Srbija je solidarna prema izbeglicama, a ksenofobija jača svuda 1Foto: Arhiva CorD magazine

Broj prisilno raseljenih ljudi trenutno u svetu je bez presedana – više od 82 miliona, kaže šefica Predstavništva UNHCR-a u Srbiji Frančeska Boneli u razgovoru za Danas povodom Svetskog dana izbeglica koji se svake godine obeležava 20. juna.

„Od tih 82,4 miliona ljudi koji su bili prisiljeni da napuste svoje domove zbog ratova, nasilja, sukoba i progona više od 26 miliona su izbeglice, što znači da su prešli granicu i napustili svoju zemlju dok su ostali prisilno raseljeni unutar svojih zemalja“, objašnjava Boneli.

U Evropi ih je, dodaje, nešto više od tri miliona, što je manji broj u odnosu na globalni nivo.

Kako ukazuje, dodatni izazov za izbeglice svakako predstavlja pandemija kovida-19, zbog koje im je bilo otežano kretanje u cilju nalaženja bezbednijeg mesta za život, kao i otežan pristup azilu.

„Broj podnosilaca zahteva za azil na globalnom nivou je u 2020. bio znatno smanjen, što je upravo posledica pandemije kovida-19“, napominje naša sagovornica.

* Kakva je situacija sa izbeglicama i migrantima u Srbiji i regionu?

– Prema zvaničnim podacima, od početka godine u Srbiju je ušlo više od 16.000 izbeglica i migranata. U ovom trenutku oko 5.500 ih je u 19 centara koliko ih trenutno ima u Srbiji. To znači da je Srbija za njih u velikoj meri tranzitna zemlja jer od 16.000 koliko ih je došlo od početka godine većina je već otišla. Vidimo da su većina njih koji dolaze samci, ali izvesni procenat čine i deca i žene, a između devet i petnaest odsto čine deca bez pratnje. To su deca koja su napustila svoj dom bez pratnje roditelja ili bilo koga ko bi se starao o njima. Obično u Srbiju dolaze dečaci uzrasta od deset do šesnaest godina. Često ih šalju roditelji. Mnogi su iz Avganistana u potrazi za sigurnošću i beže od toga da ih talibani regrutuju. Neki od njih su izgubili roditelje i nemaju nikoga da brine o njima i zato pokušavaju da nađu sigurnost i zaštitu.

I izbeglice i migranti imaju ljudska prava, koja se moraju poštovati, s tim što migranti odlaze iz svojih zemalja da bi došli do Evropske unije u potrazi za boljim životom i ekonomskim uslovima dok izbeglice napuštaju svoje domove iz bezbednosnih razloga, bežeći od konflikta. Potrebno je da napravimo tu razliku. Na osnovu Konvencije o statusu izbeglica iz 1951. izbeglice imaju pravo na međunarodnu zaštitu, pravo da budu prihvaćene i da im bude pružena prilika da poboljšaju svoj život i izglede za budućnost. U Srbiju dolaze ljudi iz Sirije, Iraka, Avganistana, te Pakistana, Bangladeša, Eritreje, Etiopije, Somalije…

* Kako ocenjujete tretman koji izbeglice i podnosioci zahteva za azil dobijaju u Srbiji kada je reč o proceduri za smeštaj u prihvatne centre i centre za azil i za dodelu azila, uslovima u kojima žive, ophođenju nadležnih prema njima?

– U Srbiji sam bila i 2015. kao koordinator za operacije UNHCR kada je pristizao ogroman broj izbeglica iz Sirije. Sada kada sam se vratila u ulozi šefice Predstavništva UNHCR mogu da kažem da je solidarnost i poštovanje prema izbeglicama i dalje prisutno. To što je Srbija uvek prihvatala izbeglice koje su u tranzitu ili one s mogućnošću da budu integrisane u društvo je njen adut. Vidim da se ta solidarnost sada potvrđuje na jedan sistematičniji način u odnosu na 2015. Sistem je razvijeniji kada je reč o zaštiti dece bez pratnje, sada postoje domovi za smeštaj ove dece kojih ranije nije bilo, imamo 19 centara kojima upravlja Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije gde naše kolege pružaju usluge 24 sata dnevno, imamo partnere u civilnom društvu koji rade ne samo na podmirivanju osnovnih potreba, već i na pružanju psihičke i socijalne podrške, rešavanju pitanja u domenu obrazovanja i omogućavanja pristupa osnovnim školama za decu, a radimo i na tome da srednje škole i fakulteti promovišu veću inkluziju izbeglica u sistem akademskog obrazovanja.

