Foto: Miroslav Dragojević

U Ministarstvu spoljnih poslova je obavljao više funkcija, kao i u predstavništvima u Danskoj, BiH, Rusiji, Savetu Evrope. U prvom razgovoru za jednu srpsku novinu ističe da su njegovi prvi utisci jako dobri.

– Između naših naroda i zemalja ima puno pre svega kulturoloških sličnosti, što proističe iz naše zajedničke istorije. Zajednička kultura, istorija, sličan mentalitet, vidljivi su na svakom koraku i zato se u Beogradu ne osećam kao stranac. LJudi su ljubazni, druželjubivi, razumemo se lako. Nigde nisam osetio netrpeljivost. Šetam Beogradom, obilazim znamenitosti, volim da odem u pozorište, balet, volim vašu muziku… Delimo puno zajedničkih stvari. Jezik nam je različit, ali imamo mnogo zajedničkih reči. Meni ni vaš jezik nije stran jer sam već služio u Sarajevu.

* Obostrana je ocena da su odnosi Srbije i Turske odlični. Šta učiniti da budu još bolji?

– Kada sam imenovan za ambasadora u Srbiji, NJ. e. g. Čavušoglu, naš ministar inostranih poslova, rekao mi je da su odnosi naše dve zemlje odlični i da imam sreću što idem u zemlju sa kojom Turska ima tako dobre odnose. Uverio sam se da je tako. Imamo odlične bilateralne odnose, ali uvek mogu da budu još bolji. Turska i Srbija su zemlje stožeri regiona i naši dobri odnosi obezbediće sigurnost i stabilnost u ovom delu Evrope. Dobre odnose dokazuju se i posetama političkih predstavnika pojedinih zemalja, a mi smo imali puno međusobnih poseta. Poslednjih godina brojni su ministri iz Turske posetili Srbiju. Takođe su i srpski ministri bili u Turskoj. Imali smo posete na najvišem nivou, predsednika i premijera. Očekujem da naš predsednik poseti Srbiju, ali i vaš premijer Tursku. Termini poseta nisu ugovoreni, ali nadamo se da će do njih uskoro doći. Takve posete daju podsticaj razvoju bilateralnih odnosa.

* Prema rečima premijera Vučića, turske firme u Srbiji zapošljavaju oko sedam hiljada ljudi. Broj nije veliki, ali je za Srbiju značajan. Da li su turske firme zainteresovane za poslove u Srbiji? Ipak je ovo malo tržište.

– Turska je ekonomski ojačala i naši biznismeni šire poslove širom sveta. Turske kompanije polako otkrivaju i Srbiju i nadam se da će investicija biti više, jer verujem da je ovo zanimljivo tržište za nas. Za ova 2,5 meseca mnogi turski biznismeni su me kontaktirali jer su zainteresovani za Srbiju. Obišao sam neke turske biznismene u Srbiji i vrlo su zadovoljni uslovima poslovanja. Turkiš erlajns ima dva leta dnevno za Beograd, Er Srbija, Pegasus takođe povezuju naše zemlje. Od 1. marta Atlas Airlines počinje da leti za Srbiju. Halk banka posluje u Srbiji, što je vrlo bitno. Sve to pokazuje da interesovanje postoji, samo je potrebno vreme za realizaciju. Poslovanje između naših zemalja iznosi oko 800 miliona dolara, a moglo bi da bude mnogo više. Moj cilj je da dostigne duplo veću vrednost tokom moje službe u Srbiji. Da potencijala ima pokazuje i sve veći broj turskih turista u Srbiji. Turski turisti su po broju ostvarenih poseta na trećem mestu.

* Turski turisti se svakodnevno mogu videti u Beogradu, ali srpskih je u Turskoj sve manje. Iz bezbedonosnih razloga, mnogi zaobilaze Tursku.

– Prošle godine smo imali određen pad u broju turista koji posećuju Tursku. Imali smo pokušaj državnog udara, terorističke napade, a poseban uticaj na pad broja turista su imali zategnuti odnosi sa Moskvom. Ti odnosi su sada normalizovani i ruski turisti se vraćaju. Broj ruskih turista je u stalnom usponu i očekujemo da će ove letnje sezone biti na nivou ranijih. Puno činimo na obezbeđivanju sigurnosti turista. Niko ne treba da se plaši da dođe u Tursku. Turska je trenutno bezbedna zemlja a biće bezbedna i u toku letnje sezone. Naša turistička ponuda je vrlo bogata, cene izuzetno konkurentne, pa se nadam da će mnogi srpski turisti ovog leta doći u Tursku.

* Turska je bila aktivna u pokretanju trilaterale Srbija, Turska, BiH. Da li ste odustali od tog projekta? Odavno nije bilo susreta, a i odnosi Beograda i Sarajeva su zategnuti.

– Neko vreme nismo imali trilateralne samite, ali se zato održavaju ministarski sastanci. Na primer, 2016. godine, ministri trgovine Srbije i BiH u Istanbulu su otvorili zajedničko privredno predstavništvo dve zemlje. Ministri inostranih poslova su se sreli u NJujorku i ja sam prisustvovao tom sastanku. Mislimo da taj oblik saradnje i dijaloga donosi korist našim državama i celom regionu.

* Čini se da su odnosi Ankare i Evrope, tačnije EU nikada lošiji. Da li očekujete poboljšanje ili definitivno okretanje Šangajskoj petorci?

– Članstvo u EU je naš strateški cilj, ali već dugo čekamo. Još 1963. smo sa EU uspostavili kontakte, 1996. smo potpisali sporazum o carinskoj uniji, 2005. počeli pregovore o članstvu. Od 35 poglavlja otvorili smo samo 16. Iz političkih razloga blokirani smo u 14 poglavlja. Kod nas zato pada entuzijazam za EU. Ali mi smo velika zemlja i normalno je da želimo saradnju i sa drugim državama i organizacijama. To ne znači da okrećemo leđa EU. Ne bi trebalo ni da EU nama okrene leđa, jer to nije ni u njihovom interesu. Izbeglička kriza je pokazala da EU ne može bez nas.

* Pojedini mediji tvrde da je vaša ambasada posredovala u pomirenju Ugljaninove SDA i LJajićeve SDP. Da li je to tačno i kakvi su interesi Turske u Sandžaku?

– To nije tačno. Ne mešamo se u unutrašnju politiku Srbije i odnose između ovdašnjih političkih partija, ali naravno da imamo kontakte sa bošnjačkim političkim predstavnicima. Na pitanja o interesima Turske u Sandžaku mogu samo da podsetim da u mojoj zemlji živi puno Bošnjaka poreklom iz Sandžaka. Oni su naši građani, njihova rodbina živi u Sandžaku, državljani su Srbije i to je ta veza. Mi zato Sandžak vidimo kao most koji povezuje Srbiju i Tursku.

* Neki u Srbiji tvrde da imate i „skrivene motive“?

– Naravno da nemamo. Želimo najbolje moguće odnose sa Srbijom, ne mešamo se u unutrašnje stvari vaše zemlje.

„Teroristička organizacija Fetulah“ u Srbiji

* Ankara je od Srbije tražila da zatvori organizacije navodno povezane sa Fetulahom Gulenom, koga sumnjičite da stoji iza pokušaja vojnog udara. Da li imate dokaze za takve veze?

– Znamo da su povezani sa „Terorističkom organizacijom Fetulah“ (FETO) i podatke o tim organizacijama smo dostavili nadležnim srpskim organima. U Srbiji te organizacije nisu toliko jake i brojne kao u nekim drugim zemljama u regionu. Nama je FETO naneo veliko zlo i ne bismo voleli da se to desi i Srbiji. Zbog toga smo zamolili naše srpske prijatelje da preduzmu neophodne mere protiv institucija koje su povezane sa FETO-m.