SAD i Ukrajina usaglasile ažuriranu verziju mirovnog plana: Da li je prihvatljiv za Kremlj?

U saopštenju objavljenom na sajtu Bele kuće stoji da su se Vašington i Kijev složili da svaki budući sporazum treba da podrži suverenitet Ukrajine i „obezbedi održiv i pravedan mir“.

Ukrajinska delegacija ponovo je izrazila zahvalnost za nepokolebljivu posvećenost Sjedinjenih Država i lično predsednika Donalda Trampa njihovim neumornim naporima usmerenim ka okončanju rata i gubitaka ljudskih života.

Ukrajina i Sjedinjene Države saglasile su se da će u narednim danima nastaviti intenzivan rad na zajedničkim predlozima. Takođe će ostati u bliskom kontaktu sa svojim evropskim partnerima kako proces bude napredovao.

Konačne odluke u okviru ovog procesa doneće predsednici Ukrajine i Sjedinjenih Država.

Obe strane ponovile su svoju spremnost da nastave zajednički rad na obezbeđivanju mira koji garantuje bezbednost, stabilnost i obnovu Ukrajine, stoji u saopštenju.

„Veoma sam optimističan da ovde možemo nešto da postignemo, jer smo ostvarili ogroman napredak“, rekao je američki državni sekretar Marko Rubio na kasno večernjoj konferenciji za medije u Misiji SAD u švajcarskom gradu, prenosi CNN.

Čak je i predsednik Donald Tramp, koji je samo nekoliko sati ranije ponovo javno izgrdio ukrajinsko rukovodstvo zbog, kako je smatrao, nedovoljne zahvalnosti, kasnije je bio „prilično zadovoljan izveštajima koje smo mu podneli o stepenu napretka koji je ostvaren“, dodao je Rubio.

Ali državni sekretar, koji se neočekivano pojavio sam u prostoriji za brifinge, umesto u pratnji moćnog šefa ukrajinske delegacije, Andrija Jermaka, kao ranije tokom dana, više puta je odbio da iznese konkretne detalje o tome šta je postignuto.

„Neću ulaziti u detalje tema o kojima smo razgovarali, jer je ovo proces koji je u toku“, rekao je Rubio, dok je u drugim komentarima sugerisao da „stavke koje su ostale nisu nepremostive“.

Međutim, imajući u vidu dubinu ozbiljnih ustupaka koje se od Ukrajine traži da napravi u javno dostupnoj verziji američkih mirovnih predloga – za koje se smatra da snažno idu u korist Rusiji – tvrdnja da se ti problemi mogu lako prevazići zvuči neubedljivo, ocenjuje CNN.

Predlog da Ukrajina preda ključne teritorije u regionu Donbasa na istoku zemlje, koje je Rusija anektirala, ali nije u potpunosti osvojila, već dugo predstavlja nepremostivu crvenu liniju za Kijev, naročito zato što to područje uključuje „pojas tvrđava“ – mrežu snažno utvrđenih gradova i naselja koja se smatraju ključnim za ukrajinsku bezbednost.

Američki predlozi koji su dostupni CNN-u sugerišu da bi to područje postalo ruska demilitarizovana zona u koju se snage Kremlja ne bi smele ući. Ali narediti ukrajinskoj vojsci da preda teritoriju za koju su se njeni vojnici borili i ginuli da bi je odbranili biće izuzetno teško prihvatiti.

Isto važi i za predloženo ograničenje ukrajinskih oružanih snaga. Iako američki plan postavlja gornju granicu na 600.000 pripadnika, evropski zvaničnici kažu da se plaše da bi to ostavilo zemlju ranjivom na buduće napade.

Ali Vašington, očigledno još odlučniji da sprovede mirovni sporazum, jasno je stavio do znanja da očekuje da Ukrajina to poštuje, preteći da će povući američku vojnu podršku za Kijev i dozvoliti ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom – rečima predsednika Trampa – „da se bori koliko mu srce da“.

U izjavi u nedelju uveče iz Vašingtona, Bela kuća je saopštila da Ukrajinci veruju da najnoviji nacrt mirovnih predloga „odražava njihove nacionalne bezbednosne interese“, nakon različitih revizija i pojašnjenja napravljenih uz doprinos najviših američkih, ukrajinskih i evropskih zvaničnika u Ženevi.

Da li će Kremlj pristati?

Čak i ako trenutni nacrt američkog mirovnog predloga sada zaista odgovara Ukrajini, vrlo je moguće da on više ne bi odgovarao Rusiji, koja je dosledno odbijala da popusti u svojim maksimalističkim zahtevima, ocenjuje dopisnik CNN.

A do sada se Kremlj suočavao sa ograničenim pritiskom SAD da to učini.

U Ženevi je državni sekretar Rubio više puta izbegavao pokušaje dopisnika CNN da ga pita da li bi SAD takođe očekivale da Rusija, a ne samo Ukrajina, napravi značajne ustupke.

Ali, ako je Bela kuća zaista ozbiljna u postizanju onoga što sada naziva „trajnim, sveobuhvatnim mirom“ u Ukrajini, najsigurnija opcija mogla bi biti kako na neki način ubediti Kremlj da popusti.

