„Pritisnite Putina“: Da li je Tramp sve bliže odluci da isporuči Tomahavk raketa Ukrajini?

Ovaj potez je strateški osmišljen ne samo da ojača ukrajinsku odbranu, već i da izvrši pritisak na neodlučne evropske saveznike, posebno na Nemačku u vezi sa njenim raketama Taurus, da „postupe isto“, navode izvori upućeni u situaciju, koji su za Kijev Post govorili u ponedeljak.

Moguća isporuka najpoznatijeg oružja američke mornarice, dometa 2.500 kilometara, predstavlja značajnu promenu u politici SAD – korak koji Tramp vidi kao neophodan katalizator za prevazilaženje evropske kolebljivosti.

Ovaj pritisak već daje prve rezultate na diplomatskom planu – nemački kancelar Fridrih Merc najavio je u ponedeljak da će razgovarati s Donaldom Trampom o „našim zajedničkim naporima da doprinesemo okončanju rata u Ukrajini“.

Diplomatska ofanziva: Samit Zelenski–Tramp

Vrhunac ove strateške ofanzive biće sastanak na visokom nivou u Vašingtonu. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski trebalo bi da se sastane s Trampom u Beloj kući u petak, u okviru posete usmerene na obezbeđivanje ključnih vojnih kapaciteta.

Trampovi najnoviji signali ukazuju na rastuće nezadovoljstvo zbog ruskog odbijanja da učestvuje u mirovnim pregovorima, što bi moglo da dovede do zaokreta u američkoj politici po pitanju naoružanja dugog dometa – poteza na koji je Moskva ranije upozoravala da bi mogao „uništiti bilateralne odnose“.

Naglašavanje ultimatuma

Naglašavajući ovaj ultimatum, Tramp je u nedelju nagovestio mogućnost sledećim rečima: „Možda bih rekao Rusiji: ‘Gledajte, ako se ovaj rat ne reši, poslaću im Tomahavk rakete'“.

Tomahavk je, dodao je on, neverovatno oružje, veoma ofanzivno oružje. „Iskreno, Rusiji to ne treba da vidi“, naveo je Tramp.

Pretnja sama po sebi osmišljena je da izvrši snažan pritisak kako na Moskvu, tako i na kolebljive zapadne partnere, rekli su izvori za Kijev Post.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski najavio je na društvenim mrežama svoju predstojeću posetu Vašingtonu u petak, istakavši da će glavni fokus biti „protivvazdušna odbrana i naši kapaciteti u oružju dugog dometa, usmereni na vršenje pritiska na Rusiju u ime mira“.

Potvrdio je da je njegova delegacija – uključujući premijera, kao i najviše odbrambene i bezbednosne zvaničnike – već krenula, te da će se tokom boravka sastati i s predstavnicima američkih odbrambenih i energetskih kompanija.

Poseta Zelenskog Vašingtonu ima i dodatnu dimenziju: istraživanje moguće uloge Ukrajine u okviru američke nacionalne strategije raketne odbrane, rekao je drugi izvor za Kijev Post.

Ova veza deo je Trampove vizije programa „Zlatna kupola za Ameriku“ (Golden Dome for America) – inicijative za modernizaciju američke protivvazdušne i protivraketne odbrane, osmišljene da zaštiti SAD od sve šireg spektra vazdušnih pretnji, uključujući hipersonične projektile, u kontekstu rastuće opasnosti od nuklearnih sila poput Rusije, Kine i Severne Koreje.

Povezivanje sa američkim programima za odbranu teritorije ukazuje na to da odluka o Tomahavk raketama nije samo pitanje strane pomoći Ukrajini, već deo šire i dugoročne američke bezbednosne strategije, objasnili su izvori.

Strateški uticaj na Rusiju

Ovaj razvoj događaja šalje snažan signal Moskvi: da se Ukrajina, uz podršku SAD, ne priprema samo za odbranu, već i za punu integraciju u zapadnu vojnu i bezbednosnu infrastrukturu.

To bi za Rusiju moglo značiti da svaki nastavak agresije dodatno ubrzava ono što je najviše želela da spreči – dublje i neizbežno vezivanje Ukrajine za NATO, Zapad i američke strateške sisteme.

Razgovori o Tomahavk raketama kao strateška eskalacija

„Razgovori o eventualnoj isporuci raketa Tomahavk Ukrajini predstavljaju pažljivo sračunat korak eskalacije sa višestrukim ciljevima, uključujući direktno slabljenje sposobnosti Rusije da vodi rat“, ocenjuje Glen Hauard, predsednik američkog tink-tenka Saratoga Foundation.

„Verujem da Tramp koristi svoje nedavne poteze u Gazi kako bi agresivno oživeo kampanju ‘maksimalnog pritiska’ na Rusiju“, izjavio je Hauard za Kijev Post.

Dodao je: „Spekulativno, možda čak želi da predsednik Zelenski javno objavi transfer Tomahavk krstarećih raketa“.

Prema Hauardu, dosadašnje odlaganje isporuke može se tumačiti kao „poslednje upozorenje Putinu – poruka u stilu: ‘Rekao sam ti, ali si odbio da kreneš putem mira'“.

Ekspert ističe i strateški značaj ove promene. „Dodavanje Tomahavk raketa moglo bi da bude ‘poljubac smrti’ za ruske kapacitete za preradu nafte“, rekao je.

U vezi sa evropskim pritiskom, Hauard predviđa da bi ovakav američki potez dodatno povećao pritisak na Nemačku, koja do sada odolevala zahtevima da Ukrajini isporuči rakete Taurus, uprkos rastućim spekulacijama i unutrašnjem pritisku.

„Ovaj potez značajno menja stratešku sliku posebno kada je reč o mostu preko Kerčkog moreuza i njegovoj budućnosti“, zaključuje Hauard.

Humanitarna kriza kao ključni pokretač

Glavni pokretač iznenadne i odlučne promene američke politike je sve teža humanitarna kriza, koju izaziva ruska masovna vazdušna kampanja usmerena na uništavanje infrastrukture pred dolazak zime, ističe Jurij Boječko, direktor američke humanitarne organizacije Hope for Ukraine.

U razgovoru za Kijev Post Boječko je, pozivajući se na podatke koje je izneo predsednik Zelenski, istakao da je Rusija prošle sedmice lansirala preko 4.500 dronova, raketa i planski vođenih bombi, što predstavlja jedan od najintenzivnijih perioda vazdušnih napada od početka invazije 2022.

„Ovolika količina oružja pokazuje da Rusija ulaže ogromne resurse u vazdušnu ofanzivu, pokušavajući da preoptereti ukrajinsku protivvazdušnu odbranu“, rekao je.

Posebno je naglasio namernu okrutnost ovih napada. „Ovo nije nasumično ratovanje, to je jasno osmišljena vojna strategija čiji je cilj izazivanje ogromne humanitarne katastrofe“.

„Napadi su usmereni na elektrane, trafostanice i gasnu infrastrukturu“, upozorava Boječko, dodajući: „Ova taktika ima za cilj da milionima porodica, uključujući stanovnike velikih gradova poput Kijeva i Odese, uskrati grejanje i struju, baš u trenutku kada temperature počinju naglo da padaju“.

Ako zapadni saveznici ne mogu da zatvore nebo iznad Ukrajine, zaključio je, „onda moraju obezbediti da Ukrajina može brzo da popravi oštećenu infrastrukturu i da obezbedi rezervno snabdevanje energijom tamo gde popravke nisu moguće“.