12 odsto ukrajinske teritorije, navodi se u izveštaju Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS).

Izveštaj dovodi u pitanje pretpostavke koje postoje u mnogim krugovima, uključujući i Belu kuću, da je ruska pobeda u Ukrajini neizbežna i da se približava.

„Rusija ima prednost“, rekao je američki predsednik Donald Tramp u intervjuu za Politico prošlog meseca.

„Oni su mnogo veći. Mnogo su jači. U nekom trenutku, veličina će pobediti“, rekao je Tramp.

Međutim, izveštaj CSIS-a navodi da Ukrajina i dalje zadržava značajnu prednost kao strana koja se brani na bojnom polju.

Strategija Kijeva „odbrane u dubini“ – koja uključuje rovove, protivtenkovske prepreke, mine i druge barijere, uz upotrebu dronova i artiljerije – osujetila je ruske pokušaje da ostvare bilo kakve značajne dobitke, navodi se u izveštaju.

Istovremeno, gubici na bojnom polju idu u korist Ukrajine u odnosu od 2,5 prema 1, odnosno 2 prema 1.

Rusija i Ukrajina ne objavljuju detaljne podatke o svojim borbenim gubicima.

Prema izveštaju, ukrajinski gubici iznose oko 500.000 do 600.000 poginulih, ranjenih i nestalih, u poređenju sa 1,2 miliona na ruskoj strani.

Rusija je, prema istom izvoru, imala između 275.000 i 325.000 poginulih na bojištu, dok se broj poginulih ukrajinskih vojnika procenjuje na 100.000 do 140.000.

„Podaci ukazuju na to da Rusija teško da pobeđuje“, navode autori izveštaja.

Istorijski borbeni gubici

U poređenju sa sukobima velikih sila od Drugog svetskog rata, gubici Moskve su zapanjujući.

Sjedinjene Američke Države izgubile su oko 57.000 vojnika u Korejskom ratu i 47.000 u Vijetnamskom ratu. Gubici Rusije u Ukrajini pet puta su veći od ukupnih gubitaka u svim ruskim i sovjetskim ratovima od Drugog svetskog rata naovamo, uključujući rat u Avganistanu i dva čečenska rata, navodi se u izveštaju.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute rekao je ranije ovog meseca na Svetskom ekonomskom forumu u Švajcarskoj da je Moskva u decembru gubila 1.000 vojnika dnevno.

„Ne teško ranjenih – mrtvih“, rekao je.

„Osamdesetih godina u Avganistanu Sovjeti su izgubili 20.000 ljudi za 10 godina. Sada gube 30.000 za jedan mesec“, rekao je Rute.

Strani analitičari upozoravaju da je pronalaženje novih vojnika sve teže.

„Ruski vojni gubici, uključujući poginule i ranjene, sada premašuju održive stope regrutacije i popune“, rekao je prošle nedelje Džejms Ford, zamenik ambasadora Velike Britanije pri Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju.

Predsednik Rusije Vladimir Putin ima relativno malo da pokaže za stotine hiljada života izgubljenih otkako je u februaru 2022. godine naredio invaziju na Ukrajinu.

Tokom poslednje dve godine, ruski teritorijalni dobici u nekim područjima mogu se meriti samo u metrima po danu, daleko manje od polovine fudbalskog terena, navodi izveštaj CSIS-a.

Dnevni dobitci Rusije na bojištu – 14 metara dnevno u Časivu Jaru, 22 jardi dnevno u Kupiјansku, 69 metara dnevno u Pokrovsku – manji su od onoga što su saveznici postizali tokom zloglasne Bitke kod Some u Prvom svetskom ratu, petomesečne kampanje 1916.  u kojoj je britansko-francuska vojska osvajala manje od 82 metra dnevno protiv nemačkih branilaca.

Tokom poslednje dve godine, „ruske snage su osvojile manje od 1,5 odsto ukrajinske teritorije“, navodi izveštaj.

Ekonomski teret

Kod kuće, posledice rata u Ukrajini praktično su uklonile Rusiju iz redova svetskih ekonomskih sila, navodi izveštaj.

„Rusija postaje ekonomska sila drugog ili trećeg ranga“, piše u izveštaju, navodeći pad proizvodnje, slabu potražnju potrošača, visoku inflaciju i manjak radne snage, što je dovelo do ekonomskog rasta od samo 0,6 odsto u 2025. godini.

Rat opterećuje ne samo trenutnu rusku ekonomiju, već i njene buduće perspektive, navodi se.

„Iako stavke poput municije, uniformi i fortifikacija doprinose BDP-u, one ne poboljšavaju dugoročni životni standard niti formiranje kapitala“, stoji u izveštaju.

Moskva je takođe zaostala u visokoj tehnologiji, s tim da nijedna ruska kompanija nije među sto vodećih tehnoloških kompanija sveta.

Prema rang listi univerziteta Stanford o najboljim zemljama u oblasti veštačke inteligencije, Rusija se nalazi na 28. mestu od 36 zemalja, iza država poput Španije, Saudijske Arabije i Malezije.

Uprkos pesimističnoj slici koju izveštaj prikazuje za Rusiju, navodi se da Putin verovatno neće pristati na mirovni sporazum bez dodatnog pritiska Zapada na njegov režim.

„Sjedinjene Države i Evropa nisu u potpunosti iskoristile ekonomske ili vojne instrumente pritiska. Bez većih posledica, Putin će odlagati pregovore i nastaviti da se bori  čak i ako to znači milione ruskih i ukrajinskih žrtava,“ zaključuje izveštaj.