„Tim snova“: Kako žene mogu da obavljaju sve vodeće poslove u EU

Posle izbora za EU ​​u junu, najviši položaji u Evropskom savetu, Komisiji i Parlamentu – plus šef Evropske službe za spoljne poslove – biće raspoređeni među glavnim političkim grupama.

Spekulisanje o tome ko će dobiti te poslove je vodeća zabava u briselskom balonu, toliko političarki se dovode u vezu sa tim ulogama da neke diplomate počinju da ih povezuju, piše Politico.

Četiri imena – sve žene – dovode se u vezi sa poslovima: Nemica Ursula fon der Lajen koja ostaje na mestu šefice Komisije; Roberta Mecola sa Malte ostaje na funkciji u Parlamentu; Mete Frederiksen, aktuelna premijerka Danske, postaje predsednica Evropskog saveta i Kaja Kalas, premijerka Estonije, koja preuzima dužnost visoke predstavnice Unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku.

„To je moj tim iz snova“, rekao je neimenovani diplomata. „To bi poslalo tako snažnu poruku.“

Naravno, nikakve odluke nisu donete; često se dešavaju iznenađenja kada se poslovi daju (fon der Lajen prošli put nije bila na radarima mnogih ljudi); a mnoga imena muških kandidata i dalje se navode.

Osim toga, odluka o predsedniku Evropskog parlamenta više pripada političkim partijama i poslanicima nego nacionalnim liderima.

Ali u ovoj kombinaciji ima mnogo toga što bi moglo da ima smisla – u scenariju u kojem su lideri EU, većinom muškarci, odlučili da se zalažu za opciju samo za žene – uključujući podelu između političkih grupa.

Komisija i Parlament bi ostali u rukama Evropske narodne partije (potonje najmanje prve dve i po godine mandata, kada bi EPP mogla da prepusti predsedništvo drugoj stranci).

Socijalisti bi dobili Evropski savet, a liberali bi vladali u Službi za spoljne poslove, diplomatskoj ruci EU. To se slaže sa prvim i drugim mestom EPP i S&D na izborima, a liberali će verovatno završiti četvrti, pokazuje anketa Politico.

Krajnje desničarski Identitet i Demokratija (ID) i desničarski evropski konzervativci i reformisti (ECR) će verovatno proći veoma dobro na izborima za EU, pri čemu se očekuje da će prvi biti treći, a drugi peti, ali neće dobiti najviši posao u EU (postoje spekulacije da bi ECR mogao dobiti potpredsednika Komisije).

Imena takođe imaju smisla, posebno jer Fon der Lajen i Mecola verovatno nikuda ne idu. Diplomate sve ozbiljnije shvataju i mogućnost da Frederiksen zameni Šarla Mišela na čelu Evropskog saveta.

U međuvremenu, ime Kaje Kalas se sve češće pominje u razgovorima u hodniku i uz kafu, dobrim delom zbog drugog važnog faktora- geografije.

U svetlu rata u Ukrajini, mnogi istočnoevropski lideri veruju da bi jedan od najvažnijih poslova u EU trebalo da ide u tom pravcu.

Sama Kalas je to istakla za Politico prošle godine, rekavši: „Trebalo bi da budemo na radaru za vrhunske poslove“.

Štaviše, povratak Donalda Tuska — bivšeg predsednika Evropskog saveta koji je sada poljski premijer — čini Poljsku najvećom evropskom zemljom sa liderom EPP, što znači da bi bilo „„jednostavno nemoguće izbeći“ davanje visokog posla nekom Istočna Evropa, rekao je zvaničnik EU.

Prema ovom scenariju, Istok bi imao vođu (Kalas), Zapad drugog (fon der Lajen), Sever bi imao Frederiksen, a Jug bi imao Mecolu, iako privremeno.

Dodajte na tu listu Kristin Lagard kao predsednicu Evropske centralne banke (njen mandat traje do 2027.) i Nadiju Kalvinjo, koja je tek počela kao predsednica Evropske investicione banke — i žene bi zauzimale sve najmoćnije pozicije u EU.

Međutim, ništa nije lako u EU. Za neke sa levog centra, Frederiksen nije dovoljno socijalista s obzirom na tvrdu liniju Danske po pitanju migracija, dok je za neke diplomate Kalas bila previše oštra prema Rusiji da bi dobila najviši položaj u NATO-u, što znači da bi se mogla suočiti sa istim otporom za najviši diplomatski posao.

EU nema sjajne rezultate kada je u pitanju imenovanje žena na visoke funkcije, osim na poziciju šefice spoljne politike, gde su dve od tri nosioca posla bile žene (Ketrin Ešton iz Velike Britanije i Federika Mogerini iz Italije , pre nego što je Španac Džozep Botrelj preuzeo funkciju nakon poslednjih izbora za EU).

Posao predsednika Evropskog saveta, međutim, imao je tri nosioca – sve muškarce (Belgijski Herman Van Rompej i Šarl Mišel, a između njih je i Poljak Donald Tusk).

Komisija je imala samo muške lidere sve dok Fon der Lajen nije preuzela vlast 2019.

Od prvih izbora za Evropski parlament 1979. godine, samo tri od 17 predsednika skupština bile su žene: Simon Veil, Nikol Fonten, a sada i Mecola.

Kada su u pitanju odbori i političke grupe u Parlamentu, žene su takođe nedovoljno zastupljene. Trenutno samo tri od sedam političkih grupa imaju liderke (socijalisti i demokrate, zeleni i levica), dok je samo sedam žena (protiv 17 muškaraca) predsednice parlamentarnih odbora — čak i Odbora za prava žena i rodnu ravnopravnost (FEMM) ima čoveka na čelu!

Čini se da su neki muški zvaničnici pomalo uznemireni mogućnošću da žene preuzmu sve vodeće poslove, pri čemu se jedan šali da će biti sveden na čišćenje toaleta, a drugi kaže da se nada da će mu barem biti dozvoljeno da posluži kafu.