Vidim da je Srbija napredovala kada je reč o pružanju zaštite izbeglicama, smatram da ima potencijala da se još istraže kapaciteti za utvrđivanje kome je potrebna međunarodna zaštita u cilju ubrzanja procesa dodele azila. Ti kapaciteti su dobri, ali mogu dodatno da se unaprede, a UNHCR je ovde prisutan upravo da bi ih podržao. Iako je broj izbeglica koji ovde želi da ostane znatno manji u odnosu na broj onih u tranzitu, on je ipak važan.

U Srbiji do sada nije bilo mnogo zahteva za azil, taj broj se uvek kretao oko stotinu ili tri stotine. Međutim, smatramo da Srbija može da poveća taj broj i ponudi mogućnost za pružanje međunarodne zaštite izbeglica i inkluziju u srpsko društvo kojem izbeglice mogu da daju doprinos kao radna snaga i pomognu društveno-ekonomski razvoj.

* Prema podacima Fondacije za otvoreno društvo iz 2020. godine, čak 75 odsto građana Srbije ima negativna osećanja prema izbeglicama i migrantima sa Bliskog istoka i Afrike. U Srbiji je bilo i ekstremističkih skupova protiv izbeglica i migranata. Kako to komentarišete, da li ima promena od početka ove godine i šta se može učiniti da se među stanovništvom razvije veća empatija?

– Veoma smo zabrinuti zbog jačanja ksenofobnog stava i sentimenta protiv migranata i izbeglica. Vidimo da nažalost ti sentimenti jačaju ne samo u Evropi, već i širom sveta, naročito u trenutku kada se pandemija kovida-19 odražava na društvo generalno. Ovi sentimenti jačaju u smislu i da se glasnije izražavaju i da se više šire i to nas vrlo brine, pre svega zato što informacije koje se šire ovim ksenofobnim porukama često ne oslikavaju realno stanje stvari. Koriste se brojevi i predstavlja situacija kao da je ovde reč o „invaziji izbeglica“, a invazije nema. Ako se vratimo na cifre i napravimo poređenje sa podacima iz proteklih godina, videćemo da je broj izbeglica u Srbiji sada manji, između ostalog, zbog pandemije kovida-19. Dakle, nema nikakve invazije.

UNHCR zajedno s civilnim društvom i vlastima je veoma posvećena borbi protiv ovih lažnih vesti, i to ne samo tako što obezbeđuje tačne informacije, već i tako što zagovara solidarnost. Mnogi građani Srbije i društveni akteri su spremni da podrže izbeglice. I mi smo posvećeni tome da pružimo više prostora i snažniji podsticaj solidarnosti na društvenim medijima i u društvu.

Ove nedelje smo predstavili UNHCR-ovu istaknutu zastupnicu prava izbeglica, glumicu Branku Katić. Kao poznata ličnost u Srbiji ona može da dopre do različitih segmenata društva i veoma smo zahvalni što se posvetila zajedničkom glasu solidarnosti. Mnogi građani Srbije kažu da su i sami bili izbeglice i da znaju kako je to i razumeju kroz šta su ti ljudi prošli, te su spremni da ih podrže. Zaista verujem da srpsko društvo ima taj suštinski sentiment koji je veoma važan. A mi moramo da radimo zajedno, naročito s novinarima i medijima da se objavljuju tačne informacije.

* Da li UNHCR ima neke specijalne aktivnosti kojima olakšava izbeglicama da se brže i lakše prilagode novim sredinama u kojima su se našle, naročito deci?

– UNHCR pruža podršku vladi i civilnom društvu kada je reč o zaštiti izbeglica. Naravno, poseban akcenat se stavlja na najranjivije kategorije, što uključuje decu, naročito onu bez pratnje. Naš zadatak zajedno s vlastima i civilnim društvom jeste da ih identifikujemo po dolasku i zatim odmah intervenišemo da im se obezbedi prikladan smeštaj i pruži osećaj bezbednosti. Veoma smo posvećeni tome da im omogućimo da ovde ponovo započnu život, te da pored krova nad glavom i osećaja bezbednosti, dobiju i priliku da idu u školu, uče i uključe se u srpsko društvo. Imamo veoma dobre primere dece bez pratnje koja su došla pre nekoliko godina, a koja su bila potpuno izgubljena i ranjiva. Primljena su u sistem za decu bez pratnje, integrisala su se u školi i sada su odrasli i žele da nastave svoje obrazovanje i idu na fakultet, te daju puni doprinos srpskom društvu.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.