Na Kipru počinje samit EU, prvi bez Orbana, poslednji pre nego što postane opet neprijatno

Očekuje se da će glavne teme samita u letovalištu Aja Napa biti rat na Bliskom istoku kao i pitanje sledećeg dugoročnog budžeta EU.

To će ujedno biti i prvi put da se lideri okupe nakon izbornog poraza donedavnog mađarskog premijera Viktora Orbana.

Nakon večere u Aja Napi, u petak počinju zatvoreni razgovori, a potom i sastanak sa Egiptom, Jordanom, Libanom, Sirijom i zemljama Zaliva, kako bi se razgovaralo o regionalnoj bezbednosti.

Fokus na Iran

Dok rat koji su pokrenule SAD i Izrael ulazi u osmu nedelju, lideri će razgovarati o izgledima za mir – i o tome kako da ublaže ekonomske posledice zatvaranja Ormuskog moreuza, koje je izazvalo nagli rast globalnih cena energije.

„Prvo, moramo da razgovaramo o našem odgovoru na ovu brzo promenljivu situaciju“, rekao je predsednik Evropskog saveta Antonio Košta u svom pozivnom pismu učesnicima. „To uključuje doprinos Evrope deeskalaciji i miru u regionu, kao i slobodi plovidbe“.

Međutim, prestonice država članica su podeljene oko toga šta, ako išta, mogu i treba da preduzmu. Francuska i Nemačka izrazile su neslaganje oko toga da li treba učestvovati u obezbeđivanju pomorskih ruta.

Nemački kancelar Fridrih Merc rekao je da je Nemačka „u principu spremna“ da pomogne u obezbeđivanju pomorskih ruta (uz stroge uslove), ali je takođe želeo da se „razgovara o učešću Oružanih snaga SAD“ u toj inicijativi.

Nedostatak energije

Jedna stvar oko koje se svi lideri EU slažu jeste potreba da se više učini kako bi se smanjili računi za energiju, nakon krize izazvane zatvaranjem Ormuskog moreuza.

U sredu je Evropska komisija predstavila niz mera usmerenih na zaštitu potrošača, uključujući izmene pravila o državnoj pomoći, ubrzanje elektrifikacije, razvoj mreža i poreske politike u energetici, mobilizaciju privatnih investicija i omogućavanje više sredstava na nivou EU.

Ovo će biti prva prilika da nacionalni lideri direktno razgovaraju o tome da li ovi planovi idu dovoljno daleko.

Novac je važan

Iako je geopolitika (ponovo) preuzela dnevni red samita EU, sastanak na Kipru je prvobitno trebalo da se fokusira pre svega na ekonomska pitanja – uključujući dugoročni budžet EU od 1,8 biliona evra.

Košta vrši pritisak na lidere EU da ubrzaju pregovore o finansijskom okviru, odvajajući dva sata petkove sesije za tu temu. Njegov cilj je da se postigne dogovor o sedmogodišnjem budžetu do kraja ove godine, usred strahovanja da bi krajnja desnica mogla pobediti na izborima u Francuskoj u aprilu 2027. i poremetiti pregovore.

„Što duže ovo traje, to će bilo kakve promene budžeta biti manje hrabre“, rekao je jedan diplomata EU, koji je govorio anonimno kako bi mogao otvoreno da govori. „Sat otkucava.“

Ako lideri postignu dogovor u tom roku, to bi po standardima EU bilo neuobičajeno brzo. Svaki proboj zavisi od toga koliko su vlade spremne na kompromis.

Pregovori o budžetu su uvek mučni: bogatije vlade severne Evrope nerado daju više novca u zajednički budžet i skeptične su prema davanju većih ovlašćenja Evropskoj komisiji da uvodi poreze.

Nasuprot tome, zemlje južne i istočne Evrope uglavnom podržavaju veći budžet i protive se rezovima u poljoprivrednim subvencijama i regionalnom finansiranju – tradicionalno dve najveće stavke budžeta.

Stvari dodatno komplikuje činjenica da EU od 2028. mora da počne da otplaćuje 25 milijardi evra godišnje zajedničkog duga izdatog kako bi se ublažile posledice pandemije kovida. Pored toga, raste pritisak da se budžet poveže sa geopolitikom, pri čemu rat u Iranu potencijalno ograničava sredstva koja će blok imati na raspolaganju.

Kata Tuto, predsednica Evropskog komiteta za region, rekla je za Politico da „može da zamisli“ da neke zemlje traže manji budžet, ali je istakla da je to neizvodljivo dok je ekonomski uticaj sukoba u Iranu „još uvek oko 1 odsto evropskog BDP-a“, a ne mnogo veći deo.

Svi za jednog?

Rat je takođe testirao krizno planiranje EU, pri čemu je Kipar među onima koji traže jasnoću o tome kako bi funkcionisala klauzula o uzajamnoj pomoći ako bi jedna članica bila ugrožena.

Prema članu 42.7 ugovora EU, „kada je aktivira napadnuta država članica, sve druge države članice moraju pružiti pomoć“ — mera „svi za jednog, jedan za sve“ koja, na papiru, ide čak dalje od NATO pravila o zajedničkoj odbrani. Međutim, u praksi nije jasno kakvu bi tačno pomoć zemlje pružile jedna drugoj, s obzirom na nepreciznost te obaveze.

„Ne očekujemo konkretan ishod ovih pitanja“, rekao je jedan visoki zvaničnik EU. „Takođe je očigledno da trenutna geopolitička situacija ovu odredbu čini možda i aktivnijom, pa je ovaj rad važan.“

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku, Kaja Kalas, predstaviće liderima rad vezan za mehanizme zajedničke odbrane na samitu.

Uzajamna pomoć je posebno važno pitanje za Kipar, koji nije član NATO-a. U martu je dronski napad pogodio bazu britanskog Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva u Akrotiriju na Kipru, što je bio prvi put da je britanska baza na Kipru pogođena od raketnog napada libijskih militanata 1986. godine.

Bezbednosni izazovi vezani za dolazak više od dvadeset lidera EU i njihovih najviših zvaničnika na Kipar bili su veliki.

„Zaista je teško“, rekao je jedan zvaničnik EU. „Kipar nije u zavidnoj poziciji. Ali održavanje ovog sastanka je simbolički važno“.

Ako sve prođe bez problema, kiparska vlada se nada da će to ubediti turiste da se masovno vrate na ostrvo, nakon što su ga izbegavali zbog straha od vazdušnih napada i prizemljenih letova.

Poslednji pre nego što postane (opet) neprijatno

Ovaj sastanak dolazi u ključnom trenutku – nakon što je mađarski premijer Viktor Orban ranije ovog meseca izgubio na izborima. Iskusni populista mogao je da prisustvuje okupljanju, ali je odlučio da to ne učini.

Kada se lideri ponovo sastanu u junu, za stolom će biti neka nova lica, pored Orbanovog naslednika Petra Mađara. Neki od njih bi mogli biti izazovni partneri.

U Sloveniji, populistički trostruki bivši premijer Janez Janša izgleda spremno da se vrati na vlast. U Bugarskoj se očekuje da će Rumen Radev – oštar protivnik podrške Ukrajini – formirati vladajuću koaliciju.

Međutim, četiri diplomate i zvaničnika upozorili su da ne treba zaključivati da bi bilo ko od ovih lidera mogao postati „sledeći Orban“, ističući da će Orbanov odlazak olakšati donošenje zakona.