Foto: Pixabay/Orcrist

Prema podacima Unicefa, Japan je vodeća zemlja po pitanju zdravlja dece, sa niskom stopom smrtnosti, malim brojem gojazne dece i vrlo malim brojem dece koja pate zbog nedovoljne težine.

Stručnjaci tvrde da je nekoliko faktora u igri – pažnja koju Japanci posvećuju zdravlju, redovni lekarski pregledi dece ali posebno školski ručak.

O jelovniku za školski ručak odlučuju nutricionisti i taj obrok se služi u svim osnovnim školama i u većini srednjih škola u Japanu, objašnjava pedijatar i profesor sa tokijskog univerziteta Mitsuhiko Hara.

Ručak u školi je obavezan i nije dozvoljeno da učenici donose užinu. Većina tih obroka nije besplatna, ali su značajno subvencionisani.

Foto: Pixabay/JuniorGrua

Zvaničnici japanskog ministarstva zdravlja objašnjavaju da školski ručak nadoknađuje sve nutritivne elemente koji nedostaju u ishrani dece kod kuće.

Ti obroci značajni su i u edukaciji dece pošto se dnevno preko razglasa u školama đaci obaveštavaju šta imaju za ručak i zbog čega je to dobro za njih.

U osnovnim školama učenici moraju da svrstaju ono što jedu u različite kategorije učeći tako da razlikuju vrste namirnica.

Praksa obaveznog ručka u Japanu postoji od 1889, kada je država delila pirinčane kuglice i ribu deci iz siromašnih porodica u prefekturi Jamagata, na severu arhipelaga. Taj program se zatim proširio na ceo Japan, posebno posle Drugog svetskog rata.

Uz dobre navike u ishrani i svest o značaju zdrave hrane, stručnjaci skreću pažnju i na to da je Japan jedna od retkih zemalja koja veliku pažnju poklanja godišnjim dobima, odnosno konzumiranju namirnica koje uspevaju u određenoj sezoni.

Japan ima jednu od najnižih stopa smrtnosti kod odojčadi, a broj dece sa prekomernom težinom ili gojazne dece od pet do 19 godina je 14,42 odsto, što je znatno manje nego u većini drugih razvijenih zemalja.

Po ovom kriterijumu, SAD su na vrhu Unicefove liste sa 41,86 odsto, dok na primer Italija ima stopu od 36,87 odsto, a Francuska 30,09 odsto.

Porast broja gojazne dece fenomen je koji pogađa i Japan, češće među siromašnim porodicama koje, nastojeći da smanje troškove ishrane, deci služe obroke sa više ugljenih hidrata a manje proteina.

Povezani tekstovi