Takvi ambasadori se viđaju kako posećuju gradove širom zemlje, idu na popularna mesta i obeduju s ljudima bez pripadnika obezbeđenja koji ih okružuju. To je vrsta ljudi koja ulazi u srca svih Egipćana.
Dragan Bisenić, ambasador Srbije u Egiptu, jedan je od onih koji je ušao u naša srca. On svuda ide, prisustvuje mnogim umetničkim izložbama i predstavama u Kairskoj operi i posećuje arheološka nalazišta. Postao je bliski prijatelj mnogih Egipćana. Jednom sam pitao jednog od svojih prijatelja za Dragana, koji je rekao da je „taj čovek veoma iskren. Ima pošteno lice. Od trenutka kada ga ugledate imate osećaj da bi mogao da vam bude prijatelj.“

Kada sam Dragana prvi put sreo, prišao je da se predstavi i zamolio me da se potpišem na jednu od svojih knjiga. Rekao mi je da jedna od stvari koje želi da poklanja svojim prijateljima jeste knjiga o Egiptu. Dragan i ja smo postali bliski prijatelji i počeli smo da se družimo i da viđamo i druge prijatelje, uključujući egipatske ambasadore iz Ministarstva spoljnih poslova.

Dragan je onda došao na ideju da se formira grupa ambasadora, neka vrsta kluba, koji treba da nazovemo „Klub Kleopatra“. Mislim da klub sada ima petnaestak članova i iako ne mogu da ih sve navedem po imenu, mogu da kažem da su oni vrsta ljudi koja se ne zaboravlja lako. Svi oni žele da pomognu Egiptu, a posebno da pomognu da se vrate turisti i obnovi turistički industrija. Naša grupa je imenovala Dragana za predsednika Kluba Kleopatra.

Kada smo Dragan i ja upoznali ministra za antikvitete Haleda el Ananija, mislilo se da treba da iskoristimo njegov entuzijazam za planiranje putovanja za klub. Jedno od tih putovanja je bila kratka poseta hramu Tapoziris Magna zapadno od Aleksandrije, gde arheolog Ketlin Martinez iz Dominikanske Republike traga za grobnicama rimskog generala Marka Antonija i egipatske kraljice Kleopatre. Kada nas je Ketlin upoznala, istog trenutka je postala zvezda kluba, a to objašnjava zašto je našoj grupi dato ime koje je dato. Dragan trenutno organizuje još jednu posetu Aleksandriji i hramu da bi pomogao da se promoviše turizam u Egiptu.

Mi (moja malenkost i El Enani) bismo hteli da ga pitamo da krene s Grupom Kleopatra i drugim ambasadorima na put u Srednji Egipat, te da napusti Kairo u ranim jutarnjim časovima i ode na arheološko nalazište Tuna-al-Gabal. Ovo nalazište mi je veoma drago jer sam tamo dobio prvo radno mesto sa samo dvadeset godina nakon što sam diplomirao na Fakultetu za umetnost na Univerzitetu Aleksandrija. To je prelepo nalazište u kojem je smeštena grobnica Petozirisa, jedina grobnica u Egiptu na kojoj je iskombinovana faraonska i grčko-rimska umetnost.

Nalazište takođe sadrži grobnicu Isadore iz rimskog perioda, mlade žene koja se udavila u Nilu dok je plivala sa svojim ljubavnikom u blizini sela koje se sada zove Šeik Abada. Isadora je sahranjena u Tuna al Gabalu, a njen ljubavnik je imao običaj da pređe Nil i ide peške 15 kilometara da bi upalio lampu na njenoj grobnici. Čuveni egipatski pisac Taha Husein je napravio motel u Tuni al Gabalu kada je bio ministar obrazovanja i takođe je imao običaj da ode na grob Isadore i upali joj lampu.

Zamisao je da se tokom naše planirane posete nalazištu vide podzemne grobnice pavijana i ibisa, koji su drevnim Egipćanima predstavljali boga Tota, boga mudrosti. Nakon toga ćemo se odvesti u Malavi i posetiti lokalni muzej koji je nedavno ponovo otvoren pošto je bio uništen nakon Revolucije 30. juna.

