Šta Rusija želi od Ukrajine i hoće li Zelenski pristati?

Istovremeno, ruske snage svakodnevno napreduju u Serebrjanskoj šumi, postepeno potiskujući ukrajinsku vojsku, preneo je N1 BiH.

Prema rečima vojnih analitičara, Ruska Federacija je tokom protekle dve godine stvorila uslove za strateški proboj na frontu. Cilj je zauzimanje ili blokada nekoliko ključnih gradova u Donjeckoj i Harkovskoj oblasti: Pokrovska, Kostjantinivke, Severska i Kupjanska.

Ruske snage su već zauzele stotine sela i manjih mesta, stavljajući pomenute gradove u poluokruženje. Ovakav razvoj događaja stavlja Ukrajinu u izuzetno nepovoljan položaj, budući da su potrebni samo mali napredci da bi se potpuno prekinule linije snabdevanja i gradovi našli u potpunom okruženju.

Ovi gradovi predstavljaju poslednju veliku liniju odbrane pre poteza Slavjansk-Kramatorsk. S obzirom na to da je zauzimanje Donbasa deklarisani cilj Moskve od početka rata, ova ofanziva ima potencijal da dovede do strateškog proboja u narednim mesecima.

Najavljeni sastanak Putina i Trampa

U svetlu teške situacije na frontu, najava sastanka predsednika Rusije i SAD dobija na značaju. Od početka rata, Kremlj je insistirao na direktnoj komunikaciji sa Vašingtonom, smatrajući Kijev drugom stranom u pregovorima, a ne ravnopravnim partnerom. Čini se da je Moskva dobila ono što je želela: predsednik Tramp je odlučio da održi sastanak sa Putinom, bez učešća Kijeva i drugih zapadnih partnera. Očekuje se da će sastanak biti ključan za dogovor o okončanju rata u Ukrajini.

Iako je uloga Rusije i SAD u globalnoj geopolitici nesumnjiva, ključno pitanje je dnevni red pregovora. Zapadni mediji spekulišu da bi Rusija mogla da zatraži predaju dela ukrajinske teritorije u zamenu za povlačenje iz nekih drugih zona.

Najverovatnije bi Rusija tražila ceo Donbas, ili preostali deo Donjecke oblasti, uključujući i pomenute gradove. Iskustvo iz prethodnih bitaka za gradove poput Bahmuta, Avdijevke i Torecka pokazuje da će se dalje borbe u tom području odvijati u pravcu približavanja liniji Slavjansk-Kramatorsk.

Predaja ovih gradova bez borbe bila bi ogromna pobeda za Rusiju, jer bi joj omogućila da ostvari svoje vojne ciljeve sa znatno manjim gubicima u ljudstvu i resursima. Ukrajina već deset godina gradi utvrđenja i rovove u tom području, a Rusija plaća svaki metar velikim žrtvama. Zauzimanje velikih urbanih centara poput Slavjanska i Kramatorska bilo bi izuzetno teško i skupo. Stoga bi mirna predaja teritorije značajno ublažila pritisak na rusku vojsku i vojni budžet.

Reakcije i neizvesnost oko mirovnog plana

Iako zvanična agenda nije objavljena, Kijev i zapadne zemlje već izražavaju negativne reakcije na medijske spekulacije o mogućem planu. Zanimljivo je da je Kremlj, koji je ranije zahtevao povlačenje ukrajinskih trupa iz sva četiri anektirana regiona, sada spreman da pristane na „kompromis“ ostavljanja samo Donbasa.

U tom kontekstu, Moskva je prvi put zvanično pristala na predloge Vašingtona o prekidu vatre, iako detalji tih predloga još nisu poznati. Reakcije sa Zapada su oprezne, sa izjavama poput one da se ukrajinskom teritorijom ne može trgovati.

Predsednik Ukrajine je verovatno već upoznat sa planom, s obzirom na to da je razgovarao sa Trampom nakon posete američkog predstavnika Moskvi. Iako je Tramp prvo zapretio Moskvi ultimatumom, kasnije je ponudio novi plan, koji bi se mogao protumačiti kao američki uspeh u dovođenju Rusije za pregovarački sto.

Zanimljivo je da su i Zelenski i Putin u poslednje vreme često razgovarali telefonom sa ključnim svetskim liderima. Putin je razgovarao sa liderima Kine, Indije i bivšeg Sovjetskog Saveza, dok je Zelenski razgovarao sa liderima Francuske, Nemačke i Poljske, što ukazuje na diplomatske aktivnosti pre sastanka.

Da li bi Kijev mogao da pristane na ustupanje Donbasa?

Zelenski je javno izrazio negativan stav o ustupanju Donbasa. Iako bi to značilo da Rusija napusti teritorije Harkovske i Sumske oblasti, ovi uslovi su najgori za Ukrajinu od početka rata. Do sada su se pregovori vodili o prekidu vatre, a ne o predaji teritorije. Sa formalne tačke gledišta, Rusija nudi ustupke odustajući od teritorija (poput Zaporožja) koje ne kontroliše i nije sigurna da će ih ikada kontrolisati, dok zahteva da Ukrajina preda teritorije koje čvrsto drži. Ovo se teško može nazvati kompromisom.

Međutim, Zelenski je pomenuo mogućnost održavanja referenduma o promeni teritorije, što sugeriše da se takva opcija i dalje razmatra unutar Kijeva, uprkos javnom odbijanju. Njegova izjava da želi da sa Trampom razradi „pravi mirovni plan“ takođe sugeriše da postoje otvorene opcije. Sjedinjene Države nemaju mnogo poluga pritiska na Kremlj.

Rusija ne želi direktan sukob sa Amerikom, ali ne odustaje od svojih planova. Zato nudi kompromise koji to u suštini nisu. Istovremeno, Tramp sam ne može da natera Ukrajinu i Zapad da prihvate ruske uslove. Pritisak je moguć, ali su tenzije između SAD i Evropske unije već visoke. Stoga je moguće da iz celog angažmana neće proizaći ništa značajno, posebno imajući u vidu stav ukrajinskog predsednika.