Foto: Arhiva Ministarstva vanjskih i europskih poslova Republike HrvatskeOve godine se navršilo dvadeset godina od istorijskog samita u Solunu, na kojem je EU izjavila da budućnost Zapadnog Balkana leži u EU – obećanje koje je predsednica Evropske komisije ponovila u svom obraćanju o Stanju Unije 2023.
Tada su razorni tzv. jugoslovenski ratovi bili završeni, a granice su se promenile nezavisnošću Crne Gore, a kasnije i Kosova. Proširenje EU na deset zemalja Centralne i Istočne Evrope se dogodilo 2004. Bugarska i Rumunija su se pridružile 2007., a Hrvatska 2013.
Pokretačka snaga ovog procesa bila je moćna vizija ponovnog ujedinjenja evropskog kontinenta, kao i snažna politička volja u zemljama centralne, istočne i jugoistočne Evrope da postanu članice evropske porodice. Iz sličnih razloga i zemlje Zapadnog Balkana bile su podjednako motivisane da se pridruže EU.
Dvadeset godina kasnije, Zapadni Balkan još uvek nije ušao u Evropsku uniju. Ponekad se čak čini da je članstvo u EU postalo manje privlačno za region nego pre dve decenije. Kako su svet i EU prošli kroz brojne krize tokom tog perioda, apetit Unije za proširenjem se smanjio.
Istovremeno, neke zemlje zapadnog Balkana pokazale su ograničenu političku volju da sprovedu preko potrebne reforme EU, dajući skepticima proširenja u Uniji argumente protiv njihove integracije. Ukratko, proces proširenja je tekao sporijim tempom i sa manje vidljivim i opipljivim rezultatima od očekivanih, što je dovelo do razočarenja i otuđenja od EU. Unija i Zapadni Balkan – namerno ili nenamerno – našli su nezadovoljavajući modus vivendi.
Prozor mogućnosti za geostrateško proširenje
Od ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine, članstvo u EU postalo je još privlačniji cilj za zemlje Istočnog partnerstva – Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju. Zemlje Zapadnog Balkana se, istovremeno, suočavaju sa izazovima bez presedana za svoju stabilnost, kao i sa pojačanim spoljnopolitičkim dilemama. Povećana je svest o novom prozoru mogućnosti za proširenje, takođe podižući snažna očekivanja u odnosu na EU.
Pozdravljamo da EU sada pristupa proširenju iz više geostrateške i manje birokratske perspektive nego ranije. Prošlogodišnja odluka da se Bosni i Hercegovini dodeli status kandidata bila je zasnovana na strateškim razmatranjima. Svest da je politika proširenja najmoćniji instrument stabilizacije EU sve više raste.
To znači da standardi proširenja EU neće biti sniženi zbog takvog strateškog pristupa. Potpuna implementacija reformi je i dalje od suštinske važnosti. Trenutna situacija je prilika i za Evropsku uniju i za Zapadni Balkan da pokažu više strateškog predviđanja, da u potpunosti povrate svoj kredibilitet proširenja i da ojačaju međusobno poverenje, od kojih je nešto izgubljeno tokom godina.
Zapravo, postoji nekoliko konkretnih koraka koje treba preduzeti bez odlaganja. Prvo, Evropska unija mora otvoriti pristupne pregovore sa Bosnom i Hercegovinom do kraja ove godine. Drugo, Crna Gora mora nastaviti reformski put EU, koji zavisi od formiranja nove vlade u zemlji. Treće, pregovori sa Albanijom i Severnom Makedonijom treba da napreduju. U Severnoj Makedoniji, naredni koraci se odnose na sposobnost zemlje da donese potrebne ustavne promene. Taj slučaj je podsetnik da zemlje članice EU i zemlje Zapadnog Balkana treba da igraju odgovornu ulogu i da se uzdrže od unošenja bilateralnih problema i sporova, koji nisu povezani sa procesom pristupanja.
Za postepenu, ubrzanu integraciju Zapadnog Balkana u EU
Na strani EU, diskusija o institucionalnim i finansijskim pripremama za integrisanje novih članica uzima maha. Ovo ne bi trebalo da postane izgovor za odlaganje procesa proširenja za naše partnere sa Zapadnog Balkana. Zbog toga moramo sada da počnemo da sprovodimo već postojeće predloge za ubrzanje procesa proširenja.
Da bi se proces ubrzao, institucije EU bi trebalo da upotrebe više mašte kako bi ga prilagodile današnjim potrebama. Proces bi trebalo da bude manje složen i više orijentisan na rezultate, moramo pronaći načine da ga učinimo opipljivijim za građane i povežemo napredak reformi sa konkretnim koristima.
Takođe moramo da se dinamičnije angažujemo sa zemljama Zapadnog Balkana kako bi one zaista mogle da osete otkucaje srca Brisela. Od juna 2022. postoji jasan zadatak Evropskog saveta da dalje unapredi postepenu integraciju već tokom procesa proširenja.
U junu 2023. godine, kao „Prijatelji Zapadnog Balkana“, zajedno sa našim kolegama iz Češke, Grčke, Italije i Slovačke, pozvali smo institucije EU da predstave jasnu agendu za postepenu i ubrzanu integraciju sa konkretnim koracima implementacije do 2024. i dalje, zasnovan na pravičnoj i rigoroznoj uslovljenosti i principu sopstvenih zasluga.
Vidimo mnoge mogućnosti, od češćeg pozivanja kolega sa Zapadnog Balkana u Savet za spoljne poslove do otvaranja dodatnih političkih oblasti, kao što su obrazovanje, nauka, transport ili trgovina za njihovo postepeno uključivanje.
Zaključno, EU mora imati u vidu pravu vrednost proširenja EU, uključujući njenu sposobnost da transformiše zemlje u bolje mesto za život za svoje građane i da stvori prosperitetno okruženje za mlade ljude kako bi mogli da ostvare svoje snove.
Naš zapadni Balkan i naši Istočni partneri zaslužuju ovu priliku, kao što građani EU zaslužuju širi prostor stabilnosti i prosperiteta oko sadašnjih granica EU. Proširenje EU nije jedna od mogućih političkih opcija – to je geostrateški imperativ dana.
Aleksander Schallenberg, ministar evropskih i međunarodnih poslova Austrije,
Gordan Grlić Radman, ministar spoljnih i evropskih poslova Hrvatske,
Tanja Fajon, ministarka spoljnih i evropskih poslova Slovenije
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
