Foto: EPA-EFE/ROMAN PILIPEYNeosporno je da se Sjedinjene Američke Države povlače sa pozicije globalnog liderstva, piše Evropska pravda dodajući da iako je to povlačenje do sada bilo pretežno stvar izbora – predvođeno administracijom Donalda Trampa i njegovom politikom „Amerika na prvom mestu“ – ono bi vrlo lako moglo postati nepovratno.
A ako Komunistička partija Kine (KPK) ostvari svoje ambicije, Narodna Republika Kina će se pojaviti kao novi globalni hegemon.
Kineska strategija i Trampov vakum
Nedavno objavljena bela knjiga o nacionalnoj bezbednosti, prva takve vrste u Kini, otkriva planove KPK.
Za razliku od ranijih dokumenata koji su se fokusirali na vojnu odbranu, ovaj ističe političku bezbednost – tačnije, očuvanje vlasti Komunističke partije – kao temelj stabilnosti države i preduslov da Kina deluje kao stabilizujuća sila u nestabilnom svetu.
Prema Ani Palasio, bivšoj ministarski spoljnih psolova Španije, Kina tvrdi da je upravo Zapad, a posebno Sjedinjene Države, glavni izvor globalne nestabilnosti.
„Kina tu ima određenu poentu: čak je i samo američko povlačenje sa svetske scene bilo konfuzno i haotično“, smatra Palasio.
U takvoj atmosferi, Kina se predstavlja kao pouzdan i stabilan akter u regionalnim i globalnim poslovima – branilac multilateralizma, investitor u Globalni jug, i pravičan mirotvorac.
Globalna bezbednosna inicijativa i „meka moć“
Kina posebno promoviše Globalnu bezbednosnu inicijativu (GSI), pokrenutu 2022. godine, kao alternativu zapadno predvođenim bezbednosnim okvirima. Cilj GSI-ja je „sveobuhvatna, obostrano korisna saradnja“ u rešavanju „složenih i međusobno povezanih bezbednosnih izazova“.
Poruka je naišla na široku podršku – prema kineskom Ministarstvu spoljnih poslova, više od 120 zemalja podržalo je ovu inicijativu.
Ana Palasio takođe podseća da Kina koristi i kulturnu diplomatiju (npr. mrežu Konfučijevih instituta), dijalog sa Afričkom unijom, kao i ekonomsku ekspanziju kroz trgovinu, kreditiranje i investicije, kako bi širila svoj uticaj.
„Ali, kao i SAD, kinesko pravo na moralni autoritet ne slaže se uvek sa stvarnošću“, upozorava ona.
Iako Kina promoviše pravdu i multilateralizam, njenu retoriku narušavaju represivne unutrašnje politike i agresivno ponašanje u regionu, posebno militarizacija Južnog kineskog mora.
Tajvan i razlike u bezbednosnim konceptima
U vezi sa Tajvanom, KPK „ne obećava da neće upotrebiti silu“ i „zadržava pravo da preduzme sve neophodne mere“ radi „ponovnog ujedinjenja“ Kine.
Prema mišljenju Palasio, SAD i Kina imaju vrlo različite vizije globalne stabilnosti. Za SAD, cilj je barem pre Trampove administracije bio da se pretnje po poredak zasnovan na pravilima spreče ili suzbiju, čak i kroz selektivne intervencije.
„Ako SAD žele da ostanu ključni igrač u nastupajućem multipolarnom svetu, moraće da reafirmiše principe spoljne politike iz posleratnog perioda, koji su i omogućili stvaranje poretka zasnovanog na pravilima – poretka koji danas sama ugrožava“, zaključuje Ana Palasio.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
