„Kriza će uskoro eskalirati u Ukrajini“: Timoti Eš upozorava da početak neće biti na liniji fronta

Predstojeća kriza kuva se na Zapadu, gde povlačenje SAD i kolebanje Evrope prete da izazovu finansijsku katastrofu, piše u analizi za Centar za evopske analize Timoti Eš, viši strateg za tržišta u razvoju u RBC BlueBay Asset Management i saradnik Četam haus na programu za Rusiju i Evroaziju.

Međunarodni monetarni fond (MMF) je upravo završio najnoviju reviziju Kijeva u okviru Proširenog aranžmana za finansiranje (EFF). Poruke MMF-a ukazuju da su prethodne procene – prema kojima će ukupne budžetske i platnobilansne potrebe Ukrajine do 2027. iznositi „samo“ 150 milijardi dolara – bile previše optimistične.

Trenutno dostupna finansijska sredstva nisu dovoljna da pokriju predstojeće potrebe Ukrajine. Potrebna je brza promena kursa kako bi se izbegla finansijska katastrofa.

Temelj makroekonomske i finansijske prognoze MMF-a bila je pretpostavka da će rat početi da jenjava tokom ove godine, te da će se, samim tim, značajno smanjiti i potrebe Ukrajine za finansiranjem.

Od početka ruske invazije punog obima, Ukrajina beleži budžetske deficite u iznosu od 3 do 4 milijarde dolara mesečno, pri čemu je većinu toga pokrivao MMF i Zapad.

Na osnovu pretpostavke da će rat suštinski biti završen tokom 2025, MMF je procenio da će budžetski deficit i potrebe za finansiranjem biti prepolovljeni 2026. a zatim svedeni na minimum u 2027.

To je bila herojska pretpostavka ali pogrešna, ukazuje Eš.

Kremlj ne pokazuje nikakvo interesovanje za mirovne pregovore, zbog čega se očekivanja sve više pomeraju ka dugotrajnom ratu – što podrazumeva mnogo veće potrebe za finansiranjem na duži rok.

Dana 11. septembra, šefica spoljne politike EU, Kaja Kalas, izjavila je da očekuje da će rat potrajati najmanje još dve godine.

U fer odnosu prema MMF-u, treba istaći da je Fond priznao da je njegova prethodna procena bila pogrešna.

MMF sada navodi da će za realizaciju Proširenog aranžmana (EFF) do kraja 2027. godine biti potrebno dodatnih 10 do 20 milijardi dolara. Ukrajinsko Ministarstvo finansija tu cifru procenjuje na 37 milijardi dolara. Međutim, obe brojke bi mogle biti ozbiljno potcenjene.

Treba napomenuti da MMF koristi veoma ograničen, pa čak i zatvoren pristup u proceni potreba Ukrajine za finansiranjem, fokusirajući se isključivo na budžetske i platnobilansne potrebe. Šira, ali ključna, vojna podrška je potpuno isključena iz tih kalkulacija.

Prema procenama Eša, koje se, kaže, oslanjaju na podatke sa Instituta za svetsku ekonomiju u Kilu, stvarna godišnja cena koju Zapad plaća za podršku Ukrajini u ratu bliža je brojci od 100 milijardi dolara godišnje što je više nego dvostruko od MMF-ovih procena.

Kako bi program MMF-a dobio odobrenje akcionara Fonda, oni moraju da budu uvereni da se taj plan može finansirati – drugim rečima, da „računica pije vodu“.

Čak i kada bi se MMF držao svog ograničenog fokusa isključivo na budžetske potrebe, Zapad bi morao da obezbedi između 20 i 37 milijardi dolara dodatnih sredstava – samo da bi se Ukrajina dovela do kraja programa u martu 2027. godine.

Zapravo, tvrdim da MMF i Zapad uopšte – mora da počne od pretpostavke da će biti potrebno 100 milijardi dolara godišnje finansiranja, i to najmanje tokom naredne dve do tri godine.

