Svako peto domaćinstvo nema dovoljno soba za sve članove porodice 1Foto: Pixabay/MasterTux

Prema njihovom istraživanju, iako su vedrija, prenaseljena domaćinstva mogu izgledati još manje sa decom koja se igraju u istoj sobi, dok roditelji pokušavaju da rade, tokom pandemije korona virusa. Štaviše, prenaseljena okolina može predstavljati veći rizik od širenja virusa.

S druge strane, kada su ljudi danima sami kod kuće, to donosi svoj izazov. U EU je više od tri osobe, odnosno 33 odsto živelo u nedovoljno okupiranim stanovima u 2018. godini, što znači da su stanovi smatrani prevelikim, u smislu viška soba za potrebe domaćinstva.

Među državama članicama EU, skoro polovina stanovništva u Rumuniji, tačnije 46,3 odsto je u 2018. godini živela u prenaseljenim domaćinstvima.

To je takođe slučaj za otprilike dve od svakih pet osoba u Letoniji, gde je bilo 43,4 odsto, Bugarskoj sa  41,6 odsto, Hrvatskoj sa 39,3 odsto i Poljske sa 39,2 odsto.

U poređenju sa prethodnom godinom, udeo stanovništva koji živi u prenaseljenim stanovima neznatno je opao u svim tim zemljama osim Letonije (+1,5 procentnih poena), a najjači pad zabeležen je u Poljskoj (-1,3 pp).

Na suprotnom kraju skale, najniže stope prenatrpanosti zabeležene su na Kipru, gde je ona bila 2,5 odsto, Irskoj 2,7 odsto, Malti 3,4 odsto i Holandiji 4,1 odsto.

Svako peto domaćinstvo nema dovoljno soba za sve članove porodice 2
Foto: Eurostat

Udeo mladih i dece koji žive u prenaseljenim stanovima mnogo je veći nego kod starijih.

U 2018. godini skoro jedna četvrtina, tačnije 24,1 odsto ljudi starijih od 18 godina živeli su u prenaseljenim stanovima u EU, dok je taj procenta kod starijih od 65 godina samo 6,9 odsto.

Konkretno, 40,2 odsto mladih u EU koji su živeli u domaćinstvima koja su u riziku od siromaštva takođe je živela u prenaseljenim stanovima.

Sedam od deset osoba na Malti, Irskoj i Kipru žive u nedovoljno naseljenim stanovima

U 2018. godini skoro tri četvrtine stanovništva živelo je u nedovoljno okupiranim stanovima na Malti i to 73,4 odsto, Irskoj i Kipru po 71,4 odsto.

U Belgiji 58,6 odsto, Španiji 56,3 odsto, Holandiji 53,9 odsto i Luksemburgu 53,7 odsto stanovništva živelo je u stanovima koji se smatraju prevelikim.

Od 2017. do 2018. godine, najveći pad udela stanovništva koji živi u nedovoljno okupiranim stanovima zabeležen je u Luksemburgu (-1,8 procentnih poena), Danskoj (-1,7 pp) i Švedskoj (-1,0 pp).

Suprotno tome, manje od 15 odsto stanovništva je živelo u stanovima za koje se smatra da su prevelika u Rumuniji, gde je procenta bio 7,3 odsto, Letoniji 9,9 odsto, Grčkoj 10,4 odsto, Bugarskoj  11,5 odsto, Hrvatskoj 11,6 odsto, Slovačkoj 12,7 odsto, Poljskoj 14,4 odsto i Italiji 14,9 odsto.

Blizu polovine ljudi starijih od 65 godina, tačnije 46,9 odsto u EU je živelo u nedovoljno okupiranim stanovima u 2018. To je bio slučaj za ogromnu većinu starijih ljudi u Irskoj (92,8 odsto), Kipru (87,4 odsto) i Malti (86,7 odsto), dok je relativno malo starijih ljudi živelo u stanovima sa previše soba u Rumuniji (12,0 odsto), Letoniji (13,3 odsto), Hrvatskoj (16,9 odsto) i Poljskoj (17,8 odsto).

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.