Siriji preti glad

Prema nedavno izdatom naređenju Vlade, domaćinstvo od dvoje ljudi ima pravo na jedan hleb dnevno, porodica od četiri člana na dva, a porodica od šest na tri.

Međutim, porodice koje čini sedmoro i više ljudi su ograničene na četiri hleba, bez obzira na to koliko ih je u kući.

Damask je ranije ove godine uveo elektronski sistem „pametnih kartica“ koje se moraju koristiti za kupovinu hleba u državnim pekarama.

Da bi kupile veće količine, porodice se moraju okrenuti crnom tržištu gde se cene kreću i do 500 sirijskih funti po hlebu dok Vladin subvencionisani hleb košta sto.

Od kada je prošle godine vrednost sirijske funte počela naglo da pada, državni službenik Abu Jaser je prisiljen da uveče radi u električarskoj radionici da bi izdržavao suprugu i petoro dece, kako je ispričao Gardijanu.

„Svakog jutra moram da ustanem u tri ujutru da bih išao u pekaru i čekao tri sata u redu da kupim hleb, onda odem kući, presvučem se i idem na posao, ali četiri hleba ni izbliza nisu dovoljna da se moja deca prehrane. Naše rešenje za sada jeste da imamo manje obroka i da se trudimo da koristimo pirinač ili bulgur ako možemo da ga nađemo. Samo jednom nedeljno mogu da priuštim da kupim hleb na crnom tržištu“, rekao je Jaser.

Sirijski predsednik Bašar al Asad je povratio kontrolu nad većim delom zemlje, ali režim ne može da se usredsredi na ponovnu izgradnju zemlje koju je bombama pretvorio u ruševine, piše britanski lost, nastojeći da potisne pobunjeničke snage i ekstremističke grupe.

Umesto toga, Asadova vlada se bori s propalom valutom, ogromnom inflacijom i prikrivenom epidemijom virusa korona, a sve to zajedno ima destruktivne posledice po ljude koji žive u područjima pod kontrolom Vlade.

Finansijska kriza u susednom Libanu, kao i restrikcije uvedene zbog virusa korona i nove sankcije SAD doprinele su aktuelnoj ekonomskoj nestabilnosti Sirije, zbog čega je u okviru finansijskih problema zemlje cena hleba postala nova sumorna mera.

Devedeset odsto Sirijaca u delovima zemlje koji su pod kontrolom režima živi ispod granice siromaštva, a stopa nezaposlenosti je dostigla 80 odsto, procene su Ujedinjenih nacija.

Osnovne namirnice kao što su brašno, šećer, pirinač, plin, gorivo i lekovi je sve teže naći na prodajnim mestima.

Za ono što je preostalo su cene naduvane, što često rade profiteri koji su povezani s režimom.

Prema Svetskom programu za hranu, za 9,3 miliona Sirijaca je nabavka hrane pod znakom pitanja, što je rekordni broj i povećanje od 1,4 miliona samo u poslednjih šest meseci.

Osama Kadi, sirijski ekonomista koji živi u Kanadi, je rekao da je „situacija u Siriji u ekonomskom smislu najgora od Prvog svetskog rata, te da se od loše i dalje kreće ka još goroj bez bilo kakvog pravog političkog rešenja.

Sirija će se uskoro suočiti sa široko rasprostranjenom glađu“.

Hleb je „komplikovana“ namirnica u Siriji, gde je proizvodnja pšenice pala sa 4,1 miliona tona od pre izbijanja sukoba 2011. na 2,2 miliona 2019. Danas je veći deo polja pšenice pod kontrolom separatističkih Kurda.

Damask se tokom rata oslanjao na svoje saveznike u Moskvi kada je reč o hitnim, ili isporukama u dobrotvorne svrhe.

Režim trenutno nema dovoljno rezervi strane valute da kupi još isporuka, a Rusija, piše Gardijan, zadržava isporuke pšenice da bi izvršila pritisak na Vladu da se angažuje na uspostavljanju mira pod pokroviteljstvom UN s ciljem da se napravi nacrt novog Ustava.