Tramp nije uveo carine Rusiji, hoće li Moskva izaći kao pobednica u trgovinskom ratu?

Na kratki rok, Rusija bi mogla iskoristiti eskalaciju trgovinskog rata da zameni američke energetske isporuke Kini.

Međutim, malo je verovatno da će Kremlj značajno profitirati od carina na duži rok, posebno jer one mogu dovesti do globalne ekonomske usporenosti, što bi smanjilo potražnju za ruskom naftom i gasom.

Koja je Trampova trgovinska politika?

Nekoliko dana nakon što je preuzeo funkciju, Tramp je najavio seriju tarifa na neke od glavnih trgovinskih partnera Vašingtona, uključujući Kinu, Meksiko, Kanadu i EU.

Rekao je da će ovaj potez pomoći da se reše nejednakosti u globalnoj trgovini koje su rezultirale time da Sjedinjene Države kupuju više od stranih zemalja nego što im prodaju.

U sredu je Tramp drastično eskalirao trgovinski rat najavivši minimalnu carinu od 10 odsto na sve trgovinske partnere SAD, kao i tzv. recipročnu akciju desetinama drugih zemalja, uključujući neke od glavnih trgovinskih partnera Vašingtona.

FULL LIST: Liberation Day pic.twitter.com/ZBiRuJBCAr

— Rapid Response 47 (@RapidResponse47) April 2, 2025

U međuvremenu, carine između Kine i SAD su već bile u toku. Prema najnovijim kineskim merama, carina od 15 odsto biće nametnuta na američke proizvode uključujući piletinu, pšenicu i kukuruz. Ostali proizvodi – uključujući soju, govedinu, svinjetinu, plodove mora, mlečne proizvode i voće i povrće – podležu tarifi od 10 odsto.

Ranije je Kina uvela carinski porez od 15 odsto na uvoz američkog uglja i proizvoda tečnog prirodnog gasa u znak odmazde za Trampove tarife. Kina je takođe uvela carinu od 10 odsto na američku sirovu naftu i automobile.

Potezi Pekinga dolaze kao odgovor na Trampove dodatne carine od 20 odsto na kinesku robu pored američkih već postojećih carina. To znači da bi kumulativne američke carine na neku robu iz Kine mogle da budu i do 45-50 odsto.

Tarife su zapravo porezi američkim kompanijama koje žele da kupuju robu iz Kine i obrnuto.

Ovo stvara podsticaje za Kinu i SAD da zamene robu sa carinama robom domaće proizvodnje ili robom iz trećih zemalja.

Šta Trampove politike znače za trgovinu Rusije?

Trgovinski rat između SAD-a i Kine može marginalno povećati potražnju za nekim ruskim proizvodima.

Izvoznici poljoprivrednih proizvoda iz trećih zemalja, uključujući Rusiju, mogli bi imati koristi od sukoba između Kine i SAD-a, rekao je Andrej Sizov, šef poljoprivredne konsultantske firme Sovecon.

„Nije jasno koliko će trgovinski rat sa SAD-om trajati ali ako potraje, Južna Amerika će prirodno biti prva koja će imati koristi“, rekao je Sizov.

„Možda će snabdevanje životinjskim proizvodima iz Rusije biti malo aktivnije, a možda će Peking ponovo razmotriti pitanje punog pristupa ruskog pšenice svom tržištu“, dodao je on.

Rusija takođe može očekivati da poveća svoje energetske izvoze u Kinu.

Na primer, Kina bi mogla da zameni američke isporuke LNG-a (tečnog prirodnog gasa) povećanjem obima ruskog LNG-a ili ruskog plina preko gasovoda „Power of Siberia“, rekla je Natalia Milčakova, vodeća analitičarka u Freedom Finance Global, za RBC novinsku stranicu.

„Rusija ima koristi od recipročnih kineskih restrikcija na pomenutu grupu američkih proizvoda“, rekla je Marina Amurskaja, šefica međunarodnog poslovnog odeljenja Ruskoge finansijskog univerziteta.

Međutim, postoji limit koliko Rusija može povećati isporuke nafte i gasa Kini.

Prema podacima kineske carine, SAD su 2024. godine isporučile manje od jedan odsto LNG-a, uglja i nafte Kini.

Neki izvori navode veće obime. Rojters je citirao podatke koji sugerišu da je prosečan izvoz kineskog LNG-a iz SAD-a nedavno bio oko 6,5 miliona tona mesečno, ili između četiri odsto i 12 odsto ukupnog uvoza. Takođe, prema Rojtersu, uvoz nafte iz SAD-a u Kinu bio je dva odsto ukupnog uvoza u januaru 2025.

Ipak, to nisu monumentalne količine koje Kina mora da zameni. Štaviše, Kina ima i druge opcije za snabdevače energije pored Rusije, kao što su Mjanmar i Kazahstan.