Niko ne može da zaboravi vreme kada su Muslimanska braća smenjena s vlasti i kada su pristalice te grupe ušle u muzej Malavi, uništile više od polovine tamošnjih predmeta i spalile dve drevne crkve. Niko ne može da zaboravi ni da je grupa uništila ogroman deo Muzeja islamske umetnosti u Kairu. Srećom, kolekcije iz muzeja Malavi su pronađene i muzej je ponovo otvoren.

Ovdašnja ideja jeste da naša grupa ode u Tel al Amarnu, mesto gde je drevni egipatski faraon Ehnaton pre tri hiljade godina proglasio obožavanje jednog boga Atena, čija je moć poticala od sunca.

Ehnaton je na tom mestu sagradio grad Ahet-Aten, koji se sada zove Tel al Amarna. Onda ćemo se odvesti u Minju, gde ćemo večerati i prenoćiti. Sledećeg jutra ćemo se odvesti u Beni Hasan da posetimo jedinstvene grobnice Srednjeg Kraljevstva i odatle ćemo se vratiti u Kairo.

Sam Dragan je zaljubljen u faraone i često me ispituje o drevnom Egiptu. Jednom je čak hteo da kupi repliku zlatnog trona faraona Tutankamona. Pitao sam ga u šali „da li hoćeš da kupiš repliku zato što bi i ti hteo da sediš na tronu poput kralja?“ Nasmejao se i rekao da bi više voleo da sedi na tronu „poput faraona“.

Poštuje umetnost i jedne večeri je organizovao večeru u svojoj rezidenciji, prelepom zdanju u Zamaleku, na koju je pozvao mnoge ambasadore i njihove supruge. Većinu prisutnih sam poznavao i pre večere, ali sam tada prvi put upoznao ambasadore Rusije i Nemačke. Zabavno je kako ambasadori stranih zemalja često počnu da usvajaju egipatske običaje kada su u Egiptu, kao što je onaj da muškarci na društvenim skupovima sede odvojeno od žena. To se dogodilo i na večeri kod Dragana, na predivnom skupu kojem je prisustvovao i El Enani.

Međutim, najimpresivniji događaj kojeg je Dragan bio domaćin bila je izložba slika umetnika Hafeza Abula-Ele Al-Reja u rezidenciji srpskog ambasadora. Umetnik sada ima sto godina i tokom dugogodišnje karijere je imao brojne nacionalne i međunarodne izložbe, pri čemu su njegove slike izlagane u Muzeju moderne umetnosti u Kairu. NJegova dela poseduju i kolekcionari u Nemačkoj, Švedskoj, Libanu, Omanu i Saudijskoj Arabiji. Bio sam impresioniran slikama, a od Dragana sam saznao da je nameravao da izložbu ne sklanja sve dok nije pozvao umetnika lično na proslavu u njegovu čast.

Kada sam nazvao Dragana da mu kažem da sam pozvan da gostujem u televizijskoj emisiji u Srbiji, ponudio je da organizuje susret sa mnom. To se nije desilo jer sam u poseti zemlji bio samo na kratko, ali su mi se stvarno dopali srpska prestonica Beograd i srpski narod. Hteo sam da vidim Muzej istorije Jugoslavije, u kojem su izloženi predmeti iz života bivšeg jugoslovenskog predsednika Tita, ali nažalost nisam imao vremena jer je moj intervju trajao celi dan i morao sam da se vratim u Egipat.

Hteo sam da posetim taj muzej jer je Tito bio dobar prijatelj Egipta i Egipćana, naročito za vreme vlasti bivših predsednika Gamala Abdel Nasera i Anvara al Sadata. Dragan danas ide Titovim stopama. On je prijatelj mnogih Egipćana, ne želi da ode iz Egipta i jedan je od stranih ambasadora koga ćemo se svi uvek sećati.

Autor je bivši ministar za antikvitete i najistaknutiji egiptolog na svetu