„Trampove carine mogu da izazovu ozbiljne potrese u globalnoj ekonomiji“: Šta donosi istorijska odluka američkog predsednika?

Držeći u rukama tabelu pod nazivom „Recipročne carine“, Tramp je pokazao upoređene carine koje su druge zemlje nametnule na SAD sa nametima Vašingtona i naglasio: „Oni naplaćuju nama, mi njima. Kako neko može da bude uznemiren?“.

Dodao je da su „našu zemlju opljačkali“ i „silovali“ drugi narodi, te naveo da će Sjedinjene Države naplatiti porez: Kina 34 odsto, Evropska unija 20 odsto, Južna Koreja 25 odsot, Indija 26 odsto, Vijetnam 46 odsto, Tajvan 32 odsto, Japan 24 odsto, Tajland 36 odsto, Švajcarska 31 odsto, Indonezija 32 odsto, Malezija 24 odsto, Kambodža 49 odsto.

Slede Ujedinjeno Kraljevstvo 10 odsot, Južna Afrika 30 odsto, Brazil 10 odsto, Bangladeš 37 odsto, Singapur 10 odsto, Izrael 17 odsto, Filipini 17 odsto, Čile 10 odsto, Australija 10 odsto, Pakistan 29 odsto, Turska 10 odsto , Šri Lanka 44 odsto i Kolumbija 10 odsto.

Savetnik za trgovinu Bele kuće Piter Navaro tvrdi da će nove carine doneti SAD prihod od 600 milijardi dolara godišnje – i to će biti najveće dizanje američkih carina još od završetka Drugog svetskog rata 1945. godine.

Među zemljama koje se nalaze na spiskovima s novim carinama su i Srbija s carinom od 37 odsto, Bosna i Hercegovina sa 35 odsto i Severna Makedonija sa 33 odsto.

Dimitrije Milić iz Novog trećeg puta ističe za Danas da Trampove nove carine, koje uvode univerzalnu carinu od 10 odsto na sav uvoz i znatno više stope za pojedine zemlje, mogu da izazovu ozbiljne potrese u globalnoj ekonomiji.

„Prvo, ove mere će da povećaju troškove uvoza za američke kompanije, što će verovatno da rezultuje višim cenama za potrošače i potencijalnim inflatornim pritiscima. To bi moglo navesti Federalne rezerve da zadrže visoke kamatne stope duže nego što se očekivalo, što bi dodatno usporilo ekonomsku aktivnost“, ukazuje Milić.

Kako dodaje, na globalnom nivou, pogođene zemlje će gotovo sigurno odgovoriti kontramerama.

„Kina je već zapretila odmazdom, dok su lideri EU najavili mogućnost recipročnih carina na američke proizvode, što može dovesti do trgovinskog rata s trenutno nesagledivim posledicama“, objašanjava Milić.

Po njegovom mišljenju, ove tenzije mogu da dalje oslabe transatlantske odnose i podstaknu zemlje poput Kine da budu agresivnije.

“Japanske i južnokorejske kompanije, koje su već pod pritiskom zbog geopolitičkih nesigurnosti, mogle bi se okrenuti diversifikaciji tržišta i smanjenju zavisnosti od SAD-a. Berze su već reagovale padom, posebno tehnološki sektor, koji zavisi od globalnih lanaca snabdevanja”, navodi Milić.

Dugoročno, objašnjava naš sagovornik, ako se ovakav protekcionizam nastavi, može doći do fragmentacije svetske trgovine na regionalne blokove, smanjenja investicija i usporavanja globalnog ekonomskog rasta.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ocenjuje da su nove američke carine težak udarac globalnoj ekonomiji.

„Već završavamo prvi paket kontramera kao odgovor na carine za čelik“, rekla je Fon der Lajen.

Predsednica Komisije dodaje, prenosi DW, da su kontramere namenjene zaštiti interesa Evropske unije i kompanija unutar EU u slučaju da pregovori sa Sjedinjenim Državama propadnu.

Carine će verovatno posebno teško pogoditi Kinu – to je zemlja s kojom SAD imaju najveći trgovinski deficit. Peking mora da očekuje nove carine od 34 odsto. To je u stvari dodatak na već uvedene tarife: od 4. marta na snazi su, naime, dodatne carine od 20 procenata na kineski uvoz u SAD.

Kinesko ministarstvo trgovine pozvalo je SAD da odmah ukinu ove jednostrane carinske mere i da trgovinske sporove rešavaju na odgovarajući način kroz ravnopravan dijalog sa svojim partnerima.

„Kina se odlučno protivi ovom potezu i preduzeće odlučne kontramere da zaštiti svoja prava i interese“, rekao je portparol.

Nekadašnji ministar finansija Francuske i ekonomista Mišel Sapin da će se Trampova odluka kao bumerang vratiti na tržište SAD-a.

„Ovakve mere su kompulzivne i odgovaraju na oblik dogmatizma prema kojem će zatvaranje granica zaštititi Amerikance. Amerikanci su odavno shvatili da to tako ne funkcioniše“, rekao je Sapin, prenosi Klix.

Takođe, naglasio je kako sve ukazuje na to kako će svetksi ekonomski rast usporiti.

Što se tiče Rusije, ona nije na spisku. Zvaničnica Bele kuće Džasmin Rajt je rekla da Rusija „nije na ovoj listi jer su sankcije iz rata u Ukrajini već dovele trgovinu između dve zemlje na nulu“. Na spisku nije ni Severna Koreja.

Obe zemlje su godinama bile predmet opsežnih sankcija SAD. Rusija je pod udarom sankcija koje pogađaju finansijski sektor, energetiku i vojnu industriju zbog njene invazije na Ukrajinu. Trgovina sa SAD je pala sa 36 milijardi dolara u 2021. na samo 3,5 milijardi dolara u 2024. godini, što je uvođenje dodatnih carina učinilo ekonomski besmislenim.

Severna Koreja je još više izolovana – američke i međunarodne sankcije gotovo u potpunosti zabranjuju trgovinu, osim u humanitarnim slučajevima. Kako je prokomentarisao analitičar Saurav Goš, prenosi Index: „Ilegalni kanali su dominantni, a tarife ne bi imale nikakav stvarni uticaj“.