Foto: EPA/KIYOSHI OTASamit Grupe 7 održava se od 26. do 28. juna u dvorcu-hotelu Elmau u Bavarskoj. Osim luksuza, Elmau svojom lokacijom u planinama nedaleko od granice sa Austrijom nudi i izolaciju za miran sastanak lidera sedam industrijalizovanih zemalja.
Hotel u slikovitoj alpskoj dolini izgradio je 1916. godine filozof Johanes Miler. Zgrada je obnovljena i proširena posle velikog požara 2005. Hotel je 2015. već jednom ugostio samit G7.
Kompleks ima više od 160 soba i apartmana, ogromnu koncertnu dvoranu i nekoliko restorana, uključujući jedan sa dve Mišlenove zvezdice i 18 od mogućih 20 poena francuskog vodiča Go-Mijo.
Samit svake godine privlači ogromnu pažnju, željenu i neželjenu. Šta, međutim, zapravo znači skraćenica G7? Šta lideri tih sedam država rade na konferencijama, obično na nekoj slikovitoj lokaciji? Evo sedam odogovora:
– Početak: Svetska ekonomska kriza 1975. podstakla je nemačkog kancelara Helmuta Šmita i francuskog predsednika Valerija Žiskar-Destena da organizuju samit najvećih industrijskih nacija u potrazi za izlazom. Na prvom sastanku, u dvorcu Rambuje kod Pariza, okupili su se lideri Francuske, Nemačke, SAD, Velike Britanije i Japana. Godinu dana kasnije prdružila im se i Kanada i taj je sastav ostao nepromenjen narednih skoro 30 godina.
– Neuspelo proširenje: Rusija je 2002. postala punopravna članica, ali je G8 opstala samo do 2013. Zbog ruske aneksije Krima, 2014. samit u ruskom Sočiju je propao i od tada se grupa ponovo zove G7.
– Identitet: G7 čine najrazvijenije države sveta. Danas, doduše, Kina i Indija imaju snažniju privredu od Italije i Kanade, ali privredna snaga ionako odavno nije više vezivno tkivo G7. U kontekstu sve oštrije konfrontacije sa autokratijama poput kineske i ruske, na značaju dobijaju vrednosti koje tih sedam demokratija deli.
– Gosti: Upravo stoga, kancelar Olaf Šolc je ove godine na samit pozvao i Indiju, Južnu Afriku, Senegal, Indoneziju i Argentinu. Na prethodnom samitu, u Velikoj Britaniji, isto su kao gosti učestvovali lideri pojedinih demokratskih država.
– Teme: U ranim danima, konferencije su uglavnom bile posvećene privredi. Zato se nazivaju i svetski ekonomski samit. Danas su teme vrlo različite, a na predstojećem samitu biće to u prvom redu rat u Ukrajini i njegove posledice. Zaštita klime, koja je prvobitno planirana kao glavna tema, time je gurnuta u drugi plan.
– Organizacija: Samit pripremaju njihovi pregovarači i resorni ministri. Oni ne donose obavezujuće zaključke, ali dogovaraju završni dokument sa zajedničkim stavovima i ciljevima o kojima lideri onda raspravljaju i dogovor usvajaju kao završnu deklaraciju.
– Predsedavanje: Sedam članica G7 smenjuju u predsedavanju. Ove godine to je Nemačka, sledeće je Japan. Samit 2023. treba da se održi u Hirošimi, gradu na koji su SAD 1945. godine, bacile atomsku bombu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
