Šta je potrebno preduzeti kada potone veliki brod?

MS Siskejp – 200 metara dugačak, šestospratni teretni brod koji prenosi 4.000 novih električnih vozila – potonuo je i udario o koralni greben.

Obalska straža primila je poziv za pomoć.

Helikopteri su prevezli članove posade na bezbedno, dok su brodovi za podršku pokupilil teret koji nije već potonuo u okean.

U pitanju je hitna situacija – postoji veliki rizik da litijum-jonske baterije eksplodiraju, a ako izbije vatra brod će se pretvoriti u džinovski ekspres lonac pod pritiskom.

Iako je MS Siskejp hipotetički brod, ovakva situacija daleko od toga da je neuobičajena, piše Gardijan.

Tokom 2021. godine, 54 velika broda su potonula, nasukala se ili zapalila, a velike su šanse da ovakve grdosije izazovu katastrofu kada stvari krenu naopako.

Ostavljanje broda na mestu na kojem je potonuo gotovo da nije opcija.

Zbog opasnosti od izlivanja nafte i goriva standardna je praksa da se pokuša sve što je moguće da se spreči ekološka katastrofa.

Ali, troškovi su astronomski: Kosta Konkordija, koja se nasukala kod Đenove u Italiji 2012, postala je najskuplji slučaj izvlačenja olupine broda u istoriji – poduhvat je koštao preko milijardu dolara a radnicima je bilo potrebno gotovo tri godine da ga okončaju.

Ne postoji univerzalan pristup ovoj akciji: svaka operacija će varirati u zavisnosti od lokacije, dubine vode, vremenskih uslova, opreme i osetljivosti okruženja.

Gardijan predstavlja vodič kako se, korak po korak, rešava ovakva situacija sa pomenutim hipotetičkim brodom MS Siskejp.

Korak 1: Sprečiti izlivanje i ukloniti gorivo

Rizik koji predstavlja MS Siskejp, pun potencijalno eksplozivnih automobilskih baterija, ne razlikuje se mnogo od 200 metara dugog broda Felisiti Ejs, koji se zapalio na Atlantiku pre nego što je potonuo na nedostižnu dubinu od 3.048 metara, a smatra se da su električna vozila (njih 281) koja su se nalazila na brodu izazvala, ili bar ubrzala, požar.

Da bi se izbegla ovakva sudbina, angažuje se lokalna kompanija, jedan od nekoliko desetina takvih operatera širom sveta čiji je zadatak da se što pre pojave na mestu pomorkse katastrofe.

Lokacija plovila ima ogroman značaj za to koliko će se brzo operacija odvijati.

U međuvremenu, tim specijalista počinje da istače preko 300.000 galona iz više od 20 tankova na brodu, kao i ostale potencijalne zagađivače.

Oni buše dvostruke čelične zidove sa spoljne strane plovila kako bi dospeli do rezervoara za gorivo i zatim ubacuju cevi kojima se ono pretače u pomoćni brod.

Ronioci ulaze u unutrašnjost potonulog broda kako bi istočili preostale nedostupne rezervoare.

Ovo je veoma delikatan zadatak: ukalnjanje goriva može da destabilizuje brod koji je već nestabilan, tako da ovaj proces može da potraje danima, pa čak i nedeljama.

Misija se zatim od operacije spasavanja pretvara u uklanjanje olupine i to je trenutak kada započinje pravi posao.

Korak 2: Sečenje broda na delove

Nakon deset dana u vodi, postoji opasnost da se pukotine prošire i da se olupina polomi.

Zbog toga tim od više stotina inženjera, arhitekata, upravljača kranovima, vatrogasaca, ronilaca i ostalih radnika mora brzo da deluje.

Jedna opcija je da se brod raznese eksplozivom.

Ali, to bi bilo katastrofalno za osetljivi koralni ekosistem koji se nalazi ispod olupine.

Umesto toga, tim stručnjaka se opredeljuje za debeli kabl od žice sa dijamantskim premazom, koji može da preseče i veoma debeo čelik.

Gorivo ne predstavlja jedinu pretnju po životnu sredinu: na brodovima se nalazi i velika količina drugih opasnih materija, kao što su hemikalije protiv rđe i prljavštine, olovo koje se nalazi u farbi, azbest u zidovima, kao i živa i polihlorovani bifenili (PCBs) u električnoj opremi starijih brodova.

Ovi zagađivači postepeno izlaze iz brodskih trupova ostavljenih da trunu u okeanu.

Jedan nemački ratni brod još uvek ispušta hemikalije u Severnom moru, posle više od 80 godina od kada je potonuo.

Korak 3: Ukloniti delove olupine i odneti ih na obalu

MS Siskejp je sada okružen plovilma i opremom spremnim da intervenišu dok se delovi olupine vade.

Tu je i ogroman kran na plutajućoj platformi, koji može da podigne teret od 7.000 tona.

To je svojevrsno mehaničko ostrvo na kojem se nalazi i deo za smeštaj više desetina radnika koji će provesti nekoliko sedmica na moru rasklapajući olupinu.

Brod se seče na osam delova.

Počevši od pramca, u svakom od delova buše se rupe kroz koje se provlače kablovi, a zatim ih kran izvlači.

Deo po deo, brod se pažljivo tovari na barže i transportuje.

Korak 4: Rastavljanje broda

Kada dospeju na kopno, delovi broda MS Siskejp čekaju da budu rastavljeni.

Ovaj brod je nosio zastavu Evropske unije i zato mora da bude rastavljen na jednoj od 46 za to predviđenih lokacija koje se nalaze širom Evrope, Turske i Sjedinjenih Država.

To znači da će se na njemu raditi pod strožim pravilima nego što je slučaj na lokacijama za rastavljanje brodova na jugu Azije, gde oko 70 odsto brodova iz celog sveta okonča svoj pomorski život.

Zbog labavijih pravila na ovim lokacijama dolazi do desetina smrti radnika godišnje i do neslućenog uticaja na životnu sredinu pošto se zagađivači izlivaju na plaže i u more.

Ali, u Italiji, gde je najveći deo broda MS Siskejp završio, zagađivači će biti eliminisani.

U roku od nekoliko meseci, brod će se vratiti takoreći u početno stanje: slojevi azbesta, žice, opreme i nameštaja se uklanjaju sve dok ne preostane samo čelični kostur.

Upravo tu sada leži najveća vrednost ovog broda: efikasnim operacijama topljenja može da se reciklira gotovo sav čelik.

A kada se svedu na istopljeni čelik, delovi MS Siskejpa mogu da budu upotrebljeni u izgradnji nekog drugog prekookeanskog kolosa.