„Nije dovoljno živeti u Titovoj vili da biste bili Tito“: O Vučićevoj ideji organizovanja svetskog foruma u Beogradu naredne godine

Oni dodaju i da bi neko bio domaćin Samita svetskih lidera mora da ima uspešnu spoljnu politiku i izvanredne odnose sa susedima. Vučić, kako kažu, sve to nema.

„Nije dovoljno živeti u Titovoj vili „Mir“ da bi bio Tito“, poručuju naši sagovornici.

Da podsetimo predsednik Srbije je gostujući na jednoj od prorežimskih televizija obelodanio da ima ideju da napravi veliki globalni forum u Beogradu.

„Imam jednu ideju i za to ću tražiti podršku Trampa i Trampa mlađeg da napravim jedan veliki globalni forum sa različitim temama da bude održan u Beogradu, jer bi Beograd jedini mogao da ugosti i Putina i Trampa i Makrona, Đorđu Meloni, Merca. To nije niko u stanju da uradi sem Beograda. Voleo bi da to bude između marta i maja sledeće godine“, naveo je Vučić.

*Čini se da je predsednikova namera da impresonira domaću javnost

Branka Latinović, potpredsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji kaže da joj nije jasno šta je Vučić podrazumevao pod svojom namerom organizovanja svetskog foruma.

„Da li mu je namera bila da pokaže svetskim liderima znamenitosti Beograda i Srbije, da impresionira domaću javnost svojim dobrim odnosima sa vodećim svetskim liderima, ili da Srbija i on lično predloži nešto što bi moglo da utiče na poboljšanje međunarodnih odnosa? Šta god da je, održavanje ovakvog Samita u Beogradu je malo verovatno“, napominje Latinovićeva.

Prema njenim rečima da bi neko bio domaćin Samita svetskih lidera mora da ima uspešnu spoljnu politiku, da je dao doprnos rešavanju kriza u svetu, da ima izvanredne odnose sa susedima, ali i da je aktivan u međunarodnim organizacijama.

„Dovoljno je podsetiti da se Srbija još uvek nije kandidovala za nestalnu članicu Saveta bezbednosti UN. Osim toga, u Helsinkiju će se 1. avgusta ove godine održati Samit OEBS/KEBS radi obeležavanja 50 godina od potpisivanja Helsinškog Finalnog akta, uz učešće svih evropskoh šefova država i vlada, SAD i Kanade. Osim toga, tokom održavanja redovnih zasedanja Generalne skupštine UN, često se održavaju i neformalni sastanci šefova država i vlada, jedan takav je bio nedavno. U poslednje vreme sastanci šefova država ili vlada članica EU su frekventni, jer to zahteva situacija u Ukrajini. Znači, prilka za njihove susrete ima“, objašnjava naša sagovornica.

Da bi se, kako kaže, sastali šefovi država ili vlada na skupu, poput ovog koji Vučić predlaže, treba da postoji jak razlog, da se ponudi rešenje za odnosni problem i predloži dokument o kojem će se oni saglasiti.

„Tako se na primer Samit OEBS nije održao već 26 godina, poslednji je bio u Istanbulu 1999. Razlog – jer nema saglasnosti oko sadržaja dokumenta koji bi oni potpisali. Ovogodišnji Samit OEBS/KEBS se održava radi obeležavanja jubileja od Helsinške konferencije i njenog Finalnog akta, koji je u stvari bio mirovni sporazum. Takav sporazum nije potpisan nakon Drugog svetskog rata, jer su se posvađali pobednici iz II svetskog rata, članovi Antihitlerovske koalicije“, ističe Latinovćeva .

Komentarišući najavu Vučića da će se oko održavanja jednog takvog međunarodnog foruma konsultovati ne samo sa predsednikom SAD , već i njegovim sinom , sagovornica Danasa podseća da Donald Tramp mlađi nema funkciju u izvršnoj vlasti američke administracije.

„I ono što je posebno važno, međunarodni odnosi su postali toliko nepredvidljivi, nestabilni, nezahvalni za dugoročne procene i davanje inicijativa za sastanke tog tipa. Postizanje dogovora o primirju u Ukrajini još nije izvesno, a čekaćemo i na sam početak mirovnih pregovora. Da bi Srbija dala takav predlog, ona sama mora predhodno da uradi puno toga. Prevashodno da uredi svoje odnose sa susedima, da oni funkcionišu na najbolji način. I da konačno, ubrzano otvara Klastere EU i učini realnim svoj strateški cilj, da postane članica EU“, zaključuje članica Foruma za međunarodne odnose.