„Peking već dugo sprovodi politiku diversifikacije izvora energije, a ruske isporuke već imaju značajan udeo na kineskom tržištu nafte i uglja“, rekao je analitičar Aleksandar Firančuk za RBC.

U međuvremenu, Ilja Seredjuk, guverner Kemerovskoj oblasti, velikog centra za rudarenje uglja, rekao je da će Rusija imati poteškoća da poveća svoj izvoz u Kinu zbog Pekinških tarifa na američki ugalj.

Seredjuk je naveo kinesku proizvodnju uglja, niske uvoze iz SAD-a i logistička uska grla kao razloge zbog kojih je malo verovatno da će Rusija povećati izvoz uglja.

I dok trgovinski rat može povećati potražnju za ruskom naftom i gasom na kratki rok, trgovinski rizici mogu na duži rok oštetiti globalni ekonomski rast, što bi smanjilo potražnju za energetskim resursima. Ovo bi, zauzvrat, smanjilo prihode Rusije od nafte i gasa.

„Rusija će takođe mnogo patiti ako dođe do prekida logističkih lanaca. Prve na udaru biće zemlje jugoistočne Azije sa njihovim prekomernim izvozom, kao što su Kina i Vijetnam, a zatim će patiti i zemlje koje izvoze resurse tim zemljama“, rekao je ekonomista Dmitrij Nekrasov za Deutsche Welle.

Ruski senator Andrej Denisov, bivši dugogodišnji ambasador u Kini, takođe je upozorio na trgovinski rat SAD-Kina, ističući da će uništenje logističkih lanaca negativno uticati na Moskvu.

Može li Tramp naterati velike ekonomije da pređu u rusku orbitu?

Neki su izneli teoriju da Trampove tarife mogu otuđiti velike ekonomije kao što je Kina i učiniti ih otvorenijima za ignorisanje američkih sankcija prilikom trgovine sa Rusijom.

Vašington, koji je u januaru uveo šire sankcije na naftu protiv Rusije, primenjuje ove sankcije ne samo na američke kompanije, već i na firme iz trećih zemalja koje krše ograničenja prema Rusiji i drugim državama.

Trgovinski sukobi SAD-a i Kine „mogu povećati verovatnoću da kineske kompanije pristanu da kupe rusku naftu uprkos postojećim rizicima od sankcija“, rekao je analitičar Aleksandar Frančuk.

Trampove trgovinske restrikcije mogle bi postati dodatni podsticaj za zemlje da se udalje od dolara i američkog finansijskog sistema, smatra Boris Kopeikin, analitičar u Moskovskom institutu za ekonomiju rasta „Stolipin“.

Međutim, on je napomenuo da bi ovo mogao biti „izuzetno dugoročni proces“ i da će dolar verovatno ostati dominantan u svetskoj trgovini na kratki i srednji rok.

Trenutno, spremnost zemalja trećih strana da se pridržavaju američkih sankcija prema Rusiji nije direktno povezana sa prisustvom ili odsustvom trgovinskih restrikcija SAD-a prema njima, rekao je stručnjak za sankcije George Voloshin za The Moscow Times.

Situacija bi se mogla promeniti ako trgovinski rat eskalira do nivoa u kojem će globalna ekonomija biti jasnije podeljena u blokove, pri čemu će jedan od njih biti predstavljen ili vođen od strane SAD-a, rekao je Voloshin.

„Međutim, kako SAD ostaje jedina prava svetska super sila takav scenario je malo verovatan. Kina je vidljivo zainteresovana za popravku odnosa sa SAD-om, ili barem za izbegavanje eskalacije bilateralnih tenzija“, rekao je on.

Može li trgovinski rat skloniti rat u Ukrajini i sankcije sa američke agende?

Još jedno pitanje je da li Trampovi trgovinski ratovi mogu dovesti do opuštanja sprovođenja sankcija protiv Rusije.

„Ako ceo svet bude uključen u trgovinski rat, sigurno nikome neće biti stalo do Rusije i Ukrajine“, rekao je ekonomista Dmitrij Nekrasov, opisując veličinu potencijalnog sukoba između SAD-a i drugih velikih ekonomija.

Međutim, SAD i dalje imaju birokratske kapacitete da sprovode trgovinsku i sankcionu politiku na više frontova, rekao je analitičar Voloshin.

„SAD imaju najobimniji vladin aparat na svetu koji je posvećen razvoju, praćenju i sprovođenju ekonomskih sankcija i kontrola izvoza“, rekao je Voloshin.

„Bilo da je to Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD-a ili Biro za industrijsku sigurnost Ministarstva trgovine, njihovim osobljem nije mnogo zajedničkog sa trgovinskim sporovima ili čistim trgovinskim merama, kao što je politika tarifa SAD-a“, rekao je on.