„Tamo gde Zapad nije zauzeo čvrstu poziciju, zauzeli su je remetilački faktori“: O tvrdnji britanskog premijera da je Zapadni Balkan „evropski kotao“

Starmer je to izjavio u Londonu na samitu sa liderima zapadnobalkanske šestorke: Severne Makedonije, Crne Gore, Srbije, Albanije, Bosne i Hercegovine i Kosova.

Da li je Zapadni Balkan zaosta evropski kotao?

Novinar Armin Aljović ukazuje da su se zbog prošlosti floskule „bure baruta“ ili „lonac koji ključa“ često u različitim kontekstima upotrebljavale za opis regije Zapadnog Balkana, „a u takvom smislu regija se, kako smo mogli čuti sa samita u Londonu, doživljava i danas“.

„Naravno, previše je događaja koji daju za pravo takvim razmišljanjima. Nije potpuno jasno na šta je gospodin Starmer mislio kada je za Zapadni Balkan upotrijebio termin evropski „lonac“. Međutim, u kojem god kontekstu da je govorio, ne treba zaboraviti odgovornost Evrope za takvo stanje. Propustili su priliku 90-ih zaustaviti krvave ratove, najkrvavije na tlo Evrope od Drugog svjetskog rata, a onda je nakon okončanja sukoba također pogrešno odabrala strategiju minimalnog djelovanje na Zapadnom Balkanu“, ističe Aljović za Danas.

U politici, dodaje naš sagovornik iz Sarajeva, nema vakuuma.

„Tamo gdje Zapad nije zauzeo čvrstu poziciju, zauzeli su je drugi, nažalost, pokazalo se remetilački faktori“, naglašava Aljović.

Goran Miletić, direktor Civil Rights Defenders-a za Evropu, ukazuje da ako se ova izjava Starmera pažljivo čita, onda se vidi da je zapravo prilično tačna, „budući da odsustvo suočavanja sa bliskom prošlošću predstavlja odličnu podlogu za neke nove sukobe“.

„S druge strane, Rusija prilično dobro manipuliše različitim vrstama izazova koji postoje u balkanskim društvima. Izjava takođe ukazuje da u novom veku Evropa prilično loše odgovara na često veoma ozbiljne probleme koji postoje na Zapandom Balkanu, koji potencijalno ugrožavaju bezbednost celog kontinenta“, navodi Miletić.

U svakom slučaju, dodaje naš sagovornik, britanski premijer pokušava da upozori da se region ne sme prepustiti sam sebi i nedemokratskim režimima jer bi to svakako bio najgori mogući scenario.

Sonja Biserko, predsendica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, podseća da je nedavno i NATO ocenio da Balkan i Crno more moraju biti bezbednosni prioritet Evrope.

„Mislim da su se NATO i EU sa zakašnjenjem setili da je Zapadni Balkan važan. Ovde se konfrotiraju strani uticaji, najviše Rusije i Kine i Brisel je toga postao svestan. Posle američkih sankcija NIS-u i rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji, očigledno je da će EU od režima u Srbiji tražiti da se uskladi sa spoljnom politikom Unije, odnosno da se distancira od Rusije i eventualno joj uvede sankcije. Mislim da je ovo veliki test za Srbiju“, ističe Biserko.