Foto: Pixabay/ Saramukitza

Katastrofa – ovako je profesor ekonomije Samjuel Njandemo sa Univerziteta u Najrobiju, nazvao odbijanje parlamenta da naloži istragu protiv ministra finansija Henrija Rotiča i ministra za zajednice Istočne Afrike Adana Mohameda, inače bivšeg ministra trgovine – a u vezi sa njihovim ulogama u uvozu kontaminiranog šećera iz Brazila tokom prošle godine.

„Članovi parlamenta moraju da se bore za istinu. Međutim, oni su odlučili da se bore za svoje interese“, izjavio je Samjuel za DW. Istakao je da postoji dovoljno dokaza da su poslanici uzimali mito da zataškaju istragu. „Veliki broj članova parlamenta koji nisu hteli da pristanu na mito otvoreno su izašli i rekli da su videli primanje mita“, rekao je Samjuel.

Kako bi rešio problem navodne nestašice šećera, ministar finansija Rotič je prošle godine davao glavnim trgovcima šećerom odobrenje za uvoz bilo koje količine za koju se smatra da je neophodna – što je dovelo do viška od 450.000 tona. Ovo je imalo direktan negativan uticaj na proizvođače šećera i lokalnu industriju šećera. Takođe, to je koštalo državu milione u poreskim prihodima. Štaviše, ministar Mohamed je optužen da nije nadgledao kvalitet uvezene robe, za koju se ispostavilo da je pokvarena i opasna po zdravlje potrošača.

Šećerna bomba za susedske odnose

Kenijski problem proširio se na susedne zemlje. Prošle nedelje sastali su se predsednici Ugande i Tanzanije da bi rešili spor oko šećera uvezenog u Tanzaniju iz Ugande. Istakli su da je Kenija glavni krivac za njihov problem. Navodno, uvezeni šečer potiče iz Kenije, te je samo prepakovan u Ugandi i poslat za Tanzaniju. Strahuje se da je to taj isti šećer iz Brazila koji nije za upotrebu. Takođe, Tanzanija pokušava da zaštiti sopstvenu industriju i smatra da je uvoz iz inostranstva nepoštena konkurencija.

Ekonomista Samjuel tvrdi da Kenija nema potrebu da uvozi šećer. Tvrdnje o nestašici su samo pokušaj trgovaca šečerom da manipulišu cenama. „U svakom slučaju, Kenija je član Istočnoafričke zajednice (EAC) i Zajedničkog tržišta za istočnu i južnu Afriku (COMESA), što znači da bi uvezeni šečer trebalo da bude iz druge države članice. Na primer iz Sudana, koji je poznat po proizvodnji šećera po najnižoj ceni u regionu“, rekao je Samjuel.

Samjuel nema sumnje da je sporni šećer krijumčaren u druge zemlje, „uključujući i DR Kongo“. Ovo je naročito slučaj od kako je vlada Najrobija počela da se bori protiv „nelegalne robe“ kako bi pomogla lokalnim proizvođačima. Kenijski ekonomista kaže da se ovo dešava kada zemlja ne igra po pravilima, što bi moglo da zaustavi razvoj EAC. Pored toga, to je „tempirana bomba“ koja može negativno uticati na odnos između zemalja članica zajednice.

Šećer je politička roba

Ovo nije prvi put da su zategnuti odnosi između Ugande i Tanzanije zbog šećera. Tanzanija je nametnula uvoznu carinu na šećer iz Ugande od 25 odsto, pod pretpostavkom da potiče iz Brazila i da je u njihovu zemlju stigla kroz Keniju. Ekonomista iz Ugande Ibrahim Okumu sa Univerziteta u Makerereu smatra da je ovo očigledno nepravedno. Međutim, političari iz istočne Afrike moraju da rade nešto po pitanju šećera: „Šečer je politička roba. Zbog njega možete izgubiti glasove“, izjavio je Okumu za DW. Zbog toga se političari u Ugandi mešaju kako bi sprečili porast cena.

Subvencionisanje cena i zaštita nacionalne industrije može ugroziti projekat slobodne trgovine u EAC. „Kako biste imali kontrolu nad cenama šećera morate imati kontrolu nad proizvodnjom šećera“, kaže Okumu. „Ovo je delom razlog zbog kojeg zemlje žele da zaštite svoju industriju: da kontrolišu cenu šećera.“

Stručnjak Okumu ne smatra da ova situacija nužno znači kraj svih pokušaja malvezacija na zajedničkom tržištu. Međutim, pravila se moraju poštovati, uključujući i ona koja se tiču porekla uvezenih proizvoda, tvrdi Okumu. Pre svega, trgovina mora biti potpuno transparentna.

Nova rešenja

Kenijski ekonomista Samjuel Njandemu veruje da će Uganda, Tanzanija i Kenija, kao i druge članice EAC, morati uskoro da reše problem. Trebalo bi uvesti sankcije za sve koji prekrše pravila.

Međutim, Njandemu veruje da će Kenija izabrati dobar put. Zbog podrške glavnog lidera opozicije Rajla Odinge, vlada je sada u boljoj poziciji. To uključuje i borbu protiv šema kao što je uvoz brazilskog šećera, koji stručnjaci povezuju direktno sa korupcijom. „Stvari u Keniji su se drastično promenile. U narednih nekoliko nedelja pitanje šećera će biti rešeno jednom za svagda“, kaže Samjuel.