Evropa predvidiva, svet sve manje: Kako su samiti EU lidera postali disfunkcionalni?

Ali svet koji je stvorio Uniju više ne postoji. U Briselu i šire raste frustracija zbog nedostatka brzine sa kojom se 27 lidera, zajednički poznatih kao Evropski savet, suočava sa izazovima i donosi odluke, posebno u oblasti bezbednosti i spoljne politike.

„Evropa je danas u stanju stalne krize i njena arhitektura donošenja odluka jednostavno nije bila dizajnirana za to“, rekao je bivši danski premijer i generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen za Politiko. „Ne možete čekati da Savet usaglasi saopštenje dok svet gori“.

EU je poslednjih meseci više puta zakazala u pokušaju da zauzme jedinstven stav o pitanjima od ogromnog geopolitičkog značaja – od odblokiranja tranše od 90 milijardi evra za Ukrajinu, do uvođenja sankcija Rusiji i nasilnim naseljenicima na Zapadnoj obali, pa sve do koherentnog odgovora na rat u Iranu.

Na poslednjem samitu lidera EU u martu u jeku rata na Bliskom istoku, lideri su satima raspravljali o sitnim detaljima šeme ETS (sistema trgovine emisijama) za ugljenične dozvole.

„Reći da je ETS najveće pitanje dok velika gasna polja gore je pomalo čudno“, rekao je jedan iznervirani zvaničnik EU, koji je kao i drugi u ovom tekstu govorio anonimno zbog osetljive diplomatije u kojoj je učestvovao.

Veliki deo dnevnog reda samita u oktobru, decembru i martu bio je posvećen nezavršenim pitanjima sa prethodnih sastanaka, vraćanju na teme koje nikada nisu rešene – od spremnosti za odbranu, preko finansiranja Kijeva, do planova za popravljanje evropske ekonomije.

Ideja da je Evropa prespora u donošenju odluka gotovo je postala kliše. Holandski premijer Rob Jeten je tokom svoje prve posete Briselu u toj ulozi prošlog meseca pozvao EU da se pokrene.

„Ne možemo objasniti našim građanima da Evropa ponekad previše sporo reaguje na velika pitanja koja utiču na sve nas“, rekao je.

Na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu u januaru, francuski predsednik Emanuel Makron, noseći sunčane naočare, izjavio je da EU „ponekad jeste prespora, svakako, i svakako mora da se reformiše“.

A prošle nedelje predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen kritikovala je potrebu EU za jednoglasnošću u donošenju odluka o međunarodnim pitanjima, rekavši da je to stvorilo „sistemske blokade“ i pozvala na ukidanje nacionalnog veta, posebno u spoljnoj politici.

Rasmusen smatra da EU mora da se udalji od kasno večernjih „pričaonica“ i ubrza sposobnost odgovora na bezbednosne pretnje „brzim strukturama kakve ova era zahteva“.

„Može li biti efikasnije?“ zapitao se jedan zvaničnik EU u razgovoru za Politiko. „Verovatno. Razumem kritike“.

„Postoje neka pitanja koja je pomalo teško rešavati na nivou Evropskog saveta“, dodao je zvaničnik. „Ono na šta je sada veliki fokus jeste kako te političke dogovore pretvoriti u konkretne akcije, jer je pritisak na Evropu trenutno ogroman“.

Ipak, taj zvaničnik insistira da je Savet „ubedljivo najbolji forum“ za rešavanje najhitnijih pitanja današnjice.

Drugi zvaničnik EU se složio. „To je demokratska institucija, okuplja sve šefove država, to je pravo mesto za raspravu o ovakvim pitanjima“, rekao je, tvrdeći da ne postoji prava alternativa mandatu i legitimitetu Saveta.

„Nije sasvim fer oceniti“ Savet samo po njegovom odgovoru na krize, jer je osnovan kako bi odlučivao o „dugoročnim“ političkim ciljevima EU, rekao je Stiven Van Heke, profesor evropske politike na Institutu za javnu upravu KU Leuven.

Ali Savet se „ponašao kao vrhovni izvršni organ“ kada je bilo potrebno, uključujući tokom finansijske krize i pandemije kovida-19.

Ovo telo svakako ima svoje branioce, uključujući bivšeg belgijskog premijera i šefa Programa Ujedinjenih nacija za razvoj Aleksandra De Kroa.

„Evropska konstrukcija ponekad zahteva vreme da dođe do odluka“, rekao je za Politiko. „Ali bio sam deo trenutaka kada su bili veoma odlučni“.

De Kro, koji je sedeo za stolom Evropskog saveta od 2020. do 2025. godine, ukazao je i na odgovor EU na pandemiju kovida-19 2020, koji je uključivao ogroman fond za oporavak i saradnju u vezi sa vakcinama.

„Brzina donošenja odluka i njihove primene zapravo je bila prilično velika. A efikasnost odgovora sa evropskog nivoa bila je visoka“, rekao je. „Zato ne mislim da je to strukturni problem“.

U svetu koji potresaju odluke koje američki predsednik Donald Tramp donosi u vezi sa spoljnom politikom i carinama, Evropa, prema njegovim rečima, ima i prednost u svom sporijem načinu delovanja.

„Za mene je jedna od glavnih pouka onoga što se sada dešava to da ponekad nije loše konsultovati se sa partnerima i razmisliti unapred o tome šta se događa“, rekao je. „Ne možete zaista kriviti evropske zemlje što su promišljene i oprezne u tome kakav je pravi odgovor“.

Makron je izneo sličan stav u svom govoru u Davosu, rekavši da se Evropa pokazala kao „predvidiva“ i „lojalna“ svojim partnerima.

Ipak, čak i ako je EU predvidiva, svet sve manje jeste.

Tokom poslednje decenije međunarodni poredak se naglo promenio, stari savezi su se raspali, a krize su se umnožile. Evropski stari načini donošenja odluka jednostavno više nisu dovoljni, rekao je Rasmusen.

„Kada sam prisustvovao Evropskom savetu između 2001. i 2009. godine, svet je bio suštinski drugačije mesto“, rekao je. „Rusija je još bila partner u G8. Amerika je bila nedvosmislen saveznik. Imali smo svoj deo kriza, ali i prostor za promišljanje. Taj svet više ne postoji“.

Rasmusen je pozvao EU da „suštinski iznova osmisli svoje bezbednosne okvire“. Neke ideje koje se pominju, uz ukidanje veta u pitanjima spoljne politike, uključuju i stvaranje Evropskog saveta za bezbednost – visokog tela sa mandatom da donosi odluke o odbrani kontinenta – kao i jačanje ovlašćenja Evropske komisije.

„Naravno, ako kažete: treba reformisati EU da bude brža, onda je pitanje: u redu, ali kako?“, rekao je Žil Pitors, predavač političkih nauka na Katoličkom univerzitetu u Levenu.

„Mogli biste, na primer, uvesti glasanje kvalifikovanom većinom u Evropskom savetu za ova pitanja spoljne politike. Ali to otvara ozbiljan demokratski problem“, rekao je.

Stvaranje novih tela, po njegovom mišljenju, ništa ne bi rešilo. „Mislim da je najbolji put napred, ako ste zaista ozbiljni u reformisanju EU da bude agilnija i da brže reaguje, zapravo jačanje ovlašćenja Komisije“.

Ipak, i to nailazi na skepticizam država članica koje su oprezne prema davanju previše moći izvršnoj vlasti EU, priznao je.

Kada se lideri okupe na samitu ove nedelje, izostaće jedno poznato lice: mađarski premijer Viktor Orban, koji je nakon ubedljivog poraza na izborima ovog meseca rekao da neće prisustvovati. Bez hroničnog blokatora konsenzusa u sali, rekao je jedan zvaničnik, Savet bi mogao brže da prevaziđe podele i dođe do kompromisa.

Ali vreme ističe. Očekuje se da će sastanak ponovo biti „otet“ ratom i geopolitikom, s obzirom na to da SAD blokiraju Ormuski moreuz nakon što su pregovori Vašingtona sa Teheranom propali, a kraj globalnog energetskog šoka se ne nazire.

Bar jedna glavobolja trebalo bi konačno da bude rešena: Ukrajina bi trebalo napokon da dobije kredit EU od 90 milijardi evra, četiri meseca nakon što su se lideri EU prvi put dogovorili o tome na samitu u decembru.

Međutim, sećanje na višemesečni zastoj neće brzo izbledeti.

„Mislim da je nedavno iskustvo sa našim odgovorom na Ukrajinu i kreditom od 90 milijardi evra primer koliko lako EU može da zapadne u blokadu“, rekao je Pitors.