Stopa zaposlenosti žena u EU 67 odsto, ali i dalje niža od muškaraca

Prema istraživanju Eurostata, stopa zaposlenosti za žene je još uvek 12 procenata niža od odgovarajuće stope za muškarce iste starosti. Stopa zaposlenosti za žene u Srbiji u 2018. bila je 55,8 odsto.

Među državama članicama EU Švedska je imala najvišu stopu zaposlenosti u 2018. godini (80 odsto), dok su Grčka (49 odsto) i Italija (53 odsto) prijavile najniže stope. U svim zemljama EU stopa zaposlenosti muškaraca bila je viša od stope zaposlenosti žena.

Bez obzira na to, taj se jaz između rodne zaposlenosti smanjio sa 15 procenata u 2008. godini, na 12 procenata u 2018. godini. Razlika u rodnoj zaposlenosti znatno se razlikovala u državama članicama EU u 2018. godini. Tako je najveći jaz zabeležen na Malti (22 procenata) i Grčkoj (21 ), dok je najmanji uočen u Litvaniji (dva procenta).

Najviše žena među menadžerima u Letoniji

Više od 6,7 miliona ljudi ima menadžerski položaj u 27 zemalja članica Evropske unijie, od čega 4,3 miliona muškaraca (63 odsto svih menadžera) i 2,5 miliona žena (37 odsto), objavio je Eurostat povodom 8. marta Međunarodnog dana žena. Osim toga, žene čine nešto više od jedne četvrtine članova upravnih odbora javnih preduzeća u EU (28 odsto). Iako predstavljaju otprilike polovinu svih zaposlenih osoba u EU, žene su i dalje nedovoljno zastupljene među menadžerima.

Menadžeri su uglavnom žene samo u Letoniji. Tamo je, prema podacima Eurostata, udeo žena na rukovodećim pozicijama menadžera najveći i to 53 odsto. Slede Bugarska (49 odsto), Poljska (48 odsto), Estonija (46 odsto), Slovenija (44 odsto), Litvanija, Mađarska i Švedska (svih 42 odsto), Irska (41 odsto) i Portugal (40 odsto).

S druge strane, na dnu lestvice, žene čine manje od trećine menadžera na Kipru (19 odsto), a slede Luksemburg (23 odsto), Danska (27 odsto), Italija (28 odsto), Holandija (29 odsto), Češka i Nemačka (po 31 odsto), kao i Grčka, Hrvatska, Malta i Austrija (sve po 32 odsto). Na nivou EU, nešto više od trećine (37 odsto) menadžera su žene. Ovaj udeo je neznatno porastao u odnosu na 2012. godinu (36 odsto).

Najveći udeo članova ženskog odbora u najvećim javno kotiranim kompanijama registrovan je u Francuskoj (45 odsto). Slede Švedska (38 odsto), Belgija, Nemačka i Italija (po 36 odsto), kao i Finska, Holandija (34 odsto). Najmanje žena među članovima upravnih odbora je u Estoniji i Kipru (po 9 odsto), Grčkoj i Malti (po 10 odsto), Litvaniji (12 odsto), Luksemburgu, Mađarskoj i Rumuniji (po 13 odsto) kao i u Češka (18 odsto) i Bugarska (19 odsto).

Najveći udeo žena viših rukovodilaca u javnim preduzećima je u Rumuniji i to  (34 odsto), Estoniji (33 odsto), Litvaniji (30 odsto) i Letoniji (29 odsto), u Bugarskoj i Sloveniji (po 27 odsto), kao i Švedskoj (24 odsto).

Najmanji broj ženskih rukovodilaca zabeležen je u Luksemburgu (6 odsto) i Austriji (8 odsto), Češkoj (11 odsto), Hrvatskoj i Italiji (po 12 odsto), Belgiji i Slovačkoj (po 13 odsto), Nemačkoj i Poljskoj (po 14 odsto), i Holandiji i Portugaliji (po 15 odsto). Na EU nivou, manje od petine (18 odsto) viših izvršnih direktora su žene. To je ipak povećanje u odnosu na 2012. godinu kada je bilo 10 odsto.

Najveća stopa nezaposlenosti žena u Španiji 16 odsto

U 2019. godini stopa nezaposlenosti žena u EU bila je 7,1 odsto, viša od stope muškaraca koja je iznosila 6,4 odsto. Stopa nezaposlenosti žena je varirala među državama članicama EU, u rasponu od 16,0 odsto u Španiji do 2,4 odsto u Češkoj.

Čak 74 odsto zaposlenih žena u Holandiji radi skraćeno

Jedna trećina zaposlenih žena radila je u EU u 2018. godini sa skraćenim radnim vremenom (30 odsto), što je skoro četiri puta veća stopa nego kod muškaraca (8 odsto). Sličan obrazac primećen je u svim državama članicama. Najveći udeo zaposlenih žena sa skraćenim radnim vremenom zabeležen je u Holandiji (74 odsto), dok je najmanji u Bugarskoj (dva odsto).