Venecuela na Trampovom putu: Da li će CIA pokušati da ukloni Madura?

Na događaju u Ovalnoj kancelariji u sredu, upitan zašto je ovlastio CIA da deluje u Venecueli.

„Ovlastio sam iz dva razloga, zapravo, prvo, oni su ispraznili svoje zatvore i poslali te ljude u Sjedinjene Američke Države, druga stvar su droge, mnogo droge dolazi iz Venecuele, a dosta vdroge dolazi preko mora“, istakao je Tramp.

Anonimni zvaničnici ukazuju da je administracija do sada pokazala samo neklasifikovane video snimke udara koje su Tramp i ministar odbrane Pit Hagset objavili na društvenim mrežama i još nije iznela „čvrste dokaze“ da su brodovi zaista prevozili drogu, navodi AP.

Na pitanje novinara zašto nije upotrebio Obalsku stražu za zaustavljanje pošiljki narkotika, Tramp je rekao da su prethodni napori u poslednjih 30 godina da se zaustave krijumčari droge „bili potpuno neefikasni“ i „nikada nisu uspeli” kada su sprovođeni na „politički korektan način”.

Republikanska kritika i podrška opozicionarke Marije Mačado

Republikanski senator Rend Pol iz Kentakija takođe je bio kritičan, dok su drugi u republikanci branili Trampa.

Senator Džim Riš, najviši republikanac u Senatskom odboru za spoljne odnose, rekao je u sredu da Tramp „radi baš ono što treba”.

U međuvremenu, venecuelanska opoziciona liderka Marija Korina Mačado, koja je prošle nedelje dobila Nobelovu nagradu za mir za 2025. godinu, pozvala je na veću američku podršku u zaustavljanju onoga što je opisala kao „rat” svoje zemlje koji vodi Maduro.

Ona takođe navodi da više nego ikad pre računaju na Trampovu pomoć.

SAD su ponudile 50 miliona dolara za informacije koje bi dovele do hapšenja i osude Madura po optužbama za trgovinu drogom u SAD.

To nije prvi put da su SAD nudile novac za informacije o Maduru. Za vreme prvog predsedničkog mandata Donalda Trampa 2020. godine Stejt department je ponudio nagradu do 15 miliona dolara za informaciju koja bi dovela do hapšenja i osude Madura pod optužbom za „narkoterorizam“.

Trampova tajna ovlašćenja

Nova ovlašćenja, kako piše Njujork Tajms, uključuju omogućavanje CIA da sprovodi smrtonosne operacije u Venecueli i niz operacija na Karibima.

Pored toga, CIA bi mogla da preduzima akcije protiv predsednika Venecuele Nikolasa Madura ili njegove vlade, ili samostalno ili u okviru veće vojne operacije.

Novinari su pokušali da pritisnu Trampa da li hoće sprovede smenu režima u Karakasu.

Jedan novinar je upitao da li CIA ima ovlašćenja da ukloni Madura.

„Ne želim da odgovaram na takvo pitanje. To bi bilo besmisleno pitanje za mene. Nije baš besmisleno pitanje, ali bilo bi besmisleno da ga odgovorim“, rekao je Tramp.

Zatim je dodao da Venecuela oseća pritisak.

Na Karibima je trenutno stacionirano 10.000 američkih vojnika, od kojih većina u Portoriku, kao i kontigent marinaca na amfibijskim brodovima.

Pored toga, mornarica SAD ima osam površinskih ratnih brodova i podmornicu na Karibima.

Njujork tajms navodi da ovlašćenja poput ovog su najčešće najstrože čuvane tajne Bele kuće, i da se takve naredbe i ovlašćenja retko objavljuju u javnosti.

Dok se američke vojne operacije, poput udara na čamce koji navodno prevoze drogu sa venecuelanske teritorije, generalno objavljuju, tajne akcije CIA se obično drže u tajnosti.

Od kada je stupio na drugi predsednički mandat, Tramp je pokušao da preuzme ratna ovlašćenja, koristeći zakone poput Zakona o stranim neprijateljima iz 1798. godine, tvrdeći da je Venecuela organizovala „invaziju” migranata i kriminalnih grupa na američku teritoriju.

Ove tvrdnje, iznete sa malo dokaza, osporile su i američke obaveštajne službe.

Na primer, u maju je američki izveštaj sa koga je skinuta oznaka tajnosti pokazao da obaveštajne službe nisu našle dokaze koji direktno povezuju Madura sa kriminalnim grupama poput Tren de Aragua, kako je Tramp tvrdio.

Ipak, u sredu je Tramp ponovio neutemeljenu tvrdnju da je Venecuela poslala zatvorenike i ljude sa mentalnim poremećajima da destabilizuju SAD.

Neobjavljeni karipski rat

Vašington je u septembru počeo da raspoređuje ratne brodove u međunarodne vode blizu obale Venecuele, što je bilo najveće američko raspoređivanje u Karibima u poslednjim decenijama.

Venecuela je u optužila SAD za vođenje „neobjavljenog rata“ na Karibima i pozvala na istragu UN o američkim napadima koji su usmrtili navodne krijumčare droge na brodovima.

Tramp je 23. septembra u UN ponovio da SAD koriste „vojnu moć“ da unište „venecuelanske mreže trgovine drogom“ kojima, prema njegovim rečima, upravlja Maduro.

Napadi su izazvali debatu o zakonitosti ubistava, jer trgovina drogom nije smrtni prekršaj po američkom zakonu.

Vlast Venecuele na to odgovorila organozovanjem vojne obuke za civile, dok je predsednik Maduro izjavio da je spreman da proglasi vanredno stanje na celoj teritoriji u slučaju agresije SAD.

Potpredsednica Delsi Rodriges je objavila da je Maduro „potpisao dekret o spoljnim nemirima“ na sastanku sa diplomatskim korom.

Agencija AFP je javila, pozivajući se na neimenovane izvore u vladi u Karakasu, da dekret nije stupio na snagu, a da je „potpredsednica predstavila dokument kako bi pokazala da je sve spremno“.

Tramp je proglasio narko-kartele za teroriste i da su SAD u oružanom sukobu sa njima, samo dan pre nego što se desio još jedan napad na čamac koji je navodno prenosio narkotike.

U američkom Kongresu raste frustracija sa Trampovom administracijom, među članovima obe stranke, piše agencija AP. Neki republikanci traže više informacija od Bele kuće o pravnom opravdanju i o detaljima tih udara. Demokrate tvrde da udari krše američko i međunarodno pravo.

Ali Tramp je opravdao napade rekavši da će oni spasiti američke živote izgubljene zbog zavisnosti od droge.

On je tvrdio da su ljudi na ciljanim čamcima bili „narko-teroristi“ koji su se uputili ka SAD.

Projekat „Danasova škola novinarstva“ je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.