EPA/Kim Ludbrook„Geoekonomska konfrontacija“ je najhitnija globalna pretnja svetu na kratki rok, rezultat je ankete iznete u izveštaju Svetskog ekonomskog foruma (WEF).
Godišnji Izveštaj o globalnim rizicima te organizacije, objavljen danas, anketirao je više od 1.300 stručnjaka širom sveta o najvećim rizicima po globalnu stabilnost, prenela je Al Jazeera.
Ukupno 18 procenata anketiranih identifikovalo je „geoekonomsku konfrontaciju“ – koja uključuje korišćenje trgovine, investicija, sankcija i industrijske politike kao strateškog oružja za ograničavanje geopolitičkih rivala i konsolidaciju sfera uticaja – kao najverovatniji okidač globalne krize u naredne dve godine.
Sadia Zahidi, izvršna direktorka godišnjeg okupljanja WEF-a u Davosu u Švajcarskoj, koje počinje sledeće nedelje navela je povećane tarife, kontrole stranih investicija i strožu kontrolu snabdevanja resursima poput kritičnih minerala kao primere „geoekonomske konfrontacije“.
„To je kada ekonomski alati postaju u suštini oružje, a ne osnova za saradnju“, rekla je na onlajn konferenciji za novinare.
Iako izveštaj nije imenovao specifične zemlje, napredovanje ove kategorije s devetog mesta u prošlogodišnjem izveštaju na prvo mesto odražava godinu obeleženu obnovljenim trgovinskim ratovima između suparničkih sila, izazvanim agresivnim tarifama koje je administracija predsednika Donalda Trumpa u SAD nametnula trgovinskim partnerima.
Izveštaj navodi da rizik od geoekonomske konfrontacije raste kako svet ulazi u novu „eru konkurencije“, u kojoj se ekonomski alati sve više koriste kao produžetak geopolitičke strategije, uz širi povlačenje iz multilateralizma.
„Protecionizam, strateška industrijska politika i aktivan uticaj vlada na kritične lance snabdevanja svi ukazuju na svet koji postaje sve intenzivnije konkurentan“, navodi izveštaj.
Ekonomski rivaliteti dolaze u prvi plan, dodaje se, dok raste zabrinutost zbog „ekonomske recesije, rastuće inflacije i potencijalnih balona na tržištu dok zemlje suočavaju sa visokim dugovima i volatilnim tržištima“.
Izveštaj je dezinformacije i društvenu polarizaciju rangirao kao drugu i treću najhitniju pretnju na kratki rok.
Ekološke zabrinutosti rangirane su kao najveća pretnja na desetogodišnjem periodu, pri čemu se ekstremne vremenske pojave, gubitak biodiverziteta i kolaps ekosistema, kao i kritične promene u zemaljskim sistemima, smatraju najtežim dugoročnim rizicima.
U saopštenju koje prati objavu izveštaja, Peter Giger, glavni direktor za rizike u Oisguravajućoj kompaniji iz Ciriha i član savetodavnog odbora izveštaja, rekao je da sa ovako „kompleksnom mešavinom međusobno povezanih rizika“, koji zahtevaju pažnju, ozbiljne pretnje poput rizika po kritičnu infrastrukturu deluju „potcenjeno“.
Anketa je poremećaje kritične infrastrukture – poput energetskih, vodnih i digitalnih sistema – ocenila kao 22. po veličini rizik u naredne dve godine i 23. u narednih 10 godina.
„To je zapanjujuće nisko za nešto tako fundamentalno za moderni život“, rekao je Giger, nazivajući to „opasnim previdom“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
