„Teško je zamisliti trajni mir dok je Netanjahu na vlasti“: Sajmon Tisdal o primirju u Gazi

I očajnički je smrtonosno zakasnio. Desetine hiljada Palestinaca ubijeno je od prošlog maja, kada je američki predsednik Džo Bajden prvi izneo parametre ovog sporazuma. Civili se i dalje ubijaju u izraelskim vazdušnim napadima koji su se intenzivirali otkako su dve strane parafirale sporazum u Kataru, piše Sajmon Tisdal, spoljnopolitički komentator Observera, u kolumni za Gardijan.

Prema podacima Ministarstva zdravlja Gaze, tamo je ubijeno više od 46.000 ljudi od oktobra 2023. godine. Prave brojke mogle bi biti još veće.

Većina od 2,3 miliona stanovnika Gaze je raseljena. Većina njihovih domova i naselja su u ruševinama. Većini nedostaje hrane i vode. Glad je svakodnevna pretnja. Bolnice i zdravstveni sistem su razbijeni. Gradovi sa šatorima su iznikli tamo gde su nekada stajali pravi gradovi.

Bande lutaju i kradu. Deca su možda najveće žrtve. Oni koji prežive su traumatizovani.

Neuspeh sveta da zaustavi ovaj pokolj nevinih neće biti oprošten niti zaboravljen.

Pitanje je zašto je do dogovora trebalo toliko dugo da se postigne.

Benjamina Netanjahua, izraelskog premijera, politički neprijatelji i porodice talaca optužuju da je blokirao nastavak sporazuma o ograničenom prekidu vatre i taocima u novembru 2023. kako bi ostao na vlasti.

Drugi krive Hamas, njegovo neposlušno rukovodstvo ubijeno ili rasejano, za kašnjenje i za posledičnu smrt talaca u zatočeništvu.

Izraelski krajnje desničarski ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben-Gvir pohvalio se ove nedelje da je prethodno blokirao dogovor, za koji veruje da je izdaja.

„Uspeli smo u protekloj godini svojom političkom snagom da sprečimo da se ovaj dogovor ostvari“, hvalio se Ben-Gvir.

On i njegov kolega tvrdolinijaš, ministar finansija Bezalel Smotrič, imaju za mnogo toga da odgovaraju. Uprkos njima, kaže se da Netanjahu ima dovoljnu podršku da progura sporazum.

Razni akteri čekaju u redovima da pribave zasluge, a u prvi plan je Donald Tramp, izabrani predsednik SAD. Njegov izaslanik Stiv Vitkof je navodno izvršio jak pritisak na Izrael da napravi kompromis u vezi sa ključnim aspektima kao što je povlačenje trupa duž granice Gaze i Egipta.

Tramp je upozorio Hamas da će „izbiti pakao“ ako ne bude oslobađanja talaca pre nego što on preuzme dužnost u ponedeljak. Uprkos njegovom dugotrajnom, katastrofalnom neuspehu da obuzda Netanjahua, Bajden vidi sporazum kao pero u svom nasleđu.

U međuvremenu, arapske zalivske države i Turska naslonile su se na Hamas. Katarski i egipatski posrednici zaslužni su za istrajnost.

Pa ipak, kako je bizarno i odvratno da se Tramp, najveći neprijatelj palestinskih prava, koji samodopadno sjedi na Floridi, predstavlja kao mirotvorac. Taj plašt verovatno neće dugo trajati.

Sada kada je Netanjahu izvršio Trampove naloge, on i njegovi ekstremistički versko-nacionalistički saveznici će očekivati podršku SAD u pogledu buduće kontrole aneksija Gaze i Zapadne obale.

Netanjahu bi takođe mogao tražiti podršku za svoj cenjeni projekat – uništavanje navodnih iranskih postrojenja za proizvodnju nuklearnog oružja.

Porodice i pristalice preostalih izraelskih talaca takođe imaju razloga za prigušeno slavlje prigušeno jer još uvek nije jasno koliko je talaca živo, koliko tačno i ko će biti oslobođeni u nedelju u prvoj fazi sporazuma pod pretpostavkom da nema iznenadnih zastoja.

Ako je išta sigurno, to je da se ovaj složeni sporazum može raspasti svakog trenutka. Izraelski komentatori već predviđaju da bi, nakon početne šestonedeljne faze, rat mogao da se nastavi.

Da bi se izbegla ta strašna perspektiva, potpuni prekid oružanog sukoba, delikatno oslobađanje talaca, recipročno oslobađanje palestinskih zatvorenika, postepeno, delimično povlačenje izraelskih trupa, nesmetani nastavak pune isporuke međunarodne pomoći i povratak raseljenih civila do severne Gaze moraju biti uspešno koordinisani i sinhronizovani.

Bilo koji od ovih pokretnih delova mogao bi da se pokvari, i da se čitava slabašna građevina razbije kroz led.

Ovaj sporazum se ne bavi dugoročnom budućom upravom Gaze. Govoreći ove nedelje, odlazeći američki državni sekretar, Entoni Blinken, govorio je o stvaranju „nove realnosti“ na integrisanom Bliskom istoku.

Bela kuća je predložila privremenu administraciju u Gazi koju bi vodila reformisana palestinska uprava, ujedinjena sa Zapadnom obalom, a koju obezbeđuju i garantuju regionalni partneri i sredstva za obnovu.

U ovom scenariju, Hamasu više nikada neće biti dozvoljeno da drži vlast, rekao je Blinken, a Izraelu neće biti dozvoljeno da vojno okupira ili trajno anektira delove Gaze.

To bi omogućilo stvaranje „puta ka Izraelcima i Palestincima koji žive jedni pored drugih, u sopstvenim državama sa jednakim merama bezbednosti, slobode, mogućnosti i dostojanstva“.

Ove domaće istine su anatema za sadašnje izraelsko rukovodstvo, a posebno za Netanjahua, koji se žestoko protivi rešenju o postojanju dve države. Blinken i Bajden kreću ka vratima. Tramp se nije obavezao na slične obaveze, nema takvu viziju za pravedno i trajno rešenje.

Tramp Palestince vidi kao gubitnike i za takve ljude nema mesta u njegovom okrutnom i uvrnutom svetu. Za njega je okončanje bliskoistočnog rata poslovna prilika.

Prekid vatre je dobrodošao. Nadajmo se da će izdržati. Ali teško je zamisliti trajni mir dok je Netanjahu na vlasti.

Ako i kada se ovaj rat definitivno završi, mora doći do izbora i obračuna, u Izraelu i na međunarodnim sudovima.

Za Netanjahua, koji se suočava sa optužbama za ratne zločine, to nikada neće biti gotovo sve dok ne stane na optuženičku klupu u Hagu i odgovori za užasne stvari koje je učinio.