Plan na nivou popuštanja Hitleru

Demokratski senator Mark Vorner izjavio je u nedelju ujutru da bi plan Trampove administracije od 28 tačaka za mir između Rusije i Ukrajine „iskreno govoreći, bio istorijski loš sporazum, na nivou Nevil Čemberlena koji je popustio Hitleru pre Drugog svetskog rata“.

Vorner, najviši demokrata u Odboru za obaveštajne poslove, rekao je za Fox News da se plaši da bi plan mogao ohrabriti kineskog lidera Si Đinpinga da krene u invaziju na Tajvan ukoliko bude prihvaćen, nazivajući predlog „potpunom kapitulacijom Ukrajine“, prenosi Politico.

„Jasno je da je ovaj plan bar u početku bio zasnovan isključivo na ruskim predlozima, bez ukrajinskog doprinosa“, rekao je Vorner.

„Sada kažu da je bilo ukrajinskog doprinosa. Sada predsednik ponovo menja mišljenje o tome da li je ovo konačna ponuda ili ne. Na kraju dana, svi želimo mir, ali ne želimo mir koji nagrađuje Vladimira Putina“.

Plan je naišao na kritike nekih od najuticajnijih republikanskih zagovornika čvrstog stava prema Rusiji, uključujući senatore Lindzija Grejema, Miča Mekonela i Rodžera Vikera, koji pritiskaju Trampovu administraciju da preispita predlog.

„Oni koji misle da će pritiskanje žrtve i popuštanje agresoru doneti mir, varaju sami sebe“, napisao je Mekonel u nedelju popodne na X.

Prema rečima Ursule fon der Lajen, šefice Evropske komisije, EU ima tri ključna kriterijuma za svaki mirovni sporazum: „Prvo, granice ne smeju biti menjane silom. Drugo, kao suverena država, Ukrajini ne smeju biti nametnuta ograničenja na oružane snage koja bi zemlju ostavila ranjivom na buduće napade, a time i ugrozila evropsku bezbednost“, rekla je ona, prenosi Politico.

„Treće, centralna uloga Evropske unije u obezbeđivanju mira za Ukrajinu mora biti u potpunosti reflektovana“, nastavila je fon der Lajen. „Ukrajina mora imati slobodu i suvereno pravo da izabere svoju sudbinu. Oni su izabrali evropsku sudbinu.“

Saveznici su održali krizne razgovore tokom samita u Južnoj Africi, a lideri EU će nastaviti dalje diskusije danas tokom zajedničke posete Angoli. Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta pozdravio je napore SAD da se okonča rat, ali je upozorio da trenutni predlog predstavlja samo „osnovu koja će zahtevati dodatni rad.“

Zvaničnici EU su se u nedelju okupili u Ženevi na razgovorima posredovanim od strane SAD-a o okončanju sukoba, gde su se nadali da će ubediti američke izaslanike da u pregovorima uzmu u obzir evropske zabrinutosti. Evropske prestonice su ponovile da nijedan mirovni sporazum ne može biti postignut bez direktnog doprinosa Ukrajine.

Nemački kancelar Fridrih Merc rekao je u nedelju da je „veoma razočaran“ ovom inicijativom.

Danas nastavak rada ka okončanju rata

Sjedinjene Američke Države i Ukrajina trebalo je da nastave danas rad na planu za okončanje rata sa Rusijom, nakon što su se saglasili da izmene raniji predlog koji je široko viđen kao previše naklonjen Moskvi.

Dve strane su u zajedničkom saopštenju navele da su u nedelju u Ženevi izradile „unapređeni okvir za mir“, iako nisu izneli detalje, prenosi Rojters.

Nejasno je kako bi ažurirani plan rešavao niz pitanja, uključujući i to kako garantovati bezbednost Ukrajine protiv stalnih pretnji iz Rusije. SAD i Ukrajina su navele da će nastaviti „intenzivan rad“ do četvrtka, iako je američki državni sekretar Marko Rubio, koji je predvodio američku delegaciju tokom pregovora, odleteo nazad u Vašington kasno u nedelju.

Prema izvorima, Zelenski bi već ove nedelje mogao da putuje u SAD kako bi sa Trampom razgovarao o najosetljivijim aspektima plana.

Početni predlog od 28-tačaka koji su SAD predstavile prošle nedelje pozivao je Ukrajinu da preda teritoriju, prihvati ograničenja svoje vojske i odustane od ambicija da se pridruži NATO-u. Ti uslovi bi za mnoge Ukrajince predstavljali kapitulaciju nakon gotovo četiri godine borbi u najkrvavijem sukobu u Evropi od Drugog svetskog rata.

Originalni plan je iznenadio američke zvaničnike širom administracije, a dva izvora su navela da je sastavljen na sastanku u oktobru u Majamiju, kojem su prisustvovali specijalni izaslanik Stiv Vitkof, Trampov zeta Džared Kušner i Kiril Dmitrijev, ruski izaslanik pod američkim sankcijama.

Demokratski zakonodavci kritikovali su ga kao praktično ruski spisak želja, ali je Rubio insistirao da je Vašington kreirao plan uz doprinos obe strane u ratu.