„Govor koji treba što pre zaboraviti“: Sagovornici Danasa o obraćanju Trampa u UN

Tramp je juče u UN govorio više od sat vremena. Uglavnom je hvalio sebe kako je Amerika doživela zlatno doba, istakao je da je zaustavio čak sedam ratova među kojima je i sukob Srbije i Kosova.

Kritikovao je UN, evropske zemlje, pa i one koje su priznale državu Palestinu, ali i svog kolegu Vladimira Putina, ruskog predsednika.

Dimitrije Milić iz Novog trećeg puta ističe za Danas da Republikanska stranka tradicionalno ima skepse prema Ujedinjenim nacijama i međunarodnim organizacijama generalno, ali da Donald Tramp u drugom mandatu to izražava još eksplicitnije.

„Ova partija i njeni lideri mahom su smatrali da ove organizacije veštački ograničavaju američku moć i nisu efikasne u rešavanju međunarodnih problema. Njegov govor je mahom bio iskorišćen da on kao lider svojoj domaćoj političkoj bazi pošalje poruke o svojim politikama i šta je postigao, a manje ka publici u sali. Jedan deo poruka upozorenja bio je upućen i ka drugim državama, ali najviše kritika je generisao UN kao organizacija, gde je Tramp sebe pozicionirao kontrasno kao sposobnog da rešava svetske probleme i sukobe, a UN kao nesposobnu i birokratizovanu organizaciju koja nije želela da mu pomogne“, objašnjava Milić.

Branka Latinović, bivša ambasadorka Srbije, ističe za Danas da Trampov govor treba što pre zaboraviti.

„Obraćanje američkog predsednika tokom prvog dana generalne debate, na momente je pre podsećalo da on govori za neku američku TV stanicu ili da se obraća na nekom skupu u SAD. Veoma bled govor sa stanovišta foruma gde se obratio i to povodom 80. godišnjice osnivanja UN, a čiji su SAD jedan od osnivača“, ukazuje Latinović.

Ona podseća da su američki predsednici Vudro Vilson i Frenklin Ruzvelt imali viziju kako svet treba da izgleda, nakon strašna dva svetska rata.

„Svet slobode, prosperiteta, demokratije, jednakosti. Štaviše, Vudro Vilson je kao glavni inicijator osnivanja Društva naroda bio arhitekta demokratizacije međunarodnih odnosa“, navodi naša sagovornica.

Danas, dodaje ona, Tramp promiviše mnogo toga što je u suprotnosti sa temeljima UN.

„Njegov govor, u kome nije mogao da odoli a da ne nipodištava druge, obilovao je izjavama koje su poslužile za promociju stavova iz MAGA pokreta, a ne kako rešiti probleme koji ugrožavaju međunarodni mir i bezbednost. Opsednut željom da je zaslužio Nobelovu nagradu jer je zaustavio toliko ratova u svetu, ponovo spominjući sukob Srbija-Kosovo. Odgovorio mu je Makron, koji je rekao da će tu nagradu zaslužiti samo ako zaustavi rat u Gazi i dalja stradanja, ubijanja dece i civila“, ukazuje Latinović.

Prema njenom mišljenju, Trampov ton je pokušaj potcenjivanja samog auditorijuma kome se obraća, ali i same UN.

„Nije odoleo a da ne pomene da njegova firma nije dobila posao na renoviranju zgrade UN, ali eto on je sada predsednik SAD i može da radi šta hoće i kako hoće“, navodi Danasova sagovornica.

Ona dodaje da je Trampov govor bio bled.

„Mada, Tramp je najvažniju stvar na zasedanju GS UN, rekao izvan podijuma u razgovoru sa Volodimirom Zelenskim. Poslao je jasnu poruku ruskom kolegi Vladimiru Putinu, da on može i drugačije da se odnosi prema tom ratu, jer Rusija za tri godine nije ostvarila cilj, koji bi jedna velika sila trebalo da ostvari za nedelju dana. Ovom izjavom Tramp je iznenadio, ali to se moglo i očekivati“, zaključuje Branka Latinović.