Nažalost, pošto administracija Donalda Trampa sada nagoveštava da neće nastaviti da finansira Ukrajinu, najveći deo tog ogromnog iznosa pašće isključivo na Evropu (pod Bajdenovom administracijom, SAD su pokrivale oko 40 odsto ukrajinskih potreba za finansiranjem).

Evropa ne može i neće preuzeti taj teret. Surova politička, društvena i ekonomska realnost na kontinentu znači da nema realnih izgleda da Ukrajina dobije dugoročnu finansijsku podršku te veličine.

Evropa se već bori sa rastućim budžetskim deficitima, usporenim rastom, konkurentskim zahtevima za trošenje na odbranu i socijalnu zaštitu, i rastućim populizmom koji traži da se novac troši kod kuće.

Situacija je sada ozbiljna. Moguće je da MMF neće dobiti neophodne garancije da će program biti finansiran, što bi izazvalo brzu finansijsku krizu u Ukrajini i postavilo ozbiljna pitanja o njenoj sposobnosti da nastavi odbranu od ruskih napada.

Evropi je potreban Plan B, ali istina je da je to zapravo već Plan A.

Više od tri godine, Evropa ignoriše očigledno rešenje svog problema.

Svi putevi vode nazad ka pitanju zamrzavanja, zaplene i korišćenja 330 milijardi dolara u sredstvima Centralne banke Rusije (CBR) koja se nalaze na Zapadu.

Taj novac bi u potpunosti mogao da finansira odbranu Ukrajine za dugotrajan rat i poslao bi snažnu poruku da Ukrajina može da izdrži Putinov scenario rata iscrpljivanjem i njegovu posrnulu ekonomiju. To bi povećalo rizik za Kremlj u nastavku agresije i moglo bi da ga natera za pregovarački sto.

Još 2023. godine predložio sam plan za rešavanje problema finansiranja, i drago mi je da sada Hugo Dikon i drugi predlažu sličan pristup – Reparacioni zajam u kojem bi sav rizik snosio Kremlj.

Protivnici zaplene sredstava ruske centralne banke koriste čitav arsenal izgovora, ali nijedan nije posebno ubedljiv.

U svakom slučaju, takvi argumenti postaju sve manje uverljivi kako se finansijska situacija Ukrajine pogoršava. Dok oni objašnjavaju šta po njihovom mišljenju neće uspeti – niko ne predlaže šta bi moglo da uspe.

Svakim danom kriza postaje sve bliža. Stalno oslanjanje na evropske poreske obveznike više nije održivo, a alternativa – bankrot i poraz Ukrajine – jeziva je pomisao za ceo kontinent.

Ako se to dogodi, Evropa će se suočiti sa milionima Ukrajinaca koji će krenuti ka Zapadu, dodatno opterećujući njeno društveno, ekonomsko i političko tkivo.

Što se posledice dublje analiziraju, one su sve gore. Poraz bi značio da bi dve najveće vojne industrije u Evropi – ruska i ukrajinska – pale u ruke pobedničkog Kremlja.

Troškovi odbrane bi morali odmah da porastu na pet odsto BDP-a, što je nivo koji je NATO planirao da dostigne tek za 10 godina.

Budžetski deficiti i potrebe za zaduživanjem bi eksplodirali, kamatne stope bi porasle širom Evrope, a realni privredni rast bi usporio. Teško je zamisliti da bi evro ili evropski projekat preživeli takav šok.

Najveća pretnja statusu evra kao rezervne valute nije zaplena sredstava ruske centralne banke već neuspeh da se ta sredstva iskoriste, zbog čega bi Ukrajina ostala bez sredstava za odbranu i bila poražena od strane Rusije.

Protivnici zaplene sredstava CBR-a, naročito Belgija, Euroclear i Evropska centralna banka (ECB), moraju jasno da objasne svoj plan za odbranu Evrope ako ruski milijardi ostanu neiskorišćene. Za sada, jedino što vidimo su prazni pogledi – oni nemaju plan.