*Čak je i centar balkanske saradnje u Tirani i Sarajevu

Duško Lopandić, bivši ambasador i potpredsednik Srbija centra podseća da je Beograd već dugo, otpriliko koliko neoradikali vladaju, postao mesto gde se ne održavaju međunarodni skupovi srednje kategorije. Centar balkanske saradnje, kako podseća, postali su Tirana ili Sarajevo, gde su sedišta RCC ili Evropskog koledža.

„Proterivanja državljana susednih zemalja ili medijski napadi na poslovne ljude u Beogradu doveli su do otkazivanja nekoliko međunarodnih skupova. Predsednik Srbije odavno našoj javnosti šalje poruke koje liče na šarene laže, a njegova neuspešna spoljna politika bez strategije i ozbiljne realizacije zamenjena je šarenom propagandom o sastancima koj liče na vatromet posle kog ostane samo miris dima“, navodi Lopandić.

On dodaje da se Vučićev realan uticaj može meriti po međunarodnim reakcijama na nastavak pritiska Kurtijeve vlasti na srpsku zajednicu i koje su isto toliko blede koliko i rezultati Vučićevog međunarodnog delovanja.

*Nije dovoljno da vas „veliki“ samo potapšu po ramenu ?

Milovan Božinović, bivši ambasador kaže za Danas da nije jasno šta bi bili smisao i centralne teme takvog foruma.

„Deluje po imenima da bi to bio nekakav prošireni Savet bezbednosti ali, za pretpostaviti je, u slobodnijoj razmeni mišljenja i bez tematskih ili poslovničkih restrikcija kakve se sreću u radu ovog uveliko paralisanog organa OUN“, napominje Božinović.

Biti inicijator i domaćin jednom takvom forumu, kako kaže, ravno je, u današnjim svetskim prilikama, diplomatskom podvigu i postignuće je koje bi pamtila istorija našeg vremena.

„Sugeriše se da bi uzori mogli biti skupovi istorijskog zamaha i značaja kao, u XIX veku, tzv. kongresi (na primer Bečki i Berlinski), u XX veku konferencije u Versaju ili Potsdamu, dakle skupovi kojima su se završavale epohe, krojila nova geopoliticka konfiguracija i sl. Za današnje uzavrele svetske prilike jedna takva konferencija bi delovala blagotvorno, ali nas iskustvo uči da ovo što danas vidimo da se događa nije ambijent pogodan da takva inicijativa sazri u vodećim kuhinjama svetske politike“, objašnjava sagovonik Danasa.

Prema Božinovićevim rečima nekakav politički minimum bi bio da se završi rat u Ukrajini, da Palestinci dobiju nekakvu državu i prestane infantilno carinsko nadgornjavanje vodećih ekonomskih sila pa da, eventualno, takav „forum“ verifikuje novo stanje stvari. A od svakog od ovih ciljeva smo daleko.

„Neizbežno je pitanje da li bi Srbija, u očima odlućujućih faktora, bila pogodan domaćin ovakvom svetskopolitičkom događaju. Za takvu podršku potreban je snažan i nesporan autoritet države u dužem kontinuitetu, dobri odnosi sa velikim silama ali i susedima, stabilna demokratska unutrašnja situacija, visoka kultura dijaloga i niz drugih preduslova koje nije lako ispuniti. U svakom slučaju mnogo više nego da vas povremeno primaju „veliki“, možda i s vremena na vreme potapšu po ramenu, otprilike koliko im treba da završe neki svoj posao u Srbiji“, primećuje naš sagovornik.

Na podnosiocu ove neočekivane i originalne inicijative, kako kaže Božinović, je da sam proceni sta je svrsishidno uraditi, vodeći računa da spoljna politika, čak i kad je pokreću plemenite namere, traži od njenog aktera, koji na sebe preuzima veliku odgovornost, da se u diplomatskoj kominikaciji vodi računa o svim njenim aspektima, pa i o zrelosti i nivou inicijative za koju se zalažete.

*Vučić je zaista umislio da je državnik velikog dometa

Srećko Đukić , politički analitičar i bivši ambasador Vučićevu najavu organizovanja svetskog foruma ocenjuje kao megalomaniju.

„To je prvo što mi pada na pamet. Ne bih da budem brutalniji. Videla žaba gde se konji kuju pa bi i ona. Vučić je zaista umislio da je državnik velikog, a ne lokalnog formata, i još mislilac, mudrac svetskog dometa. Ili možda misli da predvodi državu globalnog značaja, pa je i on globalni igrač“, istiće Đukić.

Takve skupove, kako kaže, Beograd i Srbija mogli su da organizuju samo kada su bili u SFRJ i kada je tu državu predvodio državnik svetskog formata, kojem su vrata na svim stranama sveta uključujući tadašnju Moskvu i Vašington bila otvorena u svako doba.

„Nije dovoljno živeti u Titovoj vili „Mir“ da bi bio Tito“, poručuje bivši ambasador Srećko Đukić.