Analiza Gardijana: Čak i ako američka ekonomija na kraju poludi, Tramp će profitirati

Donald Tramp je takođe naučio važnu lekciju od Ričarda Niksona ali sasvim drugačiju, analizira Eduardo porter za Gardijan.

Nikson je krivio Fed za svoj poraz na predsedničkim izborima 1960. Verovao je da su visoke kamatne stope izazvale recesiju zbog koje su birači kaznili tadašnjeg potpredsednika. Godine 1972, nije želeo da mu se to ponovo dogodi.

Gledajući na moguće gubitke na izborima za Kongres sledeće godine, Tramp pribegava strategiji „lukavog Dika“ kako bi pokušao da osigura većinu u Kongresu makar do kraja svog mandata, pritiskom da kamatne stope budu spuštene što je više moguće.

Istorija nam pokazuje kakav je verovatni uticaj. Tokom Niksonove ere, Fed je više puta povlačio svoje mere za suzbijanje inflacije, pod pritiskom predsednika i Kongresa. Do 1974. godine inflacija je porasla na preko 12 odsto, a vraćanje na ispod 5 odsto trajalo je još osam godina.

Možda deluje ludo da Tramp sada vrši pritisak na Fed, dok ekonomija izgleda neočekivano stabilno, a berza se igra sa novim rekordima.

Većina birača ne odobrava Trampov rad na polju ekonomije. Međutim, ekonomska oluja koja je pretila usled predsednikove nepredvidive politike – uključujući povećanje tarifa, racije na migrante i ogromno smanjenje poreza koje će povećati državni dug za trilione – nije se ostvarila.

Ipak, postoje znaci ekonomske slabosti na horizontu. Osim IT opreme i softvera, poslovna ulaganja su u padu u poslednjim kvartalima.

Ipak, američka ekonomija je u drugom kvartalu porasla 3.8 odsto, što je najbrži rast u poslednje dve godine. Pad zapošljavanja poslednjih meseci uglavnom nije rezultat slabe ekonomije, već manjka radne snage, usled Trampovog suzbijanja stranih radnika, koji čine jednu petinu radne snage.

Štaviše, nekada toliko strahovana inflacija sporo dolazi, što ekonomisti tumače kao znak da iako će tarifa koje je Tramp nametnuo na robu iz celog sveta podići cene, one verovatno neće ozbiljno promeniti očekivanja ljudi i izazvati stalnu inflaciju.

S druge strane, pokušaj da preuzme kontrolu nad Federalnim rezervama nosi prave rizike za predsednika. Finansijska tržišta verovatno neće biti zadovoljna ako Vrhovni sud na kraju dozvoli Trampu da zameni guvernerku Fed-a Lizu Kuk nekom drugom poslušnom osobom koja će se slagati sa njegovim glavnim ekonomskim savetnikom Stivenom Miranom, koji je nedavno postavljen u odbor guvernera.

A tržišta verovatno neće reagovati smireno ako Tramp nekako uspe da smeni predsednika Fed-a Džeroma Pauela pre nego što mu mandat istekne sledeće godine.

Tramp je u junu tražio smanjenje kratkoročnih kamatnih stopa za ceo procenat. Miran je pozvao na sniženje kamata do kraja godine na tri odsto. Ali ako predsednik uspe da nametne svoju volju da podstakne ekonomiju i podigne berzu, tržišta bi mogli reagovati slično kao na „Dan oslobođenja“ u aprilu, kada je Trampov udar na uvozne tarife izazvao nagli rast dugoročnih kamatnih stopa, dok su investitori masovno prodavali američke akcije, obveznice i dolar.

Ipak, uprkos svim rizicima, Niksonovski potez Trampa nije iracionalan. Iako je verovatno da bi takav potez dugoročno naneo ogromnu štetu američkoj ekonomiji, ubrzana ekonomija u mesecima pred izbore mogla bi mu pomoći da ostvari svoj glavni politički cilj – da konsoliduje kontrolu nad Kongresom.

Iskustvo iz 1970-ih treba da posluži kao upozorenje koja je cena dozvoliti da se ekonomija pregreje. Pol Volker, imenovan za predsednika Fed-a 1979. godine, podigao je kratkoročne kamatne stope iznad 20 odsto, gurajući ekonomiju u tešku recesiju da bi suzbio inflaciju. Nezaposlenost je u jednom trenutku prešla 10 odsto.

Ipak, čini se da Trampa nije briga. Ili možda veruje da može da upravlja njima, barem kratkoročno. Kolaps trezorskih obveznica? Narediti Fedu da ih kupi. Sniziti kamatne stope na hipoteke kako bi se ohrabrilo tržište nekretnina? Fedu bi se moglo naložiti da direktno kupuje obveznice podržane hipotekom.

Poslednjih osam meseci pružaju jasne dokaze da rizik od ozbiljne štete po američku ekonomiju nije faktor koji će odvratiti Trampa. On je polako razoružavao osnovne temelje američkog ekonomskog uspeha — od zabrane imigracije do blokade trgovine, od smanjenja finansiranja istraživanja do napada na univerzitete i podrivanja pravne države.

Možda on iskreno veruje da su trgovinski deficiti suštinski zli i proizvod „nepoštenog“ ponašanja drugih zemalja.

Možda zaista misli da može oporezovati uvoz bez povećanja cena za preduzeća i potrošače, ili da može napasti radnu snagu bez posledica po poslodavce ili ekonomiju. Uostalom, jednom je čak predložio ubrizgavanje dezinfekcionog sredstva kao lek za kovid.

Međutim, u političkoj sferi se ne može potceniti Trampov talenat. On razume vrednost sirove političke moći kao niko drugi.

Njegovo predsedništvo je oblikovano kao projekat usmeren ka većem cilju. Preuzimanje Federalnih rezervi bi služilo ovom projektu. Čak i ako američka ekonomija na kraju poludi i podlegne stagflaciji, Tramp će profitirati sve dok se loše vesti ne pojačaju u narednih 12 